Полицијски гласник

СТРАНА 286

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 37

је старо 41 годину. Поред тога имало је исправе, које су утврђивале, да му је са свим друго име, а не оно од кривца на слици 4. Када му је узет опис, видело се, да се исти потпуно слаже са оним из године 1888, само што му је сада коса проседила. У ствари то је била једна и иста особа, и ако је на ФотограФијама уочљива разлика по спољашности због Форме ношења браде. Доцније је утврђено, да су и нађене исправе о имену и годинама старости биле туђе па украђене. Други пример. Извесно лице сликано је и мерено у својој 18 години старости, којом је приликом забележен као карактеристичан знак: проширење ивице десног ува, што значи, да се ивица ува на извесном месту шири и већа је но на осталим деловима. Ову аномалију Французи називају »дарвиновом", који ју је први приметио. —■ После једанајзст година ухваћен је један кривац, чији се опис. а нарочито уво потпуно слаже са оним од 18 год. старости, само што је сада имао бркове. Овом једнакошћу ува из доба 18 године и сада после 11 година утврђено је, да је то једна иста особа. Као што има примера, да су лица, која по спољаганости мало или ни мало не личе једно на друго, — тако исто има лица, која по спољашности наличе врло много једна на друге, а у ствари нису иста. Ево јед-

Сдика 6. ног примера. Лица чије су ФотограФије на слици 6 и 7 по споллашности изгледају скоро иста, а у ствари су са свим различна. Довољно је само да се упореде ува, па да се разлика уочи: код једног је (сл. 6) пре-

Слика 7. гиб ува испупчен, а код другог (сл. 7) увучен; меко месо је код једног обичне величине а код другог приметно велике. Ван сваке је сумње, да је будућност ове методе врло велика. Она је већ до сада дала небројено примера своје изврсности и тачности. Између осталих навешћемо овај.

да морају имати у свако време довољан број сточних пасоша, како саобраћај са стоком не би био ометан због немања пасоша. ПБр. 15.338. 31. августа 1903. год. у Београду. Министар народне иривреде, Ђорђе А. ГенчиЋ с. г.

Слика 3. вежбарћа и труда сваки се лако научи, да опише онако. као што је у ствари, прво уво које види. При овоме раду треба да се изређају и опишу по извесном систему и реду карактеристични знаци ува: 1. Ивица ува: а) њена ширина и б) њене аномалије. 2. Меко месо на доњем крају ушне школ >ке: а) његова Форма, и б) величина.

Слика 3. а. 3. Антитрагис је рскавичави део ува, који се налази над меким месом, — описује се по; а)^нагибу, б) облику и в) величини.

4. Изглед арегиба у односу према ивици, може бити: угнут, испулчен, раван, или да га никако нема. Прегиб ува је онај рскавичави део ушне шкољке, који иде скоро паралелно поред ивице ува. И на иослетку. 5. Размак ува од главе посматран с лица. При описивању треба нарочито имати у виду, да се забележи само оно, шта пада у очи, а све остало, што има опште знаке треба слободно изоставити. Извежбаном лицу довољно је два три минута, да по овој методи искаже и састави потпун опис какве особе, употребљујући скраћене изразе и речи. Када агенат има такав опис, врло му је лако наћи описано лице, када се сукоби са њим. Пажњу ће му привући или какав типичан знак, забележен у опису, или слагање два — три карактеристична знака са Физиономијом лица. Заблуда је скоро немогућа. Па баш ако се и који пут и деси, да какав агент, са незнања у посматрању, прође поред каквог кривца, не позна га, нити га ухвати, — искључена је бар та могућност, да се ухапси невин на место кривога, као што се то до сада врло често дешавало. И ова тачност, коју нам даје метода рогкгаИ; раг1е, један је од главних разлога, за употребу исте, да се такве грешке — хапшење невиних — више никако не дешавају. Какве нам резултате даје у практици ова метода — показаћемо са неколико примерака. У години 1888 доведено је у париску преФектуру — одељење за идентиФикацију — једно лице од 41 год. старости, за из-

Слика 5. љашности врло мало, скоро никако, наличило на прво; само се издавало и сада, да

весно кривично дело. Ту је узет његов опис и сликано, чију ФотограФију представља скика 4. После осам година, 1896, доведено је у исто одељење опет једно лице — чија је ФотограФија на слици 5 — које је по спо-

ОЦИСИВИЈ4зЕ КРИВНЦА у ПАРИСЈЕ^ОЈС ПРЕФЕЈ^ТУРИ Рог1гаИ; раг!^. (Свршетак) Слика 2 означује нам са својим именима разне делове ува, помоћу којих лако

Слика 2. можемо наћи и описати разна ува, која се налазе на слици 3 као најразличнији типови, који одмах упадају у очи. Са мало

Слика 4.