Полицијски гласник

БРОЈ 12 и 13. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 5. АПРИЛА 1903. ГОДИНА ТИ У7 5 <±0О ООО ООРООР ООО ООО С&О ОО* ООО ОООС%% Ооб 0<ј?& С<УР ОУР С<уа ооо ООР С<УР ООО ООО ООО ООО ООО ООО ООО ООО С<00 ООО ООО ООО ОјОП > РОО ООО ООУ СХУЗ ооо С <уа ООО ооо с«оо С/УД ООО ООО ооо с<оо ооо ПОЛИЦИЈСКИ глдснин ШЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЛШШ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈУ ПОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ ООО С<00 с/уо ООО С«00 С/уО О У ОУ ОРО 0*00 ООО О ј СЊ ООО ООО 090 ооо ооо с«оо ооо с«оо ооо с«оо ооо (>?о ооо с»оо ооо с<?о с«оо ооо ооо с<оо ооо ооо сг>о с»оо С/ЗО ОбО Обс ОЈОЊ ООО С/УО с/го С/УД ООУ соо ООО оо? 7РЕЂ7ЈЕ 0ДБ0Р МШШСТАРСТВА УН7ТРАШБИХ ДЕЛА ООО ООО ООО ООО ООО ООО 0<?0 ООО ООО ООО ООО ООО ОС>0 ООО ооо ооо ооо ООО ООО одо 0<?0 С/?0 ООО ООО ОбО ООО С^о ОбО ООО ООО ООО ООО СјОО ооо ооо ОС>0 ООО ООО ООО ООО ООО ОС>О сг?о ООО ООО О<?О~ООО ууа о^!

Српском НародУ Срби! Веран носилац Таковске идеје, изражене у Таковср:ој Застави, око које се било окупило у иочетку ирошлога века све што слогом и јединством дише за општу српску ствар, Ја сам, задахнут овом светињом Својих Предака, сав Свој живот посветио слози, јединству, срећи и напретку целог српског народа. Са таквим осећајима, са таквим Својим идеалима, Ја сам пре две године даровао нов Устав нашој Отаџбини, и тиме искупио Своју раније дату Владалачку реч. Али одмах у почетку живота новога Устава, на првом кораку његова извођења и увођења у живот од оних иолитичара, који су у његову стварању имали учешћа, пошло се тако једностраним и штетним правцима, да је, поред незгодних закона који су створени на основу Устава, и само Народно Представништво, које је из њега поникло, пошло путем, који није могао задовољити ни Моја очекивања за добро наше Отаџбине, ни наде Мојега народа за његову слогу, јединство, и напредак у нашем заједничком светом задатку опште среће, задовољства и боље будућности наше Отаџбине. Још у првим данима рада Народне Скупштине избили су јаки прохтеви закорачавања овога дела законодавне власти у права Крунина као извршне власти и као другог дела законодавства, а штампа, по створеном закону о њој, нападала је и наносила велике штете и престолу, и војсци, и цркви, и појединцима, па и самој нашој Отаџбини. Овако штетним развијањем нашега политичкога и државнога живота, а због рђавог увођења у живот Устава, отишло се тако далеко, да су се почеле развијати и узимати маха и такве политичке струје, којима је једини задатак био да се Устав, који сам даровао, а у корист правилног развијања политичкога живота Србије и свију чинилаца у њој, употреби на штету Мојега народа и његова напретка, и да се тражи оно, што је Уставом потпуно забрањено, користећи се оним, што је Уставом дато. Ја, као Владалац ове земље, Којему је света дужност да пре свега и пре свачега води озбиљну бригу о потребама Својега народа и Своје Отаџбине, жртвовао сам многа Своја лична уверења примајући многе законске одредбе само за љубав редовнога и сложна законодавна рада; међутим су се прилике ипак заоштравале место да се стишавају, услед чега сам, на жалост, после краткога живота овога Устава, у који сам много лепих нада полагао, дошао до потпуне увиђавности и уверења, да ће политичке страсти оштетити тегако интересе моје Отаџбине и потпуно је омести у вршењу њезиних задатака на свима пољима њезинога живота и српске будућности. Прилике су на Балканском Полуострву врло озбиљне. Србији треба потпуна реда, слоге, мира и прибраности. Она треба да буде пример мира а готова сваког тренутка да заштити своје властите интересе, ако би потреба захтевала. За то Ја, као носилац Таковске Заставе и српске народне мисли, не смем ни часа часити да нашој Отаџбини повратим ред, слогу, сталност и снагу. Из наведеиих разлога обустављам важност Устава од 6. априла 1901. године на кратко време, а до даље Моје наредбе. И, узимајући у руке вршење свеколике највише државне власти, наређујем, што ће силу закона имати: 1. Указ о наименовању сенатора од 6. априла 1901. године као и сви потоњи Укази о накнадним наименовањима престају важити као да нису ни постојали. Тако исто сви садашњи чланови Државног Савета стављају се на расиоложење према опредељењима § 34. закона о чиновницима грађанског реда. 2. Народна Скупштина, која је изабрана за периоду 1901., 1902., 1903. и 1904. год. распушта се; а мандати изабраних сенатора за периоду 1901., 1902., 1903., 1904., 1905. и 1906. године престају важити. 3. Престају важити и укидају се ови закони: а) закон о штампи од 18. децембра 1901. године; б) закон о изборима чланова Народнога Представништва од 12. децембра 1901. године;