Полицијски гласник

ЈзРО.Ј 3 и 4

ПОЈ1ИЦИЈОКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 23 "

Ти радници галијаши зиају боље него ико други ову равлику инмеђу њихлвог полоигаја и солдата у каоартпт. Ваљда Ви нао сматрате за оолдате, шта ли?. — одговорио је једатшут један галијаш надзорнику који је ту захтевао од њега Неки мучап посао. Тај је одговор постао легендаран п врло нонуларан у Новој Календонији. Такви и још немплијп Факти бипали су п у Гујани. Мопселон тврди п:о речпма очег.идаца да је у иеколпко случаја кајенски гарнизон трпео оскудицу у хранп, док су галијашк могли тајпо продавати своје порције меса. Тај нсти аутор нрича ово „Један пут се десило да је се кајенска општина, приметивши у неким градским гшартовима такве гомиле иечпстоте да јо се могла јавити еиидемија, обратила губерпатору ча бп он наредио радницима на галијама да удале ту нечистоТу. Губернатор се наравно обрати директору пенитенцијарне администрације п замоли га да се постара да се тај рад пзвршп у оно доба дана кад на улицама нема никога, да се не бп становштцима одузела могућност да дтнпу чист ваздух с наступањем вечерње хладовине. Директор пеннтепцијарне адмнпнстрације прегледа правпла п увери се да она не допуштају да се галнјашн нодвргну незгоди да раде у топле часове дана. Он је сматрао за овоју дужност да не допусти својим људнма да раде тај посао. Алн је друштвеном здрављу грозила опасност те је општина почела да нротествује п онда сиромах губернатор био је иринуђен да пошље солдате. И тако су поморски артиљеристи били дужнн да изврше посао који је био непријатан за господу галијаше, потнто никаква правила не штнте од таквог носла људе слободне и не нреступне, то јест војнике®. Жан * Карол овако описује своје прве кораке у Новој Каледонији — „Кад сам ступио у ту обитељ жалосног прогонства, ја црво уиптах — где су галпјаши... ? Ја рекох — галијаши — употребљујућп стару француску реч, која је нзишла из уиотребе. А неко мн рече в Вп пнтате за осуђеие? Па Ви сте међу њима. И одмах један од њпх узе мој пртљаг и ионесе га. II онда вндех да су онп Свуд, п у хотелу, у бањи, на станици. Овде је галија свуд. Она је тесно везана са слободним становништвом; она је се увукла п у домове. ПГга више галијаши се не ламећу; њпх траже. Галијаши трују колонију алн указују многе ус-луге. Они дају раднике п слуге, у којима је велика потреба. Човек би мнслио да су галијашн ограничени на већи или мањи део тог острва и држао бн да се преступиици н овде, као у Француској палазе у рукама правосуђа н да су одвојени од поштеннх људи. Ви не знате шта је то пенитенцијарна колонија п немате нојма о друштвепим нојавима који су евојственп Новој Каледонији. Галијага је овде човек кога сте нн избацпли пз вашега друпггва и који чпни део нашега, па п пајосетљнвије од наших дама не либе се кад их гледају н не грозе их се. Истина у неком стунљу ти су дивљи зверови обеворужани п мн то знамо; али главно је ту иавика. Ево већ тридесет и нет годнна како галијашн жнве код нас или боље рећи мп с њима. И како се у

свему томе видн одиоеиОст иринцииа п иредрасуда. У Француској ви готштс злнковце а овде код нас ми их уводимо у своје куће као слуге. У једном од иајбољих гостноница у Нумејп служи једаи тровач као главнн кувар. Један галијаш који је осуђен за то што је удавио овоје рођено дете у колевци слуиш код једнога мога познаника као чувар деце п он се њим врло хвалн. Спецпјадпста којн брпје мене свакп дан убио је ножем човека, а сад рукује брнтвом, и ја свако јутро спокојно му прузкам своје грло. Он. је окретап, рука му је лака н он »чието ради <( . Књиговодство и рачуноводство у једттој од највећих овдашњих трговачких кућа раде онп који су осуђенн за ФалсиФикате туђнх иотписа. V хемијској лабораторији аиархиста, који је некад бпо „иропагандиста делом", ради с експлозивиим материјама с обазривошћу једиог ученог Филаитропа, којп тражи научиа открића, благотВорна за људски род. Кочијашп су све галнјапш. Кад пођете на севернн крај оетрва да впдите бакарни рудник, унутра пас спушта онај који је ое.уђеп за убиство, али то не треба да вас плапш иначе ће вам се нодсмевггш. Могао бих навести још много примера алн то би ме одвело сувише далеко. Само знајте да галијаши одлично врше своје дужности. Ретко се ко жалп на њих. Али не губите из вида да за најмању погрешку галијаш губи све те удобиости, које му се дају као награда за добро владање и поново се враћа у колективни галијашки живот иод вечним Надзором тамничке страже. У томе је сав разлог њпховог примерног владања. А бива још н то да после тога кад се они иотпуно удворе овојпм газдама они пх краду п у том случају и убијају да бп добавилп среотва иотребна за бегање. С тпм одличним слугама тако је исто као п с оним рђавим код вас у Фраицуској; треба увек бити на опрези. Сваког месеца по педесет њих кушају да нобегиу али само један илн два с успехом. Од политичких о.еуђеника метронола је, осим два три њих, вратила себи знатнпје раднике и они су овде оетавнли лепу успомену. Остао је јонт еамо мали број бившнх комунара; некп су од њих лепо пзучили неке.занате, а иоеледњи који је оставио Каледонпју био је хотелијер и оставио је за собом каиитал од осамдесе.т хиљада Франака. Закон од 185.4 год. сам по себи иије безусловно рђав алн пошто је нримена његова бнла остављена, чиновиицима, то у њему најпосле иије нптнта остало од оног духа у каквом је био зампшљен. Законодавац је изразно иаду да ће се оеуђенп поправити радом. У том је ее он преварио ттошто је тада владала навика Фнлантроннја, одјек романтизма. Малн човек може ее дићи само добровол.ним а не нринудним радом. Идеал галнјаша нпје у томе да се подигне у очима друштва посреетвом рада, него у томе да се уклони од дужностн рада н онп тако исто теже да леже у болници, као и да бегају тражећи слободу. У болници ее лепо поступа с болесницима и не треба ништа радитн. Али да ее дође у болницу треба бити болестан. И тако ако болест сама не дође треба је изазвати или снмулисати. Ту

на галнјама симулација болести достиже размере науке. То је једнна пенитенцијарна наутса коју треба изучавати. Њу и изучава ју озбпљио морски н колонијални лекари којп су прикомаидованп разним пенптенцпјарним заводима. Један од најиекуснијнх доктор Пјер саоиштава своја посматрања која је чиНио у Гујани и Новој Каледоиији. М ногобројна п: занимљива она већ чине читаву лажну патологију, која је тако исто пптересантна за проФане као и за људе од науке. Само се но себи разуме да галијаш гледа да што мање повредн себе п само се лудаци убијају. У опшге симулаторп су врло вешти и умеју да остану на оној граници кад је оздрављење могућно, али је учпњено све што је могућно да се иревари око дијашостнке. Алп кад лека]» пос.чуиш неко време у болнпцама галнјаша он ће доћн до уверења, вели доктор Пјер, да еу врло многе болести код тих прогнапика, ако не и већина њихових болести, извештачене. Доживотно осуђенн не колеба се да онакази себе да би се избавно од ручног рада. Тако је једаи од њих имао духа, страшно је н рећи, да себе ослеии. Други, и ако је био осуђен на известан рок, одрезао је себи три прста на дееној руци. Тај је човек имао евега тридесет п пет година, био је снажног телесног састава али није хгео да ради по принуди. Којн од њих нема енергије да постапе »инвалид* тај се задовољава болницом. Тако постуиа већина осуђених на пзвестан рок, , снмулишући болест. Треба зттатн велп доктор Пјер да су оии врло вешти у томе. Ми често грепшмо догод буде постојало изгнанство. Између катаралне жутице и жутице коју они изазивају дуваном тешко је поставити разлнчну дијагнозу, као п између дисентерије н оне, коју они вештачкп изазивају. Било бн врло тешко побројатп све начине којпма они симулншу разне болести. Нарочнто су богатп у рецептнма за произвођење свих могућпх рана. Довол.но јо рећи да онн симулишу п шкрофуле као п сифилис . Кад се увиди да је болест симулисана то за пацијента после оздрављења повлачи мере нскључиве строгости. Али то пе збуњује симулатора. Они све жртвују животињском инстинкту лењости и чине све да бн ее спаслн од мрскога рада. Све то и много друго ннје нознато докторима неннтеицијарног права, али је нотпуно позпато докторима медециие који су на служби у неиитенцијарној администрацттји. По томе осуђеник, био он дрзак или не пред војннм надзорницима свих чпнова, дркће пред лекаром. Он је за њега нешто впше него административнп иачелпик. Оп издаје његове тајне. И њега може он нреварити али много теже; простим лпцемерством то он пе постиже. Разумљиво је онда зашто прогнаници мрзе лекаре. Чеето се може посматрати занимљива борба између страха п мржње код пацнјената н неповерењем лекара, који је увек на опрезу.

Да завршимо овај иреглед заипмл.пвом сликом галијашког концерта. ,,.Та сам осећао, нрича Жан Карол необичну симпатију према ччш непознатпм му-