Полицијски гласник

БРОЈ 3 и 4

полиЦИЈС^,!ШАШШ1

ГТР.ШЛ 23

гови агенти, гледаху тај призор, немп од ужаСа. — Ајш госпођа? шта је било с госпо})ОМ? узвикну на један иут тетка Антонија. Г. Кренб нареди да му иокажу собу г-ђе од Монтија и нрви уђе у њу. Госпођа од Монтија, готово нага, са раздераном кошуљом од Фппа батиста, лежала је на простирци па поду, крај носгеље, онружив ]»уке ка зпду. Лице јој се купало у шпрокој локви од крви. Искривљет-те црте у жртве, дирљив пзраз отраха у његшм разрогаченим очима доказнваху да је опа бар впдела кад је долазио ударац који ју је иогодио. Тај је ударац био страшап. Госпођа од Моптија била је заклана као Ш.ТО с.е коЈђу јагњад па кланицн, п жестина је код убијце бпла таква да јој је у иоти ма.х готово ишчашио деоно ]>аме. Једна мала испупчена гривна беше остала на левој руци, а златан Лаичић који је држао крст од дијамапта беше се завукао дубоко у рану иа грлу. Положај тела, као п једна мала мрља од крви на ивици од постеље-, казиваху да је жртва ударепа кад је силазила с постеље. Пзнад те постеље, једна црна крвава Мрља Показивала се па црвеиој завеси. Жртва је повукла врвцу од звоицета тако јако да ју је у нола ирекииула... Тада, без сумте, Аптопија Кремеретова, пробудивгни се, Дојурила је, и док је она долазила, убијца ју је ударио у узану ходннку, па врати.ма од ТрПезарије... Г. Крена забрапн да се иремештају теЛеса ,ј да се ма што дирне у етану, и кад јо доктор Иијетри доврши«) лекарски преглеДј изнести телеграФски Црефектуру, да бп била ИзвеШтена и служба безбедности. ПреГледање је бнло само за тренутак пресечено тужним завијањем два псетанцета г-ђе од Монтија. Она се беху сакрила ИсИоД канабета, п Иије бпло могућно отуда Пх истератп. ~ Диче! Лили! дознваше нх куварица. Два исетанцета, ирестав тада са цпком, Поелушаше тај нозпатп глас и оставише своје скровиште. Вратарка је прва пзнела овакво размишШање: — Они којл, на иајмањи звук звонцета, лају да заглуше целу кз^ћу, како да лх нико ннје чуо поћас ?. Био је То даи у средигш н-оета и када, на булерару иред иа.чатом правосуђа, г. Тајлор н ја седосмо у један Фијакер да бисмо отитл ш у улицу: Моитеи., дуга кола са нонречним клупама пуна л.удп са образннама пролажаху уз звуке већ клонуле музике. Жеие које дрхтаху са голнм раменима под хладпим новетарцем, добацлваху нам увело цвеће, и ја сам мехашнпш задржао једпу китицу у руци пењући се уз стеНене куће у улици Монтетв. Бацих је зловољно у иредсобљу, мало постиђен са своје веселости, и цвеће се разасу у једној крвавој локвп на вратима од трнезарије. Био сам силно узбуђен. На стеттетшма, где смо неколико тренутака очекивали долазак г. Бернара, прокуратора Републттке, и ]'. Гијо-а, истражног судије, г. Крепо нас је обавестио о страшном призору Којп ће иам изаћи и]јед очи. Већ сам имао нрилике

да вршим увиђај код некоУико злоч^пиа',али такве касапннце ттисам никад в-Ндео. Кад уђосмо, г. Бернар на.м екрену пазктБу да Формално газимо но крвн. П у вече, кад сам се свлачио, пашао сам на нанталонама неколико крвавих мрља. Г. Креноа, у тај мах, повуче мало у страну прокуратор Републлке. Убиство је открнвено око седам часова у јутру, а правосуђе је блло тако касно изветптено, да т'. Бернар извадп свој часовннк и нагласи да је већ иодне. Тада, нола у иредсобљу, нола на одморку па. стененицама, брза обав.ештегБа нзмењатпе се између полпцијоког комесара, судије, г. Та.јлора и у брзо за тим п г. Грањона, полицијског нреФекта који је # нзвештен о овоме отрапшом злочпггу, похлтао да дође. Све се објасНи. У пстигш иије бп.то кририце до г. Крено; чим је нЗвршпо први увиђај, дао је наредбу оптптинско .м чиновнику да телеграФСки пзвести преФектуру, п овај је ту наредбу извршио.-. КривиЦа је била до једног невештог телеграФпсте, јер чак и у најжалоснпјпм драмама мора битп по који нризор нз комедије. Пе знајући добро да се служи својим апаратом, телеграфовао ,је: „Три л;ене наНаднуте, улица Монтел.,® месго да је казао ,,1)111 ;кене убијене,® п нико се нпје бавио, том обичпом стварп која долази у „различностн.® Видећп да не долази никакав судтгја, г. Крено је мораб нослати једног агента. V ПреФвктуру. Разумео сам, тогадана, колнко је смешно, у једпом граду као тито је Парнз, пгго је полпција још код старога реда стварп и што швФ Безбедностн нема чак нп телеФопа! У осталом, нема га нп данас. Због неке утаје која. је била нзвршена у Удружењу републиканскпх новннара, дође к метти једнога дана г. Алонз Хумберт го је било давно). У току разговора, оназн да у Безбедпости нема. телефона. — То је г.чуно рече мн. Обећавам вам да ћу тражитл у општинском одбору да се учини тај пздатак. Прошле су читаве године, ја Сам панустпо службу у Пезбедиости, Копггер је дошао ттосле мепе и, као п ја, иема т'елеФона. Тако да се зликовцн нзмеђу себе могу служити телефоном, лзвештавати једап другога о каквом важно.м нападу којп пма да се изврши, ллн о скором доласку прлиције, док- је иотребно спјасет адмлнистративних Формалности да се лзвестедивФ Безбедностл п паркет о пеком злочппу који је лзвршеИ у Парттзу. Г. Гпјб, којп је био пстралчпп судија отраспо одан овоме нослу, и коме није 611.10 нншта пепрлјатно кад је вал.ало пронаћп истипу, позвао је лекара да, му објастш све т.ехннчке нојединооти које оу му требале. Три јаднице би.те су нобивене на нстп па.чип, очлгледно истом руком. Оруђе као да је блло касапски иож. Ублјца је лзвео оио птто Се на н.пховом језлку зове »мајоторски ударац. (< Заклао је три жене иравом касапском умешношћу: силан удар да би забоо оружје које ;је у вађењу, повукао к себи да би новећао ратту. Три лфтве сурово су з^рабљеие за косе, зава.љеие назад и тако преклате.

ИзтЈђе Код ирвог лс1штнва,и'.а Да Је кра})Л биДа ДоМретач злочину. Па земљи нађоомо' једну поДерлну занисницу, толлко Је нагло 6'твореНа, н Иа којој су се виде.тп тра1'овн од крвавпх претију убнјце. Једна тлтедпонпца била је. разбнвеиа. Овежан> кл>учева. бенте остао иа касп коју лунеж ннје могао отвортттп, без оумње_зз то тто јој пл.је зиа.о тајне. У блпзигш браве, јотл су се видели црвенн отисци и.еговпх нрстлју, Радц нзвршења овога • злочима, убијцл ое иостарао да се онрезно и оаснпм свуче. На. проотнрцп у салону, указлвао ее једлк* отионут, алн поуздан траг од човечијс логе, НолллЈ палац са свпм се јасно видео, Касапин је очпгледно нровео читаве часове Формално танкајући по крвп ; свакогл часа, панлазллплп смо на барице које још не беху оуве. Најзад је пшао у кабппст з.ч облачеп.е да се онере.. Вода у умпваонпку била је црвена од крвп, а. мрл.е на неколпк > убруоа осведочанаху окорациБе умидање. ЈедаН агепт, чпгти ми се Жбм, на^е једну мутпку мапжетну, умазану крвл.у, иснод мгшигце г-ђе од Монтнја; доктор Ппјетрп, у истп мах, донесе другу кој-у је нашао под вратом Апете Кремертове. Ја бејах запазно на иростпрцп у собп дуги млаз од канања овеће којп је ишао у овјтм правцима, од једног намештаја ,г> другога. Нд.ућп по ње.му, дођох до једпог нрозора! МехаЈтнчкл дигох завесу п угледах једап појас од ;куте коже, мушки нојао па чнјој је уиутрагињости било пстнннто вр .т> јасно кинес/шм мастнлом име: Га,<;тонп Гуслера. Повппарп већ беху преплавплп стененнце; на улнцп се згомнлаО свет, а у стапу С(> чуо загушенп жаго]), јер беху поплав .Бепе вратарима, слугама. становтшцима целе куће. Једва смо моглл одржатп раДозиалпце у предсоб .Бу. Морали смо затворнтп врага да би с.мо чулп један другога. Г. Тајлор, у ошкринутој фпоцп једпог малог ормана у кабинету за облачеије, бенг' нашао, на видиу месту, једио ннсмо иснпсапо Јта листу хартнје, обнчппм словнма: било је од 1 марта., а поред п.сга, налазила се куверга лшговаиа нариском нотнтом. истога даиа. Г.Тајлор прочпта пам ту чудпу посланицу: Ђ Драга, Гино, »Око пола Јтоћн стигао сам из Папопја: ако идеш у позорпшге, доћл Ку сугрп да те поздравим. У сваком случа.ју, ако Павле не буде располол^ен да, те доведе, бпћу код тебе у једапаес/г часова пре подпе. Слнка, је готово свршена, захвал.ујући времепу које ј МП је дало маха да довршпм ретушнрање твоје хаљппе. V11латио сам пет стотина дппара које. си мп позајмила. Много ме је гонио оиај гадтш трговац, и још једном хвала па предусретллтвости. »Густав ми је рекао да је Марнја гга последЈБем часу; нптао са.м да је видим. Јадно дете, у каквом је бедиом стању! Стараћетн се да ншсоме не казујеш ништа о аФери коју сам имао у Пансију; у осталом, ти не знаш у чему је ствар. До сутра дакле моја једина надо. .Ђубим те онде где моје жарке уопе отварају твоју једипу, срећу. „Гисточ."