Полицијски гласник

БРОЈ 2

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 15

тиљеријска, касарна. Артиљеријски подофицири нису бивали целога дана у касарни. У прошли понедељак, кад је земичкар, као и обично, дошао зором у крчму, скаменио се од чуда и страха, јер се пред њим указао ужасан призор : четири људска леша, грозно унакажена седела су за столом, оборених или заваљених глава, око појаса и груди везана за столице. То беху бедни Жистав, његова млада жена, слуга и слушкиња. Лешеви су били страшно избодени п исечени. Крчмарици су обе дојке биле одсечене. По целој је крчми била разливена крв. Судећи по разним траговима, нису сва четири убиства била извршена у самој гостинској одаји, него су легаеви доцније довучени ту. Какво је то нарочито задовољство било за убицу (или убице ?), да ове четири жртве понамешта око стола, и то још да седе, за сада се не може растумачити ?! Главни повод овом крвопролићу, но свему изгледа, да је била пљачка, па онда, судећи по.споредиостима, и нека нарочита пасија. Од сумњивих знакова, по којима би се могло трагати за злочинцем, нађено је само једно војничко дугме. Ухапшеи је један поднаредник, који је био најчешћи гост ове крчме и који је уочи тога дана, мало напит, хтео да посети крчмарицу у њеној соби, па га ова није пустила. ★ Сигурно средство. — У једном селу, у Француској, украдоше кмету богату збирку старога златног новца, чија је вредност лрелазила преко 35.000 динара. Кмет је тражио крадљивца дан и ноћ са онаком ревношћу, која се може само замислити код онога, који тражи своју ствар, пасве узалуд. Кад, најзад, виде да му је сав труд остао напразно, он се досети, те пусти по селу глас, да је сваки његов новац снабдевен неким тајним зиаком, а осим тога, да ће отићи у Лијон и тамо запитати једну познату врачару, која је већ такве ствари погађала, да му прокаже крадљивца, као што је учинила, кад је пре две године, у том и том селу, био покраден свештеник. Стари кмет је познавао своје људе и није се преварио, јер сутра-дан нађе у кокогаињаку своју кесу с новцима, коју је лаковерни крадљивац подметнуо, бојећи се, да ће га врачара проказати. У кеси није Фалило ни једног комада. Код нас тешко да би му то средство уналило. Иријатељ иира. — У Марсељу је војни суд осудио на дужи затвор једнога војника, који је покушао да евоју касарну дигне у ваздух помоћу пушчаних патрона. Осуђеник је при ислеђењу изјавио, да је по начелу анархиста и да никако неће да буде војник, јер он то не воли, пошто рат није нигата друго него убијање народа на велико. Он не мрзи ни Немце ни Енглезе, јер су и они људи као и други, па дакле и његова браћа. Сви људи треба да живе. као браћа, у миру и да не проливају крв, — вели анархист. Овај је војник веома занимљива појава и неки оргиналан човек. Казује, да је непријатељ рата, непријатељ милитаризма, јер је, вели, рат убијање масе, узалудно

сурово крвонроли^е, а овамо је сам својим непромишљеним поступком хтео да изазове смрт толпким људма, да пролије крв своје најближе браће. Проповеда слогу и братску љубав човек, који сања само о динамиту и коме су бомбе слађе од бонбона. Н а смрт. — У Прагу је ратни суд осудио на смрт она три војника, што су пре неколико месецн убиди и опл^ачкали гостионичара Мола, из Франценсбада. — Овај је догађај у своје време међу тамошњим светом био изазвао силно негодовање и сензацију, јер је одиста реткост да војници врше убиства и нљачку — у приватном смислу.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I „По чл. 107 т. 5. закона о онштинама, председник општинског суда изриче казну затвора до 24 часа, или новчано од 1 —10 динара, која је казна одмах извршна. Да ли о овој казни треба писати Формалну пресуду или не, и да ли ова казна — притвор -— стоји у вези са чл. 26 става 3. Устава земаљског." На ово нитање одговарамо : С обзиром на прилике, у којима се налазе председници и кметови, кад изричу казне у смислу чл. 107 и 108 закона о онштинама, ве може се тражити да о томе пишу Формалне пресуде. Тако, они ову казну изричу ноћу приликом гашења пожара, у пољу приликом разних извиђаја, кулука и т. слично, и ту се пе могу писати пресуде. Само што су они дугкни, да по чл. 109 поменутог закона у року од три дана, извештавају о овим осудама опиггински суд, који их уводи у протокол суђења, а једновремено и санкционише и контролише радњу кметова. Ови случајеви нису истоветни са случајевима притвора, које предвиђа чл. 26. Усгава, па се ово уставно наређење и не односи на њих. Такса од 2. дип. коју увек треба наплаћивати у такс. маркама, лепиће се на извештај, који се суду подноси. II „Ио § 4. полициске уредбе, општински суд врши полициску месну власт, и пзвиђа и изриче казне но III части кривичнога закона. По томе. он је надлешан и за дела из т. 1. § 375 кривичног закона. Али, како се у овој одредби помиње и величина штете, онда да ли би отпала надлежност општинског суда, кад би штета била већа од сто гроша пореских, и на који ће се начин ова штета изналазити. Даље, да ли греба изналазити вредност спора у случајевима § 375 под а кр. закона, или се овде не ће гледати на вредност заузећа." На ово питање одговарамо: Кад год је пред судом тужба за дело из тачке 1 § 375 кр. закона, увек се мора прво изнаћи вредност покварених и упропашћених ствари те да се према томе оцени надлежност општинског суда. Вредност се, пак, изналази нреко три вештака које бира сам општински суд. У случајевима § 37 5 под а. не треба изналазити вредпост заузећа, јер се то законом не

тражи, и увек је надлежан општински суд, докле јв иредмет кривичне природе. Кад би, пак, кривица била застарела, па се појави спор чисто грађаиске ирироде, онда важе наређења грађанског судског постунка, и надлежност се општинског суда одређује према вредности спора. III „Кад је једно лице дуговало каси општинској извесну суму поваца, управо водило се као дужник општински, али носле вођеног спора са општином, буде пресудом судском ослобођено од овога плаћања, да ли се овом пресудом може правдати мањак. у општинској каси, или се мора тражити нарочита дозвола власти за расходовање ове суме?" На ово питање одговарамо: Кад год стоји судска извршна пресуда," да је неко од општинских дужника осдобођен плаћања, онда је сама пресуда довољна да утврди разлику у општинском потраживању и није потребно нарочито одобрење за расходовање ове суме. Али увек треба ове ствари изнети на оцеиу општинском одбору, те да он утврди : има ли и до кога одговорности, што потраживање општинско није законски обезбеђено у своје време, те да се види: треба ли и од кога тражити накнаду штете. Оддука одборска о томе, треба да иде као прилог уз рачуне за годину, у којој се мањак показује. IV »Како се рачуна рок за подношај жалаба иротив разреза пореза, и коме се ове жадбе предају — Пореским Одељењима или непосредно Госиодину Министру Финаноија, односно Пореској Уирави? 6 На ово питање одговарамо: Ио трећем ставу чд. 120 закона о неиосредном порезу, жалбе на разрез иореза у опште, подносе се у року од 15 дана, рачунајући од последњег дана, када је распоред пореза био издожен грађанству на углед. По чл. пак, 98 истога закона, расноред лежи на угдед грађанству 15 дана, те се посдедњи петанаести дап узима као први дап рока за жалбу. Све жадбе предају се пореским одељењима, а она их после са оценом нореског одобора шаљу Нореској Уирави која их решава.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ

П 0 Т Е Р Е ЈНарија Пешић, сдужавка из Шапца, на преваран начин измамила је од г. Милана Николића, судије првостеиеног подунавског суда 20 динара у новцу, где је у служби бида, а сем тога покрала му је следеће ствари : једну сребрну кашику, један динар колико јој је г. Николић дао да купи кућевне намирнице, и побегла је незнано где. Она има 29 год., средњег раста, косе смеђе, обрва смеђих, очију смеђих. Моде се све нолициске вдасти, да Марију и покрађу живо потраже, и нађене спроведу Управи гр. Београда, с позивом на Бр. 1 340. Непознати лоиов, 13. ов. м., ушао је у двориште Исака Амаре, и на шупи обио му катанац, и из исте украо му је и однео сдедеће ствари: 4 гшра свилених чарана, неколико кошуља јегерових разне боје, једне панталоне од