Полицијски гласник

СТРАНА 226

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 29

женомгјош три ствари : грубу заповедничку • дупју. џандрљивост и бруталну страст. ГЈосле једно нола године, цело је ово месташце знало ко води прву реч у чуваревој кућици. И чувара су жалили. Срећа је за ту женетину што је добила за мужа тако добру овчицу као што је Тил, говорили су расрђени мужеви; има их код којих би она страшно награбусила. Та морала би се та „животиња® припитомити, говорили су, па ако друкче не иде, онда и батинама. Мора се она пропустити кроз шаке, али само онако како јој приличи. А.ли Тил, и поред својих жилавих руку, није био дорастао да је пропусти кроз шаке. Оно због чега се свет срдио, њему као да је задавало мало главобоље. Мучки је сносио бескрајне буквице своје жене, а кад би што кадгод и одговорио, лагани темпо и тнхи, хладни тон његова говора чудновато би одскочили од оштре грдње н.егове жене. Сиољни свет као да му је мало што могао наудити: као да је у себи имао нешто чиме је све зло што би му се прпчиинло, богато враћао добрим. Крај све његове вечите Флегме, било је тренутака када он није дозвоЛ )авао да се с њим ко шали; то је било вазда после таких ствари које су се тицале Тобијице. Његова попустљиво природа, добра као у детета, добијала је тада некакву чврстину, којој се није усуђивала противити ни тако дивља душа као што је Ленина. Међутим, ти тренуци у којима је он показивао ту страну своје нарави, бивали су свременом све ређи и ређи док их најзад није сасвим нестало. Тако исто не стаде у у другој години и онога особитог трпељивог опирања што га је у првој години показивао према Лениној жељи да она влада. Он више није ишао на службу с оном пређашњом равнодушношћу, кад год би само имао какву сцену с њом а не би је најпре умирио. Он се често у последње време и понижавао да је моли да се одобровољи. Није му више његово осамљено место усред борове шуме у крајини било најдраже боравиште. Благе успомеие на његову покојну жену, успомене којима се огг сав подавао, биле су сад изукрштане мислима и живој жељи његовој. Није се сад враћао кући мрзовољан као у прво време, већ са страсном мржњом, ма да је пре^е често бројао сате и минуте до времена кад ће га разрешити од дужности. Он, који је са својом првом женом био везан неком више духовном љубављу, потпао је силом грубих нагона под власт своје друге жене, и постао најзад готово безусловно зависан од ње, у свему. •— Покашто је осећао грижу савести због овога преокрета ствари, н требало му је много изванредних средстава, да само помогне себи. Тако је своју чуварску бараку и пругу, о којима се имао сгарати, кришом стао сматрати готово за освештано земљиште, које је требало да буде посвећено само дусима мртвих. Свакојаким разлозима досад му је збиља и пошло за руком, да своју жену задржи да га не прати овамо. Он се надао да ће и да.ље тако моћи радити. Она није знала којим нравцем да удари.те да нађе његову »чатрљу«, којој није знала ни нумере.

Тиме што је Тил на тај начин умео да време које му је стајало на расположењу, савесно иодели између живих и мртвих, он је одиста и умиривао своју савест. Истина често, а нарочито у тренуцима својих осамљеничких молитава, кад је збиља био душевно везан са покојницом, он би угледао свој садањи положај у правој светлости, и згадио би се на њ. Место што га је чувар имао сад већ пуних десет година без прекида, било је пак својом одвојеношћу, чисто створено за то да потпомогне његове мистичне наклоности. Од свих страна бар за три четврти сата удаљен ма од каког људског стана, стајао је његов кућерак усред дубраве, баш поред самога пута који је прелазио преко шина и на коме је чувар имао да диже и сиушта бране. У лето су пролазили по читави даии, у зиму по читаве недеље, а преко пруге не би црешла ни једна људска душа сем чувар и његов колега. Само су време и четири годишња доба, својим периодичним враћањем, доносиле једну Једину промену у ову пустару. Лако је прегледати све догк^аје који су, сем она два несрећна случаја, прекинули уосталом иравилан ток службе Тилове. Пре четири године био је пројурио овуда засебан воз царев који га је одвео у Брславу. Једне ноћи, у зиму, прегазио је брзи воз једнога срндаћа. Једнога топлога летњег дана, Тил је, прегледајући пругу, био нашао једну запечаћену боцу вина; била је врела као жар. Мора да је у њој што добро, мислио је он, јер кад ју је отпечатио појурио је из ње као неки водоскок; очевидно у њој је нешто кључало. Кад је Тил ову боцу метуо у пличину, на обали једнога шумског језера, да се расхлади, некако је нестаде одатле, и он је тај губитак још жалио и после толико година. Нешто мало разонођења давао је чувару један извор баш иза саме његове кућице. С времена на време долазили су на њ да пију воде радници који су у близини радили на прузи и око телеграФских дирека, и при том се наравно помало проразговарали с њим. Тобијас се развијао врло лагано: тек крајем друге године свога живота научио је да иде и једва да поштогод каже. Према оцу је показивао неку особиту наклоност. Што је он разумнији бивао, то се н стара л..убав очева све више будила. У колико је пак она расла, у толико се смањивала љубав маћихина према Тобијасу, па се чак стала окретати у приметну антипатију, кад Лена, после друге године, роди тако исто мушкарче. (Наставиће се)

110УКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам, од разних лица, ова питања: I. В У члану 116. закона о општпнама речено је, да плата општинском деловођи, у општинама до 500 пунолетних грађана, не може бити мања од 360 дииара, а у осталим општинама од 7 20 динара.

И ако је закон овако одредио, опег неки одбори, у општинама преко 500 пунолетних грађана, не остављају горњу плату у 720 динара, него одређују исиод горње суме. Да ли овакав поступак општинских одбора има законскога ослонца, или је у општинама испод 500 глава најмања плата 720 динара? 1 ' II. „Да ли се за благајника оиштинског, по чл. 1 10 закона о опшгинама, може изабрати и председник дотичне општине, ако одбор хоће, јер има таквих случајева, а закон, међутим, не вели изрично, да то не може бити?» III. 11о измени чл. 136. закона о шумама, од 16. маја 1902 год. дужан је шумар, подшумар или чувар, кад ухвати неког у горосечи нли с дрвима на путу из државне шуме, да о томе ноднесе писмени реФерат општинском суду у року од 2 4 часа. Кад општински суд прими овакав реФбрат, он је дужан да у року од 2 4 часа изађе на лице места, и у присуству шумара, окривл .еног и два присутника учиди потребан увићај. Много пута догоди се, да се овим извиђајем утврди : како место, где је сеча учињена, није својина државна, већ онога, који је сечу учинио, што он утврдн у смислу чл. 1. т. 4. закопа о шумама, али се власти не обзиру на ово, него ипак ствар спроводе суду, и тек се човек тамо курталисава беде, која га је снашла. Има ли могућности, да овакви случајеви у оиште ве иду чак до суда? <( IV. к Један порески обвезник оолобођен је плаћања личног пореза због старости, а.и^ без овога плаћа 15*80 динара непосредног пореза. Он је записан у распореду бр. 6 први, а његов син, који плаћа порез на»1нчност, други. Који од њих двојице има право гласа за посланика и општинске часнике, и да ли ослобођени мора да плаћа свештеничии бир ?» V. „Ио закону о општинама одобрено је, да се две или више општина могу спојити и образовати једну онштину, а тако исто и поједина села одвојити од једне општине и спојити са другом, &ад саме оиштине или села то затраже. Наслаљајући се на оваква законска наређења, поједина села општине кал-ске покушавала су целе прошле године, да се одвоје од досадашње општине, али нису могла успети,! јер је среска власт увек враћала те захтеве са напоменом : да није учињеио све шго треба по закону за одвајање. Како није нестало узрока, због којих је разгруиисавање тражено, јер је то чињено због даљиие од оиштине и других незгода, то сељани и сада траже разгруписавање. Да би се, пак, ово могло постићи, моли се уредништво да објасни: шта све треба учинити, па да се одвајање може учинити, и да среока власт не би опет казала: в нису испуњене све законске Формалности." VI. По члану 6. садањег закона о општинама, свака општина мора имати најмање 200 пунолетних грађана. Изузетка може бити само у случајевима чл. 6 поменутог закона, тачке друге.