Полицијски гласник

БРОЈ 52

ПОЛИЦИЛСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 407

Радаји чим је дошао у Сегедин промерио је полицајце своје и његово оштро око зауставило се на једном одлучном пандурском старешини. Радаји га призове себи и рече : „Чујем да овде иреко Тисе у пустари пирује Фери Ковач (један од најопаснијих разбојника), иди и доведи ми га". Пандур се насмеја: „Али, милостиви господине, ја бих отишао, али се не бих повратио жив <( . — »Поведи собом три пандура." Пандур одговори: »Ни један се неће усудути да иде тамо, па да га вешате." — »Но, кад ви немате смелости, ја ћу ићи да вас штитим«. Пандур га зачуђено погледа, али не смеде ништа више рећи. За 10 минута већ су били са чамцем преко у пустари и нађоше Ферија где весело гшје са неколико својих другова. „Ко је од вас Фери Ковач?" запита Радаји. — „Ја сам, милостиви господине," рече учтиво Фери. „Метни му лисичине," рече Радаји старешини папдурском. Но овај побледе и испусти лисичине, јер су три пушчане цеви биле управљене на њега. Радаји узме лисичине и сам приступи Ферију, а кад овај хтеде да се брани, Радаји га удари својом снажном песницом, да се Фери урличући срушио на земљу. Другим покретом отрже једном разбојнику пушку из руку и кундаком лупи ио глави трећег разбојника. »Имате ли сад смелости ?« рече Радаји пандурима, да овог једног, трећег, разбојника окујете." — Како ли тек беху Сегединци запрепашћени, кад видеше где дође чамац, а на њему страховити Фери и три његова друга оковани. Ово смело дело Радајево, дигло му је јако углед међу пандурима, а задало је страха разбојницима. У Сиригу су имали разбојпици Фабрику патрона, које су на нарочит начин правили а од барута, који су отимали војницима. Они су претили да ће Радаја бацити у ваздух, ако им дође. Радаји узме собом познатог старешину пандура и још три момка, да потражи разбојнике у њиховој Фабрици. А кад ни један пандур пе смеде да уђе унутра, Радаји их остави на пољу, а сам уђе. Ту су неколико разбојника доиста правили иатроне, а ту је било и више буради барута. Радаји их замоли да му покажу ту вештину, што они драговољно учиие. Радаји извади за тим своју дугачку лулу и замоли мало ватре. Разбојници одговорише да се ту несме пушити. »Па кад сте тако неучтиви,« рече Радаји, «ја ћу се сам послужити«. Извади машину и заиали лулу, па онако запаљену машину баци на дно. Разбојници да помру од страха, бојећи се експлозије. Радаји са пуном и запаљеном лулом, нагне се над буре пуно са барутом. Разбојници зајаукаше: Та немојте, сви ћемо одлетити у ваздух." „Па шта се плашите 8 , рече Радаји, »хвалили сте се толико пута, да ће те ме бацити у ваздух. Но, па ево! Но већ кад не смете, а ви напоље, тамо ће вас дочекати неко, који ће вас одвести на сигурније место. Ал, само један по један. Марш !« И преплашени разбојници изиђоше један за другим где их пандури лепо оковаше. Ово друго смело дело толико је утицало на пандуре, да су радо у ватру и воду хтели за својим поглавицом, а за разбојнике био је Радаји право страшило. Радаји је још врло вешт био, па је умео разбој-

нике да приволе на с.вако признање. Истражне судије мучили су их грозно али је многи разбојник сгиснуо зубе, шкргутао од муке, али речи изустио није. Радаји их није мучио али њему су признавали све. Чувени Рожа Шандор, највећи разбојник, не хте рећи ништа. Радаји га даде извести преда се и рече: »Говори. Твоје је признање потребно, не само да се кривци казне, већ и многи невини да не страдају. Допушта ли ти твоја савест, да невини труну у тамници ?" И Рожа Шандор признао је све. Но најтеже је било Радају да похвата јатаке разбојника. Ту је било и богатих трговаца, господе па чак и високих чиновника. Они су били вешти, препредени и умели су своје трагове да крију, јер су знали да радаји не штеди никога. Но Радаји је дохакао и њима. Једног дана дошао му је врло богат и угледан један сегедински трговац, и понуди му 50.000 дин. да не дира њега и друге досадање разбојничке јатаке. Радаји се поче да погађа са трговцем и рече, како је то мало новца за све јатаке. Поштедеће за ту своту трговца и његове најближе пријатеље. И трговац поче да ређа имена господе и богатих Фабриканата. Радаји се намршти и вели, како је то много имена, али трговац само ређа. И таман је трговац мислио, да је сретно склопио »уговор," а Радаји зазвони и рече старешини пандура који је ушао унутра: »Окујте овог господина и затворите га". Тога дана одмашираше у тавницу 67 најугледнијих сегединских грађана. И наскоро владавини разбојника откуца последњи час. Тако је Радаји радио.

П0УКЕ И 0БАВЕШТЕЊА Учиљена су нам ова гштања: I. „По члану 8. закона о нанађурима, државни службеници, који па панађуру врше званичпу олужбу не добивају никакву накнаду за то, али ће општипоки судови плаћати дпевпицу за те слузкбенике дрзкавној каси, по закону о трошковима управних власти. Но члапу, пак, 5. правила за извршеље закона о трошковима управних власти, ако је папађур ван реона општине, у којој етанује чиновник, одређен за комесара, онда му нрипада дијурна. Поједини комесари у оваквим случајевима наплаћују дијурну и за државу и за себе, те тако општина плаћа две дијурне за једне исте дане — и држави и комесару. Да ли- је правилна оваква радња комесара?« На ово питање одговарамо: Члан 8. закона о панађурима, говори о случајевима, кад су панађури у меоту, где станује и чиновник, одређен за комесара панађура, и кад комесару лично не припада никаква накнада. Чл. 5. правила за извршење закона, говори о случајевима, кад су панађури ван места, где стално станује комесар, у коме случају он има права на дневницу по закону од 19. Фебруара 18 92 године. У овом случају општине морају платити и дијурпу држави и комесару, пошто ови врше један посао, предвиђен законом о трошковима управних власти као приватно-праван посао.

II. „У члану 9. правила и упуства за ричуноводство II књпговодсгво при општипскнм судовима, која је прописала Главна Коптрола, на основу чл. 110. зак. о општипама под 11. мнја ове године, стоји : »Варошке опгатине за ту цељ морају имати: 1, деловодпн протокол; 2, регистар; 3, експедициону књигу; и, 4, аманетпнк. „У последњој алипејн поменутога члапа, стоји ово : „Сеоске општнпе воде само деловоднн протокол." У прави.шма. пак о деловодству, писмоводству општнпском и уређењу архиве опгатинскс која јепрописао господин Министар Уаутрашњих дела 21. септембра ове годипе П,'\« 24.209. па основу чл. 178 закона о општинама, стоји оно: а Свака општппа мора имати ове књнго: деловодни протокол.' експедициону књпгу и рсгистар Као гато се из двога види, ова правпла противурече јсдна другом. Тако, по правилима.Главпе Контроле, сеоске општипс не 'морају нмати регистар, а по правплима Господина Министра унуграшњих дела, морају. Настаје ,сада питање: којих се правила треба придржавати. Л оџо се пптање умесно јавља по томе, што меспа контрода мозке одбијати издатке, учињепе на пабавку регистра, као неправилне, кад према нравилима Гл. Контроле пе морају постојати код сеоских оиштина, а полициска власт, међутим, може кажњавати, ако се регисгар пе води." На ово питање одговарамо: 11о члану 110 закона о опшгинама, Главна Контрола имала је да пропигае правила о рачуповодству, и она је то учинила. У колико деловоДство и писмоводство стоји у гесној вези са рачуноводством, она је морала помињаги и АЉиге, које се морају водити по онштинама, па је напСТа да регистар није погребан сеоским оиштАнама. Напомена ова, да се регистар не мора водити код сеоских опгатпна, није могла одузсти право госнОдину Мшшстру унутрашњих дсла, као надлежном да Ј пропише правида о деловодству и послов^одству, да у ова унесе и то наређсње, да, и сеоске општине воде регистар нити је, у осталом Гл. Контрола имада ту намеру. •: V ■■■• ,, ,с '■ Према овоме, мора се водити регистар и по сеоским општинама. Она бојазан, да се неће примати издатци, учнњени за набавку регистра, од стране Коитроде, отпада, ношто се иабавка врши но правилима,- која јс прописао господин Министар као надлежан. III. ((Иредседник опгатине М-ачке, тражио јс од среске власти јсдну свеску сточних насоша и подожио новац. Пачелник срескп тражио је од Државне Штампарије ове пасоше, али она их није одмах послада. Како је у том међувремсну био ианађур у суседпој вароши, то сељаии навале на председника, да им изда сточне билете, и он.да