Полицијски гласник

БРОЈ 15 и 16.

У БЕОГРАДУ, СУВОТА 26. АПРИЛА 1903.

ГОДИНА VII

С/УЗ ООР ООО ООО ООО ООО ООО О0О ООО С ј ОГЈ ОРО ЗОО ООО <300 ООО СОО 0<Р0 ООО ООО ООО с ^оо ооо ООО ОРР ООО ооо ООО СУУ5 ООО ООО С/У> ООО ОУ5 ООО ООО ООО ОбО ООО С*?Р ООО а<УР 0«90 ООО 090 С/УР 0<?0 С/УР ооо

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР^ЧНИ ЛИСТ ЗА П0ЛИ1Ш БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈ? ИОЛИЦИЈСКИХ И ОИШТИНСКИХ ВЛАСТИ гуу, гугуп гузо (узо гууп ( у? о с«00 с«оо ооо с«оо ООО с«оо ООО ООО ООО с»оо ООО ООО ООО ООО О/ОО ООО ООО с/?о СОО ООО СУУД (У^ ООО С/73 с«оо ООО ОбО ООО ООО одо с/>о с^?о ооо ООО С/?о С/?Р С/У ООО ооо ОСУЗ УРЕХ7ЈВ ОДБОР МИНИОТАРОТВА УНУТРАШБЕХ ДЕЛА ООО ООО <У?Р ООО ООО ООО ООО ОС*> ООО ООО ООО ООО ооо ООО ООО ООО ООО Ооо ООО ООО ООО с/го ооо ОбО ООО ООО ООО ООО ООО ООО 0<>О ООО сгго С/УР с/>р ОРО ООО ООО ООО ооо ООО ООО ОСО ОСО ООО ООО ООО У9С оо^

Према Прокламацији Његовог Величанства Краља од 24. марта 1903. године, стуггао је тога дана у законску силу и враћен у валшост 3 А К О Н 0 УСТРОЈСТВУ ОПШТИНА И ОЛШТИНСКИХ ВЛАСТИ Од 24. нарта 1866. године са иаменама и допунама: 1. од 8. Октобра 1875. године, 2. од 14. Јула 1878 год., 3. од 28. децембра 1879. год., 4. од 11. Јуна 1884. год., 5. од 24. Априла 1885. год. који гллси: I. О општинама у опште Члан 1. У краљевини Србији* општине су двојаке: варошке и сеоске. Прописи, постављени у овом закону за варошке општине, важе и за општине ио варошицама, с разликама које су ниже на овом месту означене. Члан 2. Све вароши, варошице и сва села, која сама за себе, или у свези с дргим селима и засеоцима, имају своју особиту општинску управу, остају и даље као општине и задржавају своје називе као вароши, варошице села и засеоци. Члан 2 а.****. Но општина пе може имати мање од пет стотина глава пореских. При саставу општина ни једно се село цеаати не сме. Изузетак од овога правила може дозвољавати министар унутрашњих дела само по местима планинским и где би општина више од 20 километара у пречнику заузимала. Али и у таком случају опшгина ие сме имати мање од 350 глава пореских. Члан 3.* Две или више онштина могу се у једну општину спојити, кад то оне саме зажеле. У овом случају морају се општине најпре саме између себе погодити, како да у будуће притежавају и уживају општинска добра, па пошто то учине изјављују својој непосредиој државној падлежној власти, преко својих судова жељу, ради спајања, а надлежна власт, по изискатом мњењу збора (члан 13), доставља својим путем, ову жељу министру унутрашњих послова на решење. Члан 3 а.**** Ово спајање више општина у једну може бити и онда, кад државна власт нађе да то захтевају државни или

*) У првобитиом тексту овога члана из закона од 24. марта 1866. отоји: «У кљажевству Србији»... итд. Тај израз замењеп је овде са речима: «У краљевшш Србији.... итд. — по одредби чдана 4-ог закона од '22. Фебруара 1 882. (Збор. 37. стр. 54), којим је законом проглашена краљевина н ова замена наређепа.

општински интереси, и у том случају с имовином општинском поступа се по члану 4. Имања селска како покретна тако и непокретна, која појединим селима као њихова својина припадају, остају и даље њихова засебна својина. Члан 4.* Два или више села, која у скупу једну општину сачињавају, могу се раздвојитн у засебне општине, такође по жељи својих житеља, на овај исти начин, који је изложен у чл. 3. Али пре него се таква села раздвоје у засебне општине, морају се житељи истих села сагласити, како ће нове општине стојати међу собом што се тиче имовине, општинског атара и улсивања општипских добара. Ако се општине у овоме не могу да сложе, ствар ће се предати на решење изборном суду (§ 434 грађан. постулка). Члан 5. Подизање иове и укидање које од постојећих општина, наређује се краљевим указом, на предлог министра унутрашњих дела. Члан 0. Одвајање појединих села п заселака од једне општине п придавање другој одобрава, а према потреби и наређује министар унутрашњих дела. Ово одвајање појединих села једне ошнтине и придавање којој другој, свагда ће се обнародовати у званичним новииама. Што се тиче посебног имања тога села или засеока, које се од једне.општине одваја и другој додаје, има се онако исто поступити у томе, као што је горе у члану 3. за општине казано. Члан 7. Свака општина има свој простор, на који се простире њена општинска власт. Простор тај зове се општннски атар. Свако ненокретно добро мора припадати атару неке општине, па по томе свако подлежи којој општинској власти. Но не подлеже општинској власти она места, оне зграде и опи простори, који су непосредпо под којом државном влашћу. Ако се између две или више општина породи распра о атару, падлежна полицајна власт, по саслушању дотичних страна, и по надлежном извиђењу, решава ствар. Иезадовољна страна може се против тога жалити вигпој полицајној власти. Решењем министра унутрашњих дела наређује се, који се правац има сматрати за границу истих оиштина, докле незадовољна страна код надлежног суда не докаже овоје јаче право § 434, тачка 2, законика о поступку судском у грађанским парницама). Овако се исто поступа и у раснрама око атара између појединих села и заселака.

Члан 8. Сваки српски поданик мора бити примљен за члана општине: 1, ако је иунолетан и ако има ираво располагати собом и својим имањем; 2, ако му није ни полицајиом влашКу ни другим законим наређењима забрањено живети у дотичној општини; 3, ако у општини, где жели да ностане члан, стално живи две године, па ако за то време није уживао никакву милостињу за своје издржање ма из каквог Фонда; 4, ако је за те две године (3 тачка) уредно плаћао државни порез и општинске прирезе; 5, ако је пре једне године купио, добио, наследио или иначе добавио у општини какво непокретно добро; 6, ако од једне године има у општини трговину, или ради занат, или иначе има занимање, законом дозвољено; 7, ако је доброг владања. ****Узима се да нису доброг владања: а, они који су били осуђивани судом за проста злочинства и преступљења; б, који се налазе под ислеђењем ради таквих злочинстава и преступљења; в, који су судом осуђени због простих злочинстава или иреступљења, из користољубља учињених, па из недостатка доказа ослобођени, док се са свим не оправдају и за невине не огласе; г, који су у течају од две последње године дана три пут полицајно кажп.ени за иступљења против морала, или за крађу, превару, утају и овим подобна безчастећа дела. Својотва под 1, 2, и 7, мора имати сваки који жели да постане члан општине, и у олучају да се роди сумња, сам набавља нотребне му доказе. Члан 9. Државни чиновници, свештена лица и учитељи но закону су чланови у општини, где служе или где станују. Исто тако и они који се ириме у српско поданство по закону постају чланови у општини, где положе заклетву, или куда их упути државна власт. Члан 10. Хришћани из турских области примају се за чланове општине под условима који су за српске поданике у члану 8 изложени. Послови који се имају у општпии да раде свршавају се или у 1, општинском збору; или 2, ,, суду; или 3, „ одбору; и **** 4, на сеоском састанку у границама овим закоиом прописаиим.