Полицијски гласник

ВРОЈ 29

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 223

јединство заповести, а по некад је била и изговор за нетачности и неуредности у вршењу службе. јер се увек могло указати на незгоду садањег регрутовања болничких економа. Да би се тачно испунили законски прописи, по којима Министар поставља само унравника — лекара — и лекарског помоћника, и правилно регулисала служба у болницама, ја сам на основу члана 26. закона о уређењу санитетске струке решио: да се прекине досадањи начин постављања првих болничара, и да их од сад бирају и постављају управници болница који су једини и одговорни за добар ред и правилно снабдевање и неговање болесника, а кредит потребан за њихове плате предвиђаће се увек у пројекту буџета. Досадање економе болница разрешавам овим од дужнооти. Оне од њих који буду радом својим заслужили да и даље остану на дужности, управници могу задржати у служби с платом коју су имали. Наређујем начелству да ово решење саоишти управницима болница у свом подручју, и да пм преноручи: да у бирању лица за ирве болничаре буду увек врло обазриви, јер ће за сваку неправилност они једини бити одговорни. П№ 6346. 18. јула 1903 год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Стој. М. ПротиЋ с. р.

О јавној продаји*) Г. Јањић, Касацијони судија, изнео је у прошлом броју овога листа неке своје мисли о вршењу јавНих продаја. У томе своме напису нашао је за потребно, да и чиновницима филијала. Управе Фондова даде упута, како нм не би рад ноништаван био од стране судова. За потврду својих мисли, навео је један конкретан случај, у коме је неки сиромах писар скупо платио иогрешно разумевање закона од стране првостепеног и Касац. суда Пре но што се упустим у доказивање погрешног схватања судског, морам да наведем то, да ни у једној врсти спорова нема тако разних и произвољних разлога наведених од стране суда, као што је то у споровима за поништај продаје. Свуда готово судови одмах стану на страну дужника и гледају да „му спасу имање." Услед тога је можда и дошло то: да у једној прилици Касац. суд ништи продају за то, што није објављена и у Смедереву, као окружној вароши, но само у Београду, где и јесте имање; у другој опет прилици првостепени суд ништи продају за то, гато решење о осуди

*) У прошлом броју изашао је у иашем лиету чланак под истим насловом од г. Свет. Јањића. Ми пуштамо а ово мишљење г. Стејскала, те да на -гакав начин створимо могућност, да се питање о јавним продајама које је по наш јавни кредит врло важно, а међутим јако компликовано —нзведе на чистииу. Уредништво.

дужника није постало извршно и ако је изречено на основу јавне исправе, па је са.м суд писао за његово изврглење; у Трећој онет ирилици суд ништи продају за то, што извршилац исте није доказао, да је она објављена 3 пута у „Српским Новииама," и ако терет доказивања лежи на ономе, ко тако што наводи итд. итд. сијасет судских разлога, који не могу да издрже никакву критику, и који само отежавају наплату и повраћање капитала повериоцу а тиме не чине никакву услугу ни кредиту, ни гласу правде. Но да видимо сад, колико су умесни и законски разлози, које г. Јањић наводи. 1., Није иотребно код интабулисаних тражбина саслушавати дужника шта одређује за продају. Ирема томе овде нема места примени §. 466. грађ. поступка. Код оваквих интабулисаних — тражбина, нарочито код тражбина Управе Фондова, питање о томе шта дужник одређује за продају, свршено је још одмах у самом уговору о зајму. Ту је зајам дат на залогу, ту је залогу сам дужник понудио, поверилац на то пристао, и такав уговор не може се мењати вољом једне стране — дужника, да што друго одреди за продају, без пристанка повериочевог, а такав уговор не сме ни суд мењати на захтев само једне стране дужника. Ово вреди за све време интабулација. Кад се зна, како се може добити интабулација на чије имање ; одмах се може знати и да је ту свршено питање о томе, шта се одређује за продају у случају неплаћања. Ту је дужник саслушан, судски је то саслушање утврђено и сад га нико не може мењати без обострана пристанка, те поништавати продају. 2., Под тачним описом имања не треба разумети и бунаре, балконе итд. Касац. је Суд поништио, истина, једну продају за то, што у огласу није казато, да на кући има балкон. Да су то ситнице, које се износе у недостатку стварних разлога, а хоће се пошто по то поништај продаје, — види сваки. Кад се зна, да се сваки на јавној продаји надмеће за себе, или као пуномоћник за другога, дакле, да је ту, на месту, где је имање, или у близини његовој, онда је претпоставка, да је он видео и разгледао оно што купује. Да ли има кога, који купује озбиљно какво имање, а да га не види и увери се шта купује? И ако у попису није означен салон, подрум итд. а означен је плац са свнма комшијама и границама, као и зграда на њему, да ли то мења што ствар? Не мења ништа и онај, ко прави питање од тога, чини то за то, да отежа наплату, да изиграва повериоца. Има злоупотреба и неправилности у Вршењу јавних продаја, али има и врло смешних судских разлога за поништај правилно извршене продаје. И што је још горе, судови се често пута не држе законског начела: да мора плаћати дуг, онај, који је дужан, па да према томе извршиоце продаја сматрају само као извршиоце тога законског прописа, но их сматрају као људе, који гањају и киње дужника. Овоме је. можда узрок и то, што извршења код нас стоје по 15—20 година. А. Стејскаљ

ГГолиција и електрика. скида Н. Ербера. Недовољна организација полицијске службе у већим европским градовима одавно већ изазива умесне прекоре: често се дешава, да се чувар поретка не налази на своме месту баш у оном моменту, кад је његова присутност најпотребнија. Сем овога и број полицијских службеникаодносноније велики у големим градским центрима, са разноликим становништвом ; зато да би полицијска служба могла стати на висину на којој треба да је, требало би пре свега повећати кадар службеника у најмању руку бар у десет пута, што је, наравно, скопчано са тако великим расходима, с којима не би могла изићи на крај ни једна градска благајна, па ма како она била богата. Да би се повећао надзор на улнцама и пијацама без увећаног броја полицијских стражара, амернчка нолиција обратила се за помоћ електрики, која је човеку учинила тако велике услуге, како у области индустрије, тако и у СФери нриватног и друштвеног живОта. Сви полицијски квартови у Њу-Јорку, Чикагу и другим већим градовима Сев. Америке свабдевени су разним електричним сигналним апаратима и справама, моторима и др. У дворишту полицијског бироа вазда, и дању и ноћу, стоји спреман аутомобил, који на први дати сигнал са брзином муње нреноси неколико полицајаца на место догађаја. Кад се догоди ма каква велика несрећа, на пр., кад се сруши каква зграда за обитавање, појави се јак пожар у густо насељеном дому, 'веома је важно, да се полиција што је могуће пре извести о догађају, те да предупреди панику. Кад се услед каквог уличног скандала скупи множина света, кад одпочне свађа, која прети да се изметне у битку, довољно је неколико полицајаца да умире распламтеле страСти. Али ако се пропусти згодан моменат, ствар може да узме опасан обрт, најмањи жижак може да пређе у пожар, обичан окршај — у отворену огпиту узбуну, и тада се с тешком муком може повратити ред и помоћу стотину наоружаних људи. Међу становницима великих североамеричких градова има веома много несташног, немирног елемента, који са одушевљењем поздравља сваки неред на улицн и одмах је готов да узме најживл>е учешће у томе. Полицијски стражари раоНоређенн су, већином, у централним деловима града и на таком остојању један од другог, да у случају потребе стражар може оног часа позвати у помоћ само своја два -три најближа друга, који су у блазшш. Да би могла имати под руком већи број људи, америчка је полиција распоредила квартове на делове, и у сваком делу наместила стражару са четири стражара. Једаи од њих вазда остаје на месту за телеФонску службу, остала тројица на први цозив иду у. помоћ на специјално електричном мотору. У задњем делу овога мот.ора удешено је нешто налик на ковчег или со.бицу, камо се може слободно сместнти одрастан човек; овде обично смештају јунаке уличних скандала,