Полицијски гласник

ВРОЈ 24 и 25.

У ВЕОГРАДУ, ЧЕТВРТАК 26. ЈУНА 1903.

ГОДИНАуУИ

с/уз ооо сузо ооо ооо ооо ооо с/ур ^ууз ооо с/ур е/уа озо ооо ооо ооо о<уо с«оо ооо ооо ооо с*оо с«оо ооо ооо ооо ооо ооо ооо аоо с<оо с / ур с«о*а ооо соо ооо осо ооо ооо оо 1 © ооо ооб ооо ооо ооо ооо ооо ооо

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник ШЧНИ ЛИСТ ЗА ИОЛИШ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈУ ПОЛИЦИЈСШ И ОИШТИНСКИХ ВЛАСТИ ООО ОјОП ООО ООО обО ОбО ООО 060 Р<УД ОбО ооо с/ур ООО ОбО ООО ООО ООО ООО ООО ООО ООО ооо Обо ооо ооо ооо ООО ООО ООО ОбО ОДО оос оОО ООО ооо ОбС ООО ООО ООО ООО ООР ООО ООО ООО ООО ООО сг>р ООО Обо УРЕХУЈЕ 0ДБ0Р МШШСТАРСТВА УН7ТРАШБИХ ДЕЛА ООО ООО ООО ООО О<?0 ООО О<У0 ООО ООО ООО ООО ОбО одо ОбС ооо 0<>О С.ОО ООО ООО ООО ОбО ООО ООО ООО ООО ООО ООО ОбО ООО ООО ООО ООО ООО ОООООО ООО ООО ОбО ооо ооо ооо ООО ОСО ОбО ооооос ооо

СЛУЖБЕНИ ДЕО —«*» ЗАКОН о ОПШТИНАМА од 21. марта 1902. године, враћен у живот уотавом од 5. јуиа 1903. I. Ошнте одредбе Члан 1. Општину чине они српски држављани, који стално живе у варошима, варошицама и селима. Члап 2. Општине су основне управне и судске једшшце. Члан 3. Општине су у својим унутрашњнм оиштинским пословима самоуправне, а као деловп државне целиие подлеже иадзору државпих власти по одредбама овога закона. Члап 4. Онштииа има двојаких: сеоскнх н варошких. У ове последње спадају и општиие варошица. Прописи овог закона одиосе се на све општине подједнако, осим где је то изрнком у овом закону друкчије наређеио. Члап 5. Свака општина има свој простор иа који се простире њена власт, и тај се простор зове општински атар. Члан 0. Свака општина мора имати најмање 200 пунолетних грађана. Ну изузетно у местима где има незгода, које отежавају или прекидају редован саобраКај, општине могу бити и испод 200 пунолетних грађана. Члан 7. Села, која немају 200 пунолетних грађана, морају сиајањем са суседпим селима образовати онштину, осим случаја предпиђеног у другом одељку члана 6. овог ,закона. При саставу општииа ни једно се село или варош не може цеиати. Она села која уђу у састав варошке општине не морају подносити терете, које подпосе по закону вароши и варошице за своје засебне варошке потребе. Члан 8. Две или више општина могу се спојити и саставити једну општину, а тако исто и поједина села одвојити од једне општине и спојити са другом, кад саме отиитине или села то затраже. У том случају морају се општине или села најпре између себе погодити, како да у будуће притежавају и уживају општинска добра и капитал, ако га имају, па по

том ову своју жељу изјављују преко својих општинских судова, а по саслушању збора у смислу V одељка овог закона, непосредно надзорној државној власти, која ће у року за десет дана предмет доставити министру унутрашњих дела, а овај поступити по члану 10. овог закона. Ако се села не погоде, како ће да уживају сеоска добра и капитал, уживаће свако своју имовину као засебну својину. Члан 9. Два или више села, која су у заједници сачињавала једну општину, могу се по жељи својих чланова раздвојити у засебне општине на онај исти начин, који је изложен у члану 8. овог закона. Али се у том случају морају та села, пре него што се раздвоје, прво сагласити како ће као нове општине стајати међу собом, што се тиче општинске имовине, дуга, општпнског атара и уживања општинских добара. Ако се општине не могу у овоме да сложе, ствар ће се предати на решење избраном судуЧлан 10. О оснивању нове и укидању које од досадашњих оиштина решава Државни Савет. Одвајање иојединих села и заселака од једне оиштине и иридодавање другој, одобрава министар унутрашгшх дела, пошто се исиуне услови члана 8. и 9. овог закона. Ово оснивање, укидање или одвајање одобрава Краљ указом на иредлог министра унутрашњих дела, и обзнањује се у службеним новинама. (Види члан 165. Устава по коме ова питања сада решава законодавно тело). Члан 11. Ако се између две или више општина догоди распра о атару, надлежна полицијска власт, по саслушању дотичних страна и своме извиђају, решава ствар и привремено одређује границе атару. Противу овога решења има места жалби министру унутрашњих дела. Његово решење не подлелш ничијем разматрању, а границе појединих оиштинских атара остају онако, како је тим решењем наређено све дотле, докле ову ствар коначно не реши избрани суд. У решењу надзорне власти мора се означити и рок, до кога се мора саставити избрани суд ради решења овог спора, али тај рок не може бити дужи од 2 метсеца ни краћи од двадесет дана. Овако се поступа и у распрама око атара између појединих села и заселака. Члан 12. Две или више општина могу се удружити ради подмирења неких заједничких потреба, или за изршење неког нарочитог заједничког посла. Члан 13. Свака општина дужна је имати своју зграду за судницу, која мора бити близу друма или места где је живљи саобраћај, а ако је могућно и на средокраћи

општине. Ни у ком пак случају не може бити општинска судница ван села. Члан 14. Зграда за општинску судницу мора бити засебна и имати најмање две собе и чекаоницу. Осим овога дужна је општина има ги и зграду за затвор притвореника са две собе. Ове зграде у сеоским општинама, а тако и у варошким до 500 пунолетних грађана, не морају бити од тврдог материјала. Општине које имају своје зграде за суднице, дужне су удесити их по прописима овога закона. II. Чланови опжтина и њихова права и дужности Члан 15. Сваки српски пунолетни грађанин, по самом закону, члан је оне општине којој припада варош, варошица или село у коме је ро^ен, ако ту стално станује, или где као стално настањен постане пунолетан. Члан 16. Сваки српски грађанин може се из своје општине пселити и постати члан друге општине. За члана друге општине мора бити примљен: 1. ако му није решењем или пресудом надлежне власти забрањено живети у дотичној општини; 2. ако може себе и своју породицу издржавати својом зарадом; 3. ако је доброг владања. Узима се да нису доброг владања: а) они који су били осуђивани судом за проста из користољубља учнњена злочинства или преступе, док не поврате грађанску част; и б) они који се налазе под судским ислеђењем због горе именованих дела, док се не оправдају. Они који су за време малолетства осуђивани за дела под а. и б. не узимају се да су рђавог владања. Члан 17. Државни чиновници, свештеници оба реда, учитељи и неуказни службеници државни по закону су чланови општине где служе. Члан 18. Они који буду иримљени у српско поданство, по закону постају чланови у општини где положе заклетву, или где изјаве да желе живети. Члан 19. Чланови општине имају права на општинску потпору у случају осиромашења, изнемоглости и болести, ако су у њој провели стално најмање пет година. Члан 20. Дузкности су чланова општине: а) да плаћају општински прирез и подносе друге терете, који су потребни за одржавање и напредовање општине; и