Полицијски гласник

СТРАНА 152

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 19

ђввића из Лугавчине с киме је имада и деце; ади како је Никодије умро у задрузи оа братом Николом, — овим чију сдику доносимо — она успе да образује масу својој деци од првога мужа и одвоји имање од девера јој Николе. Због тога је била дуго у иарници са њим, које се свршило на штету Николину, те је природно расла и мржња његова према бившој снаји Милици. У више прилика изјављивао је девер Никола да ће убити Милицу и удешавао је придику, кад ће му испасти за руком да то и оствари. На Велику Оуботу 5. пр. м., када се цео хришћански свег спрема да веселим срцем дочека светле празнике Христова воскрсења, овај зликовац Никола правио је план, како ће своју снаху да уклони са овога света. Тога дана по подне несрегна Милица отишла је у Сараорце да купи ципеле својој кћери Гроздани, девојци од својих 19 година и кад се отуда враћала, овај је зликовац — девер сачека у шанцу код гробља Лукавачког и кад му се приближила, изашао је пред њу ударио је IIрво те је опесвешћена пада на земљу, па је за тим стао на њу извадио [нож и заклао је као јапбе. Молбе љене да јој поклони живот није хтео да чује на њено запомагање (( не баго ено ти имање," рекао је »нетреба ми твоје имање већ хоћу твој живот, ти си ме упроиастила." Кад је овако душмански одузео живот овој несретној жепи, још се нешто задржавао на њој, да види да случајно не остане жива. Па кад се уверио да је мртва сигаао је одатле преко њива и жита у „Језаву" где је опрао свој нож и крваве руке, па низином, Језаве изашао у село и отишао својој кући. Како је већ и мрак наступио он се пресвуко још исте вечери па легао да спава. Али невина крв ове несретне жене није дала да се зликовац сакрије испод законске казне. Енергичном и брзом ис/грагом ислЈвдне

власти зликовац је још исте ноћи ухваћен, и нађено оруђе којим је ово здочино дело извршио. На дицу места пак нађена је његова стопала и други песумњиви докази ио којима се јасно види да је он извршилац овог гнусног дела. Сада се јопј само чека и нраведна судска пресуда. Никола је на први иоглед једна зликовачка појава. И раније осуђиван за покушај убиства; пуцао је на рођена стрица у намори да га убије. Добротом г. Л. Нешића среског писара добили смо ову слику са потребним податцима.

КРИМИНАЛНЕ БЕЛЕШКЕ И ДОГАЂАЈИ У ЗЕМЉИ 27. аарила око 10 сати изгорела је кошара Тасе Векића, тежака из Ћуприје, у којој су била два вола. Један се во огкинуо и утекао из кошаре, а другог је ватра опржила и онеспособила, тако, да га је сонственик морао закдати. Кошара ова била је у истој кући где му је и кућа. Паљевина је нехатна. Штета износи 1 50 динара. И подицијским увиђајем утврђено је, да је ова нехагна паљевина произведена од самих укућана сопственика Тасе. 11. Аирила Сима Ид. Матерингић и Илија Гучиловић, оба из Сиге, среза хомољског, окр. пожаревачког, одмегнули су се испод земаљских власти у намери да самовласно живе и казнима дела чине. Услед тога, начелство их је објавом од 29. Априда у смислу одредбе чд. 2. закона о хватању и утамањивању хајдука, позвало, да се у року од петнајеот дана предаду најближој државној полицијској власти, ако то не учине у остављеном року огласиће их за хајдуке. 27. Аирила у 5 часова пре подне у качари Ранка Обрадовића, из Д. Грбица, округа крагујевачког, убијен је из пушке Светозар Обрадовић, онд. Ово је убиство извршио Љубомир син Ранков, којн је дело признао. Узрок је убиства међусобна свађа, коју је био нзазвао поч. Светозар, на тај начин, што је пред убијство дошао у качару убице Љубомира и ту га нанао. Убијени има 36. година, а убица 17 година. Кривац је у притвору. 27. Аирила, код села Мазараћа, мононодски органи обраниди су у обе ноге Николу Стојилковића, из Врање, за ког монополско надзорништво тврди, да је ухваћен у кријумчарењу, и кад није хтео стати на позив монопоских оргапа, да су га тада из пушака обранили. Истрага се води. Никода је познат као ведики криумчар. 28. Аирила у подне убио се из пушке Милосав Влашковић, из Драгова, среза левачког, округа моравског. Лекарским прегледом и полицијским увиђајем утврђено је. да је именовани извршио самоубијство услед слабости у цревима. 29. Аирила око 7. сати по подне посвадили су се око међе на њиви Лазар Лазић и Милутин Видаковић, из Дубоа, округа крушевачког. Милутин је са секиром налетео на Лазара, а овај држећи пушку опали на Милутина и тешко га рани, испод леве сисе, од које је ране Милутин после 2 — 3 сата умро.

30. Аирила по подне, у нрви мрак, рањен је од непознатих лица, из нушака на путу из Суводода за Биновац, у округу смедеревском, Днмитрије Степановић, из Биновца, који су га у заседи чекади. Повређен је тешко на више места. Сутра дан пренет је у смедеревску окр. болницу да му се укаже потребна декарска помоћ. Он је још присебан и на саслушању изјавио је, да је између зликоваца, којих је било двоје, познао свога сељака Радосава Милорадовића. Истрага је нредузета и са кривцима кад се пронађу, поступиће се но закону. Повређени Димитрије иознат је као лоиов и хрђав човек. 30. Аирила у вече Миленко Вранић, тежак из Цветака, среза љубићског, округа рудничког, у селу Цветкама, на путу, убио је из пушке Вељу Грковића, онд. и 1. Маја сам се пријавио власти. По његовом казивању убиство је извршио у нужној одбрани. Наређена је истрага. 1. Маја у подне Живојин Иешић, ковач из Дервена, убио је ножем Драгутина Јовановића, каФеџију из Књажевца. Убица је ово извршио у Дервену и налази се у рукама власти. 3. Маја око 7'/ 2 часова у вече, Милан Ј. Ранковић, из Ливадице, округа пожаревачког, враћајући се из Жабара кући, нао је несретно са коња, и после пола сата умро. Ноћу између 2. и 3. Маја ове год. ненознати разбојници ушли су у двориште Манојла Цветковића, из Троана, среза нишавског, окр. пиротског, па су Манојла, који је спавао на пољу испред штаде у једном кошу, секиром ударили пет пута узастопце по десној страни главе, од чега је на месту остао мртав. По том су ушли у земник, ту претресли један отворен сандук, па онда у стајаћу собу и из два мала сандучића однели, и то : 32 наполеона у злату, све врсте; 200 динара у српским банкама; једну низку од два реда дуката огарих, са две ведике златне зкутице на средини, од ње шест дуката у доњем реду а у горњем реду опет једна златица од 15 динара звездасто укована, конац је жут — свилен дебео као гај ган; даље; две низке старога сребра, на свакој по тридесет динара нанизаних на канапу, сва су комађа једнака од чистога сребра нод именом <,цванцика к у величини нешто мање од петодинарке; осам петодинараца, и то : четири српских, два бушена а два не, два влашка и два бугарска, — не бушени; даље две гривне, паФте — сребрне у вредности 20 динара; један иар минђуша жути израђене од наших старих жутица; шест комада прстенова све сребрних — сељачких са цветастим и пупчастим украсима од по 1—2 динара, како се купују код кујунџија у Иироту. Све у вредности до три хиљаде динара. Разне признанице и облигације и 10 комада сточних пасоша спалили су. Иостоји јака сумња, да су ово дело изврши.ш они, који су убијеноме дуговали пошто су све признанице и облигације, као и сточнн пасопш изгорени, а нарочито они, који су биди добро упознати са кућом и животом убијенога. Убијени је био најимућнији човек у своме селу. Предузето је енергично ислеђење и сви су изгледи да ће се злочинцима одмах ући у траг. Најстрожије је наређено начеднику среза нишавског трагање за разбојницима и убицама.

Садржај: I. Службени део. — II. Стручни и научни део: 1) Познавање и употреба оружја за иследнике; 2) Преко је потребна поправка у законима о скитницама и просјацима. — III. Поучно забавни део: 1) Две убице; 2) Кроза злочин; 3) Из старе подицијске архиве. — IV. Службене објаве: 1) Иотере; 2) Из полицијског адбума; 3) Криминадне белешке и догађаји у земљи.

ШТАМПА КРАЉ- СРП- ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ - ДОСИТИЈЕВА УЛ- БР. 14-