Полицијски гласник

СТРАНА 66

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

"БРОЈ 9

рије свећа израђена, и име и ирезиме мајстора у чијој је радњи израђена; 2) да се са оним воскарима и продавцима, који се ухвате, да свеће израђене од других материја иротурају и иродају као свеће од воск а, или који у воштане свеће мешају и друге материје, поступи строго по закону; и 3) да се са овим наређењем упознаду и свештеници и тутори црквени, како би и они од своје стране водили рачуна о чему треба и како би надлежној полицијској власти могли достављати случајеве, које би у смислу овог расписа и ио закону требало узети у казнени поступак. Нека начелство овај распис одмах саопшти како свима подручним полицијским властима, тако и свима воскарима и свећарима у своме подручју, ради знања и поступања по истоме. ПБр. 4301 20. Фебруара 1903. год. у Београду. Министар унутрашњих дела, В. М. ТодоровиЋ с. р.

Од свих ових крађа пронађено је, и то: У 1896 год. 31 °| 0

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО КретаМав криминалитета у преетоници (од 1896—1902 год.)

слу-

Повреде тела јављале су се у '■ г | 3 чајева као последице злоупотребе алкохола, а у означеном периоду времена било их је свега 60.

Извршене су:

1896 год. ■

1897 » ...

• 10

))

1898 » • • ■

1899 „ •

))

1900 » ■•■

• 14

1901 » ...

• • 8

1902 „ ...

■ 8

Од свих ових повреда једва је '; 3 дошла 1 гред суд, а све остале свршене су код иследне власти путем л наравнања а . На реду су сада крађе, за које се с нравом може рећи да су барометар полиције сигурности. У току последњих 7 год. извршено их је у нашој престоници 861, од којих су 495 опасне а 366 просте. Укупна вредност извршених покрађа износила је око 120.000 динара. По годинама, крађе ове вршене су, и то: Укупна вредОпасне Проете Свега ноет покрађе

У 1896

год.

142

20.947

ДИН.

» 1897

))

158

33.600

))

м 1898

125

9.940

» 1899

))

137

12.590

» 1900

21.300

» 1901

))

9.200

„ 1902

152

12.200

1897 1898 1899 1900 1901 1902

59 60 50.4 69.3 76.1 44

Међу похватаним крадљивцима највише се налазило бив. осуђеника (64°/ 0 ), за тим слугу, служавака и у опште л млађих а , па онда кесароша, гамена и т. д. Дужни смо још објаснити: зашто је прошла (1902) год. како у погледу извршених крађа тако и у погледу пронађених крадљиваца у многоме изостала од предходних година (изузев 1896). Томе је, на првоме месту, узрок велика промена у особљу престоничке полиције, а на другом многобројно иовлачење жандарма из ирестонице у унутрашњост ради гоњења хајдука. Желети је, да овога више не буде у интересу сигурности престоничких грађана. За утеху је, пак, што се и крађе из ове године као год и оне из предходних не одликују бог зна каквом смишљеношћу нити опасношћу. То су најобичније крађе веша из отвореног дворишта, живине из незакључаних шупа, новаца из газдиног чекмежета, или, најзад, што је већ ређе, новчаника из џепова. Ма колико да и ове крађе нису за негирање, ипак је, мора сваки допустити, велика разлика између разбијања једног дућана или касе коју је сопственик неколико пута закључао, и крађе рубља из отвореног дворишта која, без сумње, не би била извршена да је сопственик то рубље склонио преко ноћи у какву затворену одају. Преваре У свима земљама па и код нас расту из године у годину, и, по мишљењу многих криминалиста, оне ће у далекој будућности потиснути крађе. То, у осталом, не би било никакво чудо, кад се зна: да су иреваре поглавито резултат интелектуалног рада, док се за крађе, сем предходног размишљања, захтева увек и Физичка радња. Природно је, дакле, да ће сваки онај који је у могућности да бира између две ствари изабрати ону која је лакша а при том мање опасна. Тако бар резонују стручњаци, а ми бисмо од наше стране могли само желети да оварезоновања буду умесна, јер налазимо да су крађе куд и камо опасније за друштво од превара. У времену, о коме је реч, у престоници је извршено 77 нревара, од којих су њих 18 остале и до данас непронађене. Скоро 2 /з °Д ових нревара биле су иступне природе и састојале су се у купљењу добровољних прилога, протурању бенчева и лажног прстења, изналажењу „блага цара Радована ", бацању карата, продавању калупа и машина за прављење лажног новца и т. д. Строго узев, код нас нема бар за данас, онаквих превара и варалица каквим обилује запад, али је бојазан, и то оправдана, да их у најскоријој будућности не буде, јер се и ми из дана у дан све више и више в цивилизујемо (( у свему, изузев организовања наше полиције. Додајемо још и то, да велики део превара остаје непознат властима, пошто се

преварени стиде да обелодане своју наивност. Утаје су биле махом иступне природе, изузев утаја чиновничких, на које полиција сигурности не може готово ниуколико утицати. Било их је свега 56, међу којима су свега 18 преступне природе. На реду су сада једна од најмногобројнијих и најобичнијих казнимих дела, с којима полиција посведневно има посла, а то су ИСТупИ. Међу њима за полицију сигурности најважннји су иступи за скитњу, па ћемо с тога о њима поглавито и говорити. Пре свега, пак, да речемо неколико речи о скитницама у опште. Неоспорна је сгвар, да се кадар скитнички множи из дана у дан. По мишљењу Масе-а, бив. шеФа париске полиције сигурности, скитнице су жива рана на друштвеном организму, која се, као таква, може само лечити али не и излечити. »Може се слободно рећи, вели Маса, да свака скитница за себе сачињава згодан материјал за образовање крадљивца или злочинца, и да од скитње до злочина »нема ни један корак"-. 'Гврдећи, да је питање о скитницама исто тако важно као и питање о осуђеницима у поврату, па у неколико још и важније, Масе, најзад, све скитнице дели на ове 3 главне. груие: 1. Скитнице по нужди, 2. Скитнице из лености и 3. Скитнице крадљивце. У прву категорију спадају све оне личности, које су због болести, губитка звања, новца и т. д. донали беде и сиротиње. И поред најбоље воље да нађу себи рада оне у томе не успевају само с тога што су и сувише плашљиви, срамежљиви и ћутљиви. Многе од ових скитница, губећи брзо сваку наду на побољшање положаја, ирибегавају самоубиству; други се опет одају просјачењу, а најмањи део крађи. Пошто је ова категорија скитница врло мало опасна по друштво, то пре заслужује сажалење но казну. Скитнице ИЗ ЛбНОСТИ најмногобројније су. Навикнуте још из малена на скитање по улицама, лишене сваког надзора од стране родитеља или старатеља, — оне се још у најранијој младости навикну на леност, против које доцније нема лека. У часовима оброка, скитнице ове виђају се обично у близини војничких касарна, великих ресторана и разних завода за милосрђе, где им се из сажалења раздаје храна. Остатак дана, пак, проводе у скитању по улицама и трговима камо, више од беде, раде неке мале послове, да би се колико толико сНабделе иовцем. За време лета скитнице ове спавају обично под мостовмма, у шипражју ио баштама, по јендецима, или најзад у пољу под отвореним небом. За време зиме питање о иреноћишту постаје много теже. Док једни скитачи спавају у подрумима недовршених грађевина, дотле други траже гипсане пећи у околини Париза, трећи велика кола за сеобу, четврти проводе време у околини железничких станица, а најдрскији одлазе у станове за преноћишта, пријављујући се тамо, разуме се, под лажним именом. Чи-