Полицијски гласник

СТРАНА 18

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 3 и 4

предвиђене на оправке и доправке болница и подизање грађевнна по баљама". Из канцеларије Министарства унутрашњих Дела, П.\; 2209 у Нишу.

РАЗГРУПИСАВАЊЕ ОПШТИНА Указом од 22. октобра 1903. године, а на основу члана 10 закона о општинама одобрено је решеље Државног Савета које гласи: да се село Врбовац и Рал.а, по изјављеној ;кељн својих стаповника, одвоје од општпне нрбовачке у срезу нодунавском, округа смедеревског, и образују за себе општину под називом „оггштина. врбоиачка." да се села Иасјача и Ореовац по изјављеној зкељи својих становника одвоје од општине сићевачке у срезу пишком, округа мишког, и образују за себе онштину под називом: »општипа ореовичка.* да се село Сланце, по изјавл.еиој жељи снојих становника, одвоји од општине велико-селске, у срезу врачарском, округа београдског и образује за себе општпну под називом: »онштина сланачка." да се село Звечка, но пзјављеној адељи сиојнх становника, одвоји <>д онштине обреновачке, у срезу носдвском, округа ваљевског, п образује за себе општину под називом : „општина, звечаиска.* да се село Оглађеновац, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од општиие гологлавске, у среау подгорском, округа ваљевског, п образује за себе општпиу под пазивом : „ошптнна огла^еновачка." да се села: Бучпћ, Ђакус, Пејковац, Самариновац, Дражановац, Вољчинцл, Мекиш, [Ларлинце и Орљаве по изјављеној жељи својих становника, одвоје од општпне ђакуске, у срезу добрпчком, округа топличког, п првих шест села да образују засебну онштину под називом: „општина ђакуска,« адругатри општину иодназивом: »оиштина орљаВска. 8 да се села: Ландол, Удовица, Сеоиа, Вучак, Водањ и Петријево, по узјављеној жељи својих стаиовиика, одвоје од општине удовичке н врбовичке, у срезу подунавском округа смедеревског, и прво село образује „општпну ландонску,« друга два »удовичку,« а последља трп »иетрнјевску.« да се села Кочетин и Бошњак, по нзјављеној жељи својих становника, одвоје од општине брзоходске, у срезу моравском, округа поЖаревачког, п образују Засебну општину, п то: село Кочетпн општпн-у под пазивом: »општииа коче гпнска.,« а село Бошњак нод називом: „општина бошњачка." да се села: Балајинац, Батушлпца, Брест, Градиште и Мерошина, по изјављеној жел.п својих становника, одвоје од ошптпие александровачке, у срезу добрпчком, округа топлнчког, и образују засебну општину иод називом: »оиштина балајиначка.® да се село Секурич, но изјављеној жел.и својих становника, одвојн од оиштине белушићске, у срезу леванком, округа мораиског, п образује за себе општину под називом: »општина секуричка.® да се села: Г. Јогааница, Иридворица п Претрешња, но изјављеној жељи својих ста-

новника, одвоје од онгатине драгугаке, у срезу прокупачком, округа топличког, п образују за себе онштину под називом: „ онштина претрешњичка. (< да се села: Кртинска, Ратари, Скела и Уровица, ио изјављеној жељи својих становиика, одвојс од оиштине кртинске, у срезу посавском, округа ваљевског. па да села: Кртинска и Ратари образују опгатину нод називом: »опгатина кртинска," село Скела засебну опгатину нод називом: „оптитина скеланска,® а село Уровица оигатину под називом: „опгатина уровичка.® Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, ГШ 2208 у Нишу.

Р А С П И С И Свима наче,лствима и Управи града Београда Према извегатајима, које сам добио са разних страна а нарочито од Г. Министра Финансија, у новије време ночео је увоз калцијум карбида, за справљање ацетилена, у цељи осветљења. Како је руковање са калцијум карбидом врло опасно, и како несмотрено чување и употреба могу да. пзазову врло опасне експлозије. нахпао сам за потребно, да на основу §. 27. тачке 1. уетројства централне државне управе од 10. марта 1862. год. пропншем следеКе услове, нод којима ће се у будуће увозити, чувати и употребљавати калцијум карбид. а., Калцијум карбид, као п сви остали карбиди, могу се увозпти само у херметично затвореним, за влагу непробојним судовима. Судови морају бити од метала (никако од бакра) и земљани. У једноме суду не сме бити више од 50 килограма карбида. б., Свако лице, које жели да увози и да држи калцијум карбид или друге карбиде, мора за то имати нарочито одобрење од месне Полициске власти. е., Одобрава се увоз само оних карбида, који нмају уверење дотичне Фабрике да су чисти п за справљањо ацетилеиа употребљиви. Пошиљке, које немају оваквих уверења, оцениКе се у државној хемијској лабораторији о трогаку онога ко их је поручио. г., Сместишта за карбиде морају нре свега бити иотауно сува, видна и добро ароветрвиа. Они се не смеју држати' у подрумима. д., На свакоме суду мора битн читко наиисано: „Карбид, веома оиасаи а/со се не држи на сувом месту". Из затворених судова дозвол.ено је узиматн само толико карбида, колико је за нрераду неопходно потребно. ђ., У сместишту за карбиде не смеју се налазити друга запаљива тела. — Сместишта се не смеју ложити. Забрањено је улазити у сместишта са запаљеном цигаром, лампом и. т. д. Она се могу осветљавати само елелтричним светиљкама, са дуилим стакленим омо-

тачем. Отварачи и осгала оснгурања за светљике морају се налазити ван сместпшта. Врата ће се отварати у поље. Како врата тако и цело сместиште морају бити саграђени од несагорљивог материјала. Кров могу бити израђен од лаког материјала. е., Сместишта до 50 килограма, карбида, морају бити удаљена од људских станова најмање десет 10 метара. За количиие веће од 50 килограма ово растојање мора бити најмање шесет (60) метара. Највећа количннакарбида која се може држати у једноме сместишту не сме бити већа од 300 килограма. ж., Меспа полициска власт која даје дозволу за увоз карбида, дужна је да се увери јесу ли испуњени сви услови за смештај карбида, да о томе састави записник п да води сталан надзор иад сместиштима. з., Осим ових услова вреде и сви остали прописи правила о руковању, уиотреби и чувању динамита и других раснрскава.јућих материја од 1. сеитембра 1883. год. ПБр. 9486., који нису овима противни. и., Ко поступи иротив ове наредбе, казниће се први пут по глави XXXII кривичног закона ; у поновљеном случају одузеће му се дозвола о увозу ових артикала. Ако би због непослушности према овој наредби било последица које долазе у род већнх кривица, чиновници ће бпти кажњени по одговара.јућим одредбама кривичног закона. Препоручујем начелству, да се стара о строгом вршењу ове наредбе. СЛј-539 20. јаиуара 1903 год. у Београду Министар упутришњих дела, В. N1. Тодоровиђ с. р.

Свима наче^дствима и Управи града Београда Оглашавање појединих лекова у дневним лиотовима узело је у новије време тако велике размере да се скоро у сваком броју може наћи по иека објава о лековима сиасоносиим за иоједине или и за све болести. У тим објавама хвали се ванредно дејство и таквих продуката, који и нису никакви лекови, јер нема.ју нпкакво терапевтично дејство. и њнхово препоручивање има за крајњи циљ превару пеобавештеног света. Да се овим злруиотребама стане на нут, а болесницима осигура могућност добивања ираве иомоћи у болестн, на основу чл. 1, 24 п 33 закона о уређењу санитетске струке и о чувању народног здравља од 1881 год., а нрема мигаљењу Главног Санитетског Савета, наређујем: 1., увоз, држање, оглашавање и продаја електро-магнетских крстова за које је доказано да немају никакво терапевско дејство, забрањује се у Србпји. 2., ни анотекари, ии дрогисте, ни остали трговци немају права оглагаавати лекове у нестручним новинама и њихово добро дејство преиоручивати. 3., за непослушност нрема овој наредби казниће се апотекари, дрогисте и трговци који имају право на држање отрова и отровних ствари према чл. 24. тач. 15, 25 и 26. закона о чувањ.у народ. здравља од