Полицијски гласник

БРОЈ 14.

У БЕОГРАДУ, УТОРАК 15. АПРИЛА 1903.

ГОДИНА УИ

с<у? о у ? о оо оро ооо ооо оур одо о#о ^оо ооо оуо оуд с«!уа о<?о оур ооо сгу? оро о<уз осо ооо с<ур с>9о 090 оуд су?о о<ур с«ор оур осо ооо ооо ооо ооо е/уа с/уа С ј ОО ооо оро сууа <у?о сгго е/уа оо? ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК (ЖЧНИ ЛИСТ ЗА ИОЛИИИЈ? БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈУ ИОЛИИИЈСКИХ И ОИШТИИСКИХ ВЛАСТИ ОУР (УУД ооо ооо с<оо осо ау с/?о с/?о ооо осо ооо сг?о ООО ООО с /УР ОО^ С<уа ооо об ?Р ооо аоо с<оо ооо с<оо сг?о ооо ООО ООО Обо ОбО ООО с/уо ооо с /УО с ^о с .ОО с«оо с«оо ооо ооо си?о ооо адо О ОО ооо с«оо оск 7РЕЂУЈЕ ОДБОР МИНЖОТАРСТВА 7НУТРАШЕИХ ДЕЛА

ОСО ООО ООО ооо ооо ООО ОбО ООО ООО ООО ООО ООО Об?Р ООО ООО осго ОбО ОбО ООО ООО ООО С/?Р ООО ООО ООО ООО ООО ООО ОбО ООО оро ооо ООО осо ооо ООО ооо ооо ооо О оо ООО ООО ооо О ј СГ) ооо осо о<уо у>о сг?о

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Н А Р Е Д Б А

У последње доба врло се јако развило објављивање распродаја разних радња, разних трговинских еспапа, огласима, леплењем плаката но граду и на дотичним радњама. Међутим, то се распродавање врши годинама, јер се поменуте радње стално обнављају са другим еспапима. Таква радња не само што намамљује лаковеран свет на замишљену јеФтиноћу несолидног еспапа, ну под Фирмом „распродаје к прости свет се и обмањује, а свима осталим трговцима и занатлијама наносе се огромне штете са тим измишљеним распродајама н несолидном конкуренцијом. Исто тако учестале су продаје разних еспапа и ствари путем приватне лицитације, што такође наноси штете осталим трговцима и занатлијама. Да би се заштитили интереси како осталих трговаца и занатлија са једне стране, тако исто и публика од завођења и могућих превара са друге стране, и да би се сузбиле до сада сасвим оправдане жалбе на такве радње и њихове рекламе, Управа града Београда на основу § 326. крив. закона издаје следећу иаредбу : 1., Ко хоће, да у Београду распродаје своју радњу (еспапе) путем објаве, плаката и огласа, мора имати писмено одобрење Управе града Београда. Та одобрења издаваће се само оним трговцима, који имају своју протоколисану Фирму и порез плаћају, а не и онима, који нису испунили услове из чл. 5. и 6. трг. закона, 2., Одобрењима Управе града Београда претходиће мишљење трговачког удружења за трговинске еснапе и занатлијског удружења за занатлисКе еспапе. Мишљење поменутих удружења биће меродавно за Управу, у погледу одобравања или неодобраваа. 3., У одобрењу, за распродају, означиће се и време докле ће распродаја трајати, т. ј. докле се иста може објављивати путем плаката и огласа. 4., За то време, докле буде гласило одобрење за објављивање распродаје, принављање еспапа не може бити. 5., Одобрење за распродају може добити једна особа, само један пут, и то за своју сопствену радњу. 6., Тако исто и онај, који хоће да продаје своје еспапе или ствари путем лици■гације (добоша) мора имати одобрење од

Управе града Београда, у коме ће се означити: место, где може продавати; време докле може продавати; и начин продаје (укупно или на парче). И за ова одобрења меродавно је мишљење удружења поменутих по тач. 2. ове наредбе. 7., Све радње, које имају сада истакнуте плакате или огласе о распродаји, морају исте одмах уклонити или с истим престати док на то одобрење не добију. 8., Ко буде радио противно овој наредби, биће кажњен новчано до 150 динара, или затвором до 20 дана. Бр. 8347. 1. априла 1903. год. у Београду. Уиравник Београда, Б. Маршићанин.

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО ГТознаваНзе и употреба оружја (за иеледнике)

Констатујемо црн, ћошкаст барут; на површини нема белих тачкица, дакле није био влажан; поједина зрна тешко је згњечити, дакле од добре је смесе; кад прелази преко беле хартије, не боји је, дакле брижљиво је израђен. Дакле пред собом имамо у опште добар барут, у довољној количини и, у колико се добро може набијати сукијама од хартије, био је брижљиво набијен«. Кад се на описани иачин поступа, онда се може пре свега одмах доћи до објашњења, која су за ствар гготребна. Даље тиме смо за стручњаке, који имају да доцније по тој ствари кажу своју реч, ирипремили земљиште, тако да имају све што им је потребно па да одговоре на постављена им питања, и, што је главна сгвар, ништа није покварено, све се може још једном прегледати и опробати, у колико би се то сматрало као потребно. Али колико пута налазимо протокола, у којима се цео опис састоји из ово неколико речи : »Пушка је предата стручњацима да извуку метак и они су констатовали, да је била набијена с прилично много сачме". Особита опрезност и веш гина потребни су кад се мора из спредњаче извући зрно које је добро углављено. Пошто се зрно, као што се само ио себи разуме, мора извлачити сврдластим извлакачем који је уде-

шен у облику извлакача за чепове, иа према томе и зрно бушити, али и очувати његов облик, најбоље ће бити да се то остави пушкару (али које ће, разуме се, радити само у присуству иследника). Стоји ли пак ствар тако, да се зрно мора имати безусловно брзо, ваља употребити најбољи извлакач, који се може добити, и не треба извлачити пре докле год извлакач није ушао дубоко и добро ухватио, јер ништа не квари зрно као то кад се неколико пута буши. Немамо ли извлакача добро ће бити да употребимо и једну добру обичну бургију, пошто ковач на њу настави једпу шипку. Не иде ли ствар никако за руком, дакле ако не можемо да извадимо зрно, не остаје ништа друго но да скинемо задњи завртањ, који ири дну затвара цев. То ће учинити сваки ковач, нанослетку и сваки сељак који има кључ и то зна да ради. Пошто је извађен завртањ, онда се може најпре позади опрезно истрести барут, а за тим једном дрвеном шипком зрно брижљиво с уста потиснути да испадне на задњу страну. Тај метод је у толико пробитачнији, што се зрно много мање квари (јер се не буши, што би се морало чинити кад би се вадило извлакачем.) Дакле за ирепоруку је да се задњи завртањ скида уопште увек кад хоћемо да зрно добијемо неоштећено. Али у таквим приликама, дакле кад завртањ хоћемо да извадимо, морамо припазити да метак не састави. Даље ћемо у дрвеној шипци, којом смо ради да истерамо зрно, на доњем делу начинити полукугласто удубљење, како би се куршум што мање спљоснио, т. ј. да се не би изменио облик. .Те ли потребно да се открије сонственик неке пушке, препоручили бисмо код спредњача, и то код оних за зрно, да се свакад расклопе; код острагуша се већ због саме њихове конструкције неће наћи бог зна шта. Спредњача, кад год се чисти, мора се расклопити. Тада, приликом чишћења, може се десити да је неко заборавио пешто, пгго би могло дати ослонца за даља истраживања. У крајњем случајунаћи ћемо Фабричну марку или какав пушкарски знак. Је ли ствар довољно важна, можемо се писменим питањем обратити на поједине велике Фабрике пушака да кажу шта значе поједине марке, обележја. При расклапању спреда^аче нарочито ваља припазити на оно место, које је на крају оне цевчице, у коју се утура шипка, дакле оно место, које додирује крај од шипке. То место је непрекидно у у саобраћају са сиољним светом, лако може нешто унутра упасти, а за тим бити зби-