Полицијски гласник

БРОЈ 9

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 71

неку врсту клонулости, у којој се налазио аа читава два часа, за које време није чак могао казати кочијашу ни пут којим је требао да иде. Пранчини је одрицао благом упориошћу. На један пут, Берн свечапо опружи руку и стенограФским гласом, уз најчистији марсељски нагласак, рече: — Кунем се да говорим истину. Кунем се, г. судија, чашћу коју носим, и прахом своје јадне сестре која је умрла... од колере. Сви се насмејасмо грохотом тако да нам се и Пранчини придружи. Лице му за тренут изгуби онај дивљи израз који ме беше изненадио чим сам га видео. Али му се смех у брзо угаси кад угледа две девојке из „затворене куће« у улици Вантомажи, с којима се тада суочавао по други пут. Та два бедна створа уђоше у канцеларију судијину, врло поплашенажандармима и свим апаратом правосуђа. Један од нарамљивијих опажаја који се могу задобити у проучавању полиције, управо је она претерана плашљивост код девојака, тих наметљиваца на улици које, на један пут, постају мирна јагњад чим се иађу пред каквом материјалном или моралном силом. Исто тако дрхћу нред љубазником који их туче као и пред жандармом који их може ставити у затвор. Оне би обе пре важиле као лепе, да нису биле умазане белилом и руменилом. прва која стаде говорити, Амелија Фаброва, висока црноока, брзо се прибра, и говорила је са свим одређено: — У недељу 20. марта, рече око четири и по до пет часова, једна кола стадоше пред капију. Ми сиђосмо све, кад нам казаше да је један господин у салону. Био је то господин, додаде она показав на Пранчинија. Пранчини даде главом знак да је то била истина. (Наотавиће ое)

ИЗ АЛБУМА СТРЕЉАНИХ ЗЛИКОВАЦА Родом је из В. Дола, ореза моравоког окр. дожаревачког; звао ое Павле Петровић —Петрикић а било му је 28 година. До 1 892. год. олужио је у трговини Хаџи Тике Николића у Пожаревцу, но тада, — незнам из којих разлога — напуоти рад и оде у овоје оело. У меото да је ое латио ратароког поола, он је „бадаваисао", дружио се оа сумњивим људима и познатим лоповима. С почетка је вршио омање крађе, а после, боме, упутио се и на веће, па најзад и у разбојнигатва. Због познатог Селевачког разбојништва већ је 1895. год. ооуђен био на 20. год. робије... Врло брз напредак. Али Петрикићу ое није свидило да тако дуго лежи на робији, за дела, која у мало несретнијим слачајевима воде за колац. И он се регаи на једно што и учини: На дан 28. августа 1901 године он в срећно" умаче из казамата, и као О слободан" човек удари опет у свој отари занат. Начелство Окр. пожаревачког, позвало је Петрикића јавним олужбеним путем, да се на леп начин преда влаоти, али он то не хте иослушати. Терао је тако и даље док једног дана дође и ђаво по своје. Читаоцима је још у свежем сећању догађај на „Топчидероком брду® како је и на који

начин храбри жандарм топчидерске полиције Матеја Милутиновић ухватио Петрикића, пушкарајући се с њиме а и не слутећи које он и шта је. Због извргаеног двогубог убиства у Ланишком разбојииштву и разбојништва у Миријеву, Петрикића је Управа вар. Веограда спровела начелаику среза беличког. Суд Јагодински донео је преоуду и на дан Св. Стевана трећег дана Божића пр. г. Петрикића је извршва власт код а Лугумироке кафане" на путу између Јагодине и Ћуприје отрељала у „јуначке груди".

Као и сваки певаљалац он се увек разметао храброшћу. Са дрским јунаштвом је и саолушао омртну преоуду. Али кад је дошао дан да своју „јуначку" главу изгуби и кад му саопштише да милости нема, он попуоти : Плакао је, кајао ое, проклиљао другове и овоју судбину... За време читања преоуде на меоту, извршења није могао да стоји већ је седео и дркт-ао. Нека ово послунш као пример оним лакомисленим људима који су ударали странпутицом

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: 1. ( (§ 478 грађ. суд. поступка гласп: „отвари које се могу укварити, или на одржање којих се мора трошити, макар се и дужник примио чувања и трошка, морају се продати најдаље за десег дана од дана пописа." „I, пак 47 5 поменута закона, који одређује време које треба да протече од дана огласа до дана продаје извесвих отвари вели: „од дана првога огласа до дана продаје (не рачунећи дане огласа и продаје, како за покретне тако и за непокретне ствари) мора да прође бар: 1, петнаест дана, ако ствари не вреде вигае од хиљаду динара; и, 2, тридесет дана, ако ствари вреде више од хиљаду динара ? Као што ое види из текота ових двеју законских одредаба оне су у супротности, те и власти неједнако поотупају у случајевима § 47 3. Тако, пеке продају покретност одмах без икаква претходна огласа, неке се не осврћу на рок из § 47 3 већ воде рачун о року из § 47 5, а неке, опет, врше средину и врше цродају отвари цогато претходно изврпге обзнану у месту продаје.

Како треба подотупати у овим олучајевима, па да радња влаоти одговара законоким наређењима ?» II. Општина стамничка саотављена је била раније из оела: Стамнице и Витовнице. У новембру пр. године село Витовница одвојило се од општине стамничке, и образовало општину витовничку. Баш некако пре разгруиисавања вршен је избор предоедника за отару опгптину стамничку, где оу глаоали и сељани оела Витовнице и избор је оонажен. По разгруписавању, оело Витовница избрало је оеби за предоедника друго лице, а у селу Стамници остао је раније изабрати. Треба ли оада и у Стамници бирати повога председника, или ће оотати онај ранпје изабраг док јв општина била неразгрупиоава, за којега су глаоали и оељаци села Витовнице". III. "По чл. 7 7. закона о опгатинама, председник је општиноког одбора председник опшгине, а кад је он опречен или га нема онда ту дужност врши најстарији кмет. Тако исто и по закону о народним школама, председника школског одбора заотупа најстарији члан општинског суда. Питање је оада, ко се сматра за старијег кмета, да ли онај који је по старом закону о опшгинама изабрат за кмета и поново утврђен по закону од 1 902 г. или онај, који је изабрат тек по закону од 1902 г. али неколико дана раније, од онога који је и по старом закону био кмет, па и по новом изабрат? IV. По чл. 112 закона о општинама, деловођа општ, суда поред тамо побројаних услова треба «да није никад ооуђиван за злочинотва, преступе или иступе учињене из користољубља 11 . Сматра ли ое као иступна кривица и то, кад је један ошнт. деловођа. кажњен четири пута по чл. 10. зак о општинама, што није предао извесну таксу, коју је наплатио по неким предметима већ ову утајио, и може ли такво лице бити деловођа општински ?" VПо чл. 3 3 г. 3. закона о општинама општински збор регаава о отуђењу непокретног општиноког имања, ма од колике вреднооти оно било, и такво решење вреди кад га одобри Државни Савет. По чл. иак, 84 т. з. иотог закона, општински одбор решава о употреби и уживању општинске утрине. Кад би извесно лице поднело молбу за извеотан део општинске или селске утрине, ко би био надлежан по закону, да овом лицу уступи на уживање општинску или селску утрину да ди господин Министар народне привреде, одбор или општиноки збор у омислу чл. 3 3 т. 3. зак. о општинама ?" На ова питања одговарамо: I. Како су измене § 47 3 и 47 5 грађ. суд. поступка донесене једновремено, па ое неби могла извести претпоставка, да је овде законодавац учинио какву грешку, донооећи две одродбе, које једна другој противурече, него се мора узети, да је он то намерно учинио, руковођен обзиром нужности, да се не задржавају отвари које су подлежне квару, или за одржање којих ое мора трошити.