Полицијски гласник

ВРОЈ 10 и 11

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 87

Помишљао сам да је Пранчини, да није патио од холуцинације, да је могао, великим напором воље, остати господар над собом, да је имао снаге да савлада свој страх, да је имао дрскости да дође до управе Безбедности где су га тражили, врло је вероватно да би смо га, г. Тајлор и ја, примили врло учтиво и пажљиво слушали о обавештењима која би на^м он дао о навикама г-ђе од Монтија. Можда бисмо га чак и питали да ли не познаје оног чувеног Геслера... Што би требало да докаже да, ако је смелост потребна преступницима да би извршили свој злочин, још би више требала да би избегли казну. Кад смо стигли у Мелун, при крају тога дана ггосле подне, учиних последњи напор: — Видите, Пранчини, рекох му, ваше је држање апсурдно. Поричете све против саме очигледности, и говорите да ће вам се у скоро невиност признати јер Ке убијца бити ухапшен; онда, ви гапознајете? кажите га дакле. Пранчини баци на мене један мрачни поглед. — Ни у колико нисам умешан у ту отвар, одговори. И до Париза градио се и даље као да спава. Надајући се да завара траг новинарима г. Тајлор беше изашао нред нас на станицу у Шарантону. Попесмо се у један мали обнибус са Жомом и жандарима. Па! јесте ли могли дознати што о Геслеру? рече ми г. Тајлор. — Геслер и не постоји, одговорих му, постоји само Пранчини ; он је, једини, прави убијца. — Ипак Ке требати да се нађе Геслер, одговори мој шеФ. (Наставиће се)

ИЗ СТАРЕ ПОЛИЦИЈСКЕ АРХИВЕ Нашему Огарешини Среза Беличког Окружија Јагодинског цјелому капетану Сте®ану Михаиловићу С негодованијем примјечавајући от неког доба, дасрезске старјешине дужностима своим са свим пренебрегавају, нехватајући и непредавајући надлежној власти путујуће без пасоша кроз њине срезове које какве скитнице и неваљале људе равно као и солдате бјегунце и преступнике, побјегше из апсана, долазимо опоменути вас на дужност вашу и препоручити вам, да ви и кметови сеоски у вовјереном вам срезу на такове и тим подобне људе са свим пажљиви унапредак будете; јер у противном случају, ако и после овог опоминанија Нашег, дознамо, а постараћемо се, било којим му драго начином, дознати, да се који од гореспоменутих неваљали људи, преступника, побјегши из апсана, а нарочито солдата — бјегунца кроз ваш срез у други провуче и некуда измакне, а не ухватисе и непридасе надлежној власти, не сам што нећемо трпити вас и кме-

тове сеоске у званију вашем, него ћемо јоште и ону казн, која би иначе скитнице, бјегунце и престугшике опоменуте по строгости правосудија ностигнути морала, на вас и њи обратити, не би ли тим начином сви и сваки узеосе у памет и званије у ком је, потпуно саотвјешствовати старао се. Ми стерпјеније Наше веће изгубисмо, очекујући данас сутра, да ћете се поправити и ви и сви до један. Још едно средство остаје Нам прокушати, а ово средство есте то, да Вас и све друге Старјешине среске и кметове сеоске посредством вас и њи јошт едан пут ономенемо, као што настоећим ево сад чинимо, на точније унапредак извершеније дужности, пак, ако би успјеха, добро, ако неби, а оно и ви и они себи приписати имајте све, што вас, сбог небреженија дужности свои, унапредак постигне. в№ 2149. 15 Јулија 1838. у Крагујевцу. Вам биагонаклоњени, Милош Обреновић Књаз Србски

Љу<1езни Стевча! Пише Нам Ч. везир Бјеоградски ЈусуФ Паша, да су ово дана неки Низами кроз Сербију путујући у Бјеоград дошли, између кои је едан Арапин нарочито у Јагодини одбегао и умољава Нас да би реченог Арапина бјегунца пронашли и њему опремили. Препоручујемо вама, да се постарате потражити и пронаћи истог Арапина, кои је или туда гдје прекривен, или Окружије куд утекао, и да га одма, гдје га год ухватите управо к' Ч. везиру ЈусуФ Паши у Бјеоград пошљете. Довољно се начудити неможемо. да ви немотрите. на овакове пролазеће кои одбегавају, и којекуда прекривајусе, да се такови нигдје незадржавају прекривени. и без свои пасоша, зато вам препоручујемо, да у будушце обазренији у дјелима оваковима будете. № 4079. 10 Октобрија 1836. У Крагујевцу Јесам Вам благонаклоњени Милош Обреновић Књаз Србски По Заповести Књажевској Паун ЈанновиЂ секретар канцеларије

СЛУЖБЕНЕ ОВЈАВЕ

Т Р А Ж И С Е Станислав Чугуровић, из Јаребице, шегрт у радњи ЈосиФа Мадлијаха, трговца из Шапца, 16. Фебруара ове године напустио је свог газду и отумарао незнано где. Он има 15 година, средњег је раста, косе с.међе, округлих образа,

уота правидних, без браде и бркова. Моле се све полицијске власти, да Станислава живо потраже, па о резултату трагања извеоте начелство округа подринског, с нозивом на Бр. 3373, или Управу града Београда Бр. 9893. Милан Петровић, из Лазаревца, среза колубарског, арџија код Јевте Мигровића, побегао је од свог газде 2. ов. м. незнано куд, и са собом однео је једне половне чизме и једне иапуче у вреднооти 20 дин., а од плате изузео је вишо 3-5 5 дин. но шго му припада. Милан има 29 год., раста је средњег, у опште плав, бркова малих, брија се. Моле се све полицијске власти, да Милана живо потраже, и нађеног упуте начелстиу окр. подринског с позпном на. Бр. 3234, или Управи гр. Београда Бр. 9892.

П 0 Т Е Р Е Неиознито лице, 16. ов. м. у 7 часова пре подне, ушло је у отворен стан Стане пок. Филипа Богојевића, која станује у Косовској улици Бр. 1 3. и из спаваће собе украло је једну кесу у којој је било : новаца, накига, драгоцености, хартије. ова је кеса стајала у спаваћем кревету под јастуком. У кеси су биле оледеће ствари : 1) Висерни тепелук, од обичне мустре, израђен на Фесу у виду шиљака на њиховим врховима, бисер -е крупнији но остали од кога Је цео тепелук израђен. 2) Једну бисерну старинску шамију од бордо кадиФе приличне ширине, па којој је бисер израђен у виду §, који су хоризонтално положени. 3) Две дијаманске гране израђене од Француског злата у виду листа, једна мања друга већа. 4) Један етарински златан женски, сат са дугачким златнпм ланцем. Сат има 3 капка, навија се кључем, доњи је капак клот, без икаквих шара, горњи је искићен ситним дијамантима, у виду криновог цвета. Ланац је био обпчно оплетен, као и сви старински ланчеви. 5) Три пара минђуша златних. 6) Два ирстена златна сгаринска. Један обичан са рубином одозго : Други ]е бурма са немачким натписом на њој «Буди Боже са нама". 7) Две старинске гривне златне, једна је исплетена у виду мреже, дебљине једног прста, на њеној средини одозго налази се једна мала златна округла плочица искићепа ситним бисером, који су поређани у једном реду по самом пречнику плочице. Ова се гривна закопчава одозго испод ове златне плочице. једном обичном алчицом. Друга је од Француоког злата, црно емаљирана, ишарана са бедим цветићима одозго, и у сваком цветићу находи се по једно зрно бисера. Ова се гривна закопчава одоздо. 8) Два низа мерџана, један низ ситнији а други крупнији. 9) Један старински златан новац „ћамалију" направљен у виду квадрата, који је служио као брош, пошто је додага изнутра игла за закопчавање. 10) Четрдесет комада орнских новчапица од 10 динара. 11) Једна тапија од куће у Косовској ул. Бр. 13. Све ове покрађене ствари вреде преко 2 00 дуката. Моле се све полициске власти да живо потраже крадљивца и покрађу, и у олучају проналаска спроведу их Управи гр. Београда, с позивом на Бр, 9656.