Полицијски гласник

1 /

СТРАНА 2

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИк

Б1 Ј 0.1

и образује засебну оиштину под називом : општина башка. да се село Башин, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од општиде церовачке, у срезу јасеничком, округа смедеревског и образује засебну ошитину под именом: општина башиначка. да се села Вратна и Слатина, по изјављеној жељи својих становника, одвоје од општине уровичке, у срезу брзо-паланачком, округа крајинског, и образују засебне општине и то : село Вратна општину вратњанску, а село Слатина општинску слатинску. да се село Мраморац одвоји од општине церовачке, у срезу јасеничком, округа смедеревског, и образује за себе општину под називом : општина мраморачка. Из канцеларије Министарства Унутрншњих Дела, П№ 155 у Нпшу.

Р А С П И С И

Наче^ству снфуга • • • • Господин Министар Финанспја нпсмом од 11. овог месеца Б.Ир.Бр. 5865, доставио мп је распис, којп је издао слима окружним начелствпма, среским пачелнпцпма п пореским одељељима, а којп гласи: »Расписом мога претходника од 8. фрбруара тек. год. Б.Пр.Бр. 668, регулисана је станарина управнпцима порескпх одељења, порезницпма и цореским номоћницима. »Према овоме расиису, у подручном ми министарству одобравана ј(! у Буџетима и станарина среским начелницима, среским нисарима. п практикантима, економима п осталим чиновницима, који на станарину имају права. »Многе среске п пореске власти жале мп се, да је овакав начин одређивања станарине за сва места подједпако, без обзира на меспе прплике, врло пеПравичан, јер, док је за поједина места одређена станарина била довољна, .дотле су мно)'и у другим местима за стан плаћали више, но што им је одређено. Сем тога, п саме окружне и среске скупштине, имајући на уму месие прилике, у буџетима одређивале су стаиарину према скупоћи станова, у дотичном месту, те су и оне на тај начин боље увиђале потребу Одређивања станарине ирема иојединим местима п месним приликама, но што је то горњим раописом регулпсано. А и сам сам имао прилике да се и лично уверим о неправилности одређивања станарине за сва месга подједнако, без обзира на месне прилике. »Са ових разлога решио сам, да распис мога претходппка од 8. Фебруара 1902. год. Б.Пр.Бр. 668, заменим овим: да од сада, сганарину свима чиновницима и званпчницима, који па то немају права, одређују саме окружне, односно среске скупштине, са обзиром на скупоћу стапова у дотичном месту и осталим месним приликама, имајући на уму, да при овом одређпвању станарпне задовол.е само праву потребу, иа

коју је ста.иарииа одређеиа, јер ириликом одббравања буџета сваку претераиу стаиарииу смањиваћу, као што ћу п сам обратити паЖњу на скуиоћу стаиова у дотичном месту и остале месне прилике, те одређивати онолику, колика ј« иотребна коме чиновнику и званичпику за дотично место. »Ово наређење важиће од I. Јануара 1903. годнне«. Распис овај саопштава се начелетг.у са препјјђуком, да са истим упозна п среске власти у округу, .и нареди им да се по истом упрак.вају. ПБр. 30838 26- децемб[)а 1903. год. у Београду. Министар унјтрашњих дела, В. М. Тодорови^ с. р.

Маче.лству округа • • • ■ ТГа моју представку, учињену Госиодину Миниртру ( 1>пнанс11Ја, у цлљу једнообразног примењивања закона о окружним, среским п општинским буџетима и закона о огштинама, у колико се оии односе па преглед п одоб]1еп>е општпнских |уџета'. Госнодин Мипистар Финансија иисмом својпм од 28. овог месеца БЦБр. 6.060 одговорио ми је следеће: „У одговор на Вагае иисмо од 14. ов. месеца Ш6 30.303 част ми је известитп Вас, да сам Вагау предстаику утоме нисму, који се односи на надлежност одобравање општинских буџета с нриреаом и без приреза, уиутио иа мишљење Пореској У ијшви . која је у седници својој од 28. ов. месеца под Б .Пр .Бр. 6.060 нашла: да према, одредби чл. 36. закона о окружнии, среским п општинским буџетима, као спецпјалног закона за рпштинске буџете, све општинске буџете треба слати иа преглед I одобрење Министру Финанепја и да нрема томе Господип Министар Фпнансија одобрва деФинитивно буџете општинске, како сироцентом приреза о коме је реч у загану о измени и допунп речепог закона о1уџетима од 13. априла 1902 год., тако и опптипске буџете без приреза". .»Ово мпшљеп.е Поресм Унраве, као испра.вно п саобразио дух) закона о буџетима, усвојио сам и ја, ■» 1ему ми је част известити Вас, с молбом дакзволите с овим упознати све општиие и псшцијске власти ради знан.а п управљања" Препоручујем начелствГ да заједно са среСким властима у свом ( округу овако ноетупа у погледу одобрав.^.а ошитиискпх буџета како оних с прире без приреза, с тим, додатк зорна власт на оним општи којих се расходи покривај без икаква приреза, На ос за.кона о општинама ставјатп забелешку да је надзорна власт истибуџет ирпмила к знању, п изјавити своје прмедбе на. иети, ако нађе да ио њеном миш.^њу какве примедбе треба да учиии, пгј ће онда и те буџете с-лати Госнодииу Мнистру Фпианспја на дсфинитивно одоб]!ње.

Ово наређеље иека начелство одмах саошпти свпма, срескииј и општинским властима у своме округу, 11№ 31.649 30 децембра 1902 год. у Г>ерг]>аду Мииистар унутрашњих дела, В. М. Тодоровић с. г.

м, тако и оних и, што ће гтад•ким буцетима, са приходима, ову члана 130.

Свима о^ру^ним мачеиствима Поуздано сам уверен, да извесни полицијски чиновиици олако верују гласовима о кризи који с времена на време избијају у штампи и за које (*е зна, да су по правплу пеосновани, а често и иамерно измпшл.емп ради стварања пометље и забуие. У мес-та да овакве гласове, у колико бм се у кругу љихове месне надлежносги проносмлм на законској основи сузбијају, онм, на протмв стоје и сами иод утицајем истих, дајуЈти израза разним иолитичким очекиваљмма у овом или оном иравцу, а напуштајући готово за све време, док такви гласови трају, слркбене послове и нроносећи разне комбинације, којесамо донриносе иометљи јавнога мљеља, на очевидну штету и државие службс и аутормтета власти којој принадају. Обраћајући иажљу начелсгву иа овакве појаве, препоручујем свему полмцмјском чиновииштву, а нарочито окружиим ста|)сшинама и срескмм иачелнмцмма, да свакм доказани случај оваквог држан,а код чиновиика иолицијскмх, узимају у најстрожмји постумак и извештај ми подмосе, како бмх такве чиновнике удалио као иттетне и ттедостојме за државиу службу. У колико бм се, опет, овако дрлшље, а нарочито у облику иротурања гласова о кризи, приметило код чИновника другмх административних струка, иачелство ће ме извештавати. ГШ 283 4. јануара 1903 год. у Београду Мииистар унутрагињих дела, в. м. Тодоровић с. е.

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕ0

О иетраживаизу вредноети

Истраживања вредиости могу у многом погледу задати тешкоћа, од којих су иајважиије у томе, пгго се наука и нракса, нп у колико не слажу о том шта унраво има да сачињава предмет за одређивање штете'. Н овде ће се једино нравилНо постуиити, ако се води рачуна о сваком оправдапом гледишту и истраживање вредности тако изврши, да сваки онај, којп за тим има да коначно дође до неког извесиог иравничког гледишта, може да иађе основа за- свој рад. Ради веће јасноће да наведемо један оппгти пример. Рецимо да је у лоповској намери одбијепа с неке драгоцене бропзанР статуе једна рука и однета. Штета се може од]>ођивати па врло разлпчпте начине: