Полицијски гласник

ВРОЈ 32 и 33

СТРАНА 255

дно; другим речима, ако се имтање о одговорности адкохоличара буде остапило стручној оцени савебеих вештака, на које неће моћи утицати ни речитост браниоца ни урођена бојажл>ивост норотника и да не огреше душу ,* — неурачуиљивост алкохоличара не може и неће бити прокламована док се нретходно тачно пе утврди: је ли његов нервни систем био у толикој мери поремеИен, да је слободна. воља у моменту извршења дела, морала бити са свим иотиснута. Помињемо онет, да ће бити веома опасно но друштво, ако се неодговорност алкохоличара буде објавила на основу површног поематрања, или због нознатих „алкохолних навика Нису ретки, напротив врло су чести случајеви, у којима су оптужени алкохоличари, одмах сутра дан ио оелобо^ењу, вршили нове и још страховитије злочине. У своме делу „0 душевно оболелим злочинцима,« Моте, у потврду овога, наводи: како је један хронични алкохоличар оиога дана када је 9. пут ослобођен због извесног злочина, отишао кући и на мртво име испребијао жену а за тим дохватио своја два мала детета и треснуо их о зид. Кад су два жандарма, на запомагање женипо, прискочили у помоћ, бесни алкохоличар је једног бацио низ степенице а другоме је отео тесак и са истим нанео му неколико опасних рана. Ухваћен најзад на улици и одведен у један азил, он се убрзо тако променуо и смирио, да га упранник истог у мало није пустио у слободу. Исти писац и у истом делу наводи нам још и овај пример, који му је лично познат: Био сам, вели, сведок страховитог узбуђења, или боље рећи негодовања, које је произвело на присугне ослобођење једног паликуће од стране бовеског суда. Овај млад, и по изгледу веома снажан и здрав човек, а при том и вредан раденик, беше извршио у току од 4 год. преко 23 паљевине. Све ове паљевине вршене су редовно у орви сумрак, и увек у очи недеље или каквог другог празника Младић овај, на кога нико не сумњаше, беше, међутим, епилептичар са урођеним нагоном за уништавање туђе имаовине. Нагон овај био је толико јак, да је врло мала употреба алкохола била довољна, да га надражи и изазове назлочпи. Кад је порота, убеђена од сгране вештака о болести овог несрећника, доиела одлуку о његовој неурачупљивости, приватни тужиоци исведоцн јавпо су протестовали. У целој сгвари оии су разумели само то, да ће њихова имаовина и у будуће бити изложена пожару, и да зато не могу наћи заштиге у закону. И доиста, човек се оосле сваког оваквог случаја мора озбиљно запитаги: шта ће, на крају крајева, бити од друштва н њезове сигурности? Ево какав је одговор на ноставл.епо питање дао д-р Емил Дортел у своме делу п Криминална антроиологија и одговорност судског ле кара," поводом говора о неурачунљивнм личностима уопште: — Вило да се злочинац огласи за урачунљивог било за болесног, — не сме се никад изгубити из вида ње10ва излиилност у друштву, које може само тако иостајати, ако сигурносг сваког његовог члана посе-

бице буде чувана од свију осталих. У замену за многобројне користи од живота у заједници, људи су морали нристати п на извесне обавезе. Све што би реметило овај друштвени уговор, па ма како се то звало, мора се, у интересу заједнице, издвојити и учинити безопасним. Полазећи са овог гледишта, све данашње теорнје о неодговорности појединаца, имају врло мало вредности. Интерес друштва захтева да се оно бранн и заштићава и пред ОВИМ ИНТ6ресом пада све. Није тешко разумети, после овога, да у казни за повреду друштвеног уговора треба гледати накнаду друштвене штгте. Изузетака од овога нема нити сме бити, али има разлике у начину наплате ове штете. Само у овом смислу, и ни у ком другом, може се чинити разлика између нормалних и болесних створења. — То су лекари вештаци, који имају ту деликатну дужност да решавају о судбини ових последњих. Веома је тешко, скоро немогућно, прописатп тачно принципе којима би се они имали руководити у вршењу овог тешког задатка, али се у главноме, може рећи: да све оно што је из области иатологије, треба иослати у азил а све оно илто је из области морала у затворКрећући се између ове две крајње граиице, лекар мора најбрижљивије, али уједно и са највећом резервом, исгштивати поједине случајеве и изрицати свој суд. Маса је злочииаца, који се од нормалних бића разликују само својим злочином. Хтети од њих направити болеснике само зато, што су се могли решити иа извршење једног дела, која узбуњује наше осећаје и нашу савест, значило би радити нешто против здравог разума. Неспорећи ни најмање утпцај болесног наслеђа, ми смо само слободни запитати: има ли кога међу нама који се нотпуно сам и по своме слободном нахођењу, дакле без икаквих утицаја са стране, креће и развија у животу ? Почињући још од хришћанског учења о урођеном греху на све до данашњих савремених теорија, —• све ФилосоФске школе утврдиле су неосиорин утицај спољне средине у којој се креће и развија наш живот, на сам овај живот. — Поједиие од ових школа ишле су, у овом правцу, тако далеко, да су саовим негирале утицај слободног самоопредељења, док су друге, наиротив, доказивале: да је душа човечја слободна и да је, према томе, сваки човек у могућностп да победи наследне утпцаје овојим осталнм добрим особинама. И ми личпо овога смо мишљења, у прилог кога нека иослужи и овај пример: — Ако све личности са болесним паслеђем уиоредимо са личностима, чији се физички организам одликује каквим већим аномалијама, рецимо у органима за кретање, опазићемо одмах да ове последње немају оне гипкости и лакоће у ходу, које су својствеие личпостима са здравим организмом, али да ипак могу ићи и иду где хоће, не падајући и ие иосрћући у ходу. Шта више, њихова окретност развија се у директној сразмери са тешкоћама које па путу сусрећу, а иису ретки случајеви да се аномалиЈе појединих њихових органа са свим губе пред иосведпевном употребом и усавршавањем овихоргапа, у чему, понекад, превазилазе и здраве људе.

— Ово што вреди за личности са несавременим физичким организмом, може се у свему примеаити и на личности са болесним наследним утицајима. Ма колико били јаки и неповољни ови утицаји, ипак су оии увек нижи од нашега ја, односно од наше слободне воље, која доминира над свима осталим силама и од које почиње свака наша радња све дотле, док су наша свести интелигенција нетакнуте. Сви остали утицаји, т. ј. они који нису у стању утицати на нашу свест и интелигенцију, односно на наш нервни систем, из области су морала и могу се благовремеио паралисати другим, да их назовемо „ среИним 11 утицајима, као што. су: васиитање, свакодневни иримери, зАнимање, брак, па, најзад, и сам рад. После изложеног сваки ће се, надамо се, сложити с нама у томе: да је Дориел имао пуно права кад је казао: „Болеснике у болницу, кривце у затвор." Сматрамо за дулшоет напомепути, да смо се, у изради ових редака, поред већ поменуте Дортелове Криминалне антроиологије служим још и овим делима: п ^ез ГггезропваШеа Ае^ап1 1ајиаИсе'-'- раг А. ШопЂ »ЕкиАе Ап1ћгорот&1пдие зиг 1ез ровШиебз е11ез уо1еизез л раг 1е 0-г РаиНпе Тагпоузку, Ђ Е1иЛе тбсИсо 16да1е зиг Га1сооИ8гпе к раг V. Уе1;аи11; и Ђ Човек као злочинац (с од М. П. Јовановића (»Полиц. Гласник« за 1899 г. стр. 193—345). ■ ♦ »»■ ». Дмериканека зверетва као доказ кодективних преотупа У једном од прошлих бројева »Полицијског Гласника«, претресано је питање о колекгивним преступима и говорено је о томе, како су колективии преступи још страшнији од индивидуалних преступа. Оно што су радиле американоке војске на филипинским острвима, што је познато под именом „Американска зверства® нотиуно потврђује тај ноглед. Кооа се човеку диже у вис, и крв се буквално леди у жилама, кад се читају ти ужаси, које су хладнокрвно чинили војници н официри теземље, која сматра себе као цивилизовану и нросвећену. Доиста, тако зваиа »турска зверства« бледе пред оним, што се је чинило на филипинским острвима. Свако наравствено осећање било је угашено у савести тих људи, који су чинили нечувепа зверства, и који су прибегавали средњевековним срествима, да би одрешили језике урођеника и да би их навели да издају своје саплеменике. Војно правосуђе у Америци трудило се да угуши та дела, кад му је било поручено да их испита. Председник Рузвелт морао је да се умегла. и сам лично да изрази своју иепоколебљиву вољу, да се кривци позову на суд. Истина је на послетку била откривена. Искази сведока били су многобројни и убиствени. То шго они саопштавају прелази сваку вероватност. Читајући њихове исказе, и иајблажијп духови, они чија је Филантропија прешла у нословицу, као на пример Андрија Карнеџи, узвикују »Ту не може бити речи о прашгању или сажаљењу. С убицама та-