Полицијски гласник

ВРОЈ 37

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 289

из разлога тога, те да би једног таког младог заводу за побољшање предати могли. Не постоји сумња у погледу благодарног утицаја ових завода за побол,шање и васпитање у Енглеској, и тамо се пише, да се опадању Јкривичних дела у последњем времену на првом месту утицају ових завода у погледу младих злочинаца благодарити има. У погледу младих, благовремено принудно васпитање је изврсно предохрањујуће дејство показало 1 )! Број младих злочинаца сваке се године, непрестано умањава, премда се је број становништва у последњим годинама за 5—'6 милијуна увеличао и премда Бнглеска због индустрије своје у сразмери и наснрам других земаља веома велики број огромних вароши има, у којима сиротиња и пропалост несразмерно царују. Свакојако, принудно васпитање у Енглеској стаје десет пута више но што је то случај у Прајској, но овде треба имати у виду и корист, коју Енглеска умањавањем броја злочинаца добија. И поред свега тога, што енглеско принудно васпитање није до потпуности изведено. оно је ипак изврстан успех до сада показало, јер се је број кажњених лица у пркос свега прираштаја становништва округло за 43°/° смањио. Када је код нас све добро, зашто се овако добар резултат није постигао? А да трошкови у овом нису несавладљиви, као што се то многоструко тврди, о томе ћу доцније говорити. У другим се је државама такође веома леп резултат принудним васпитањем постигао 2 ). Наводи противу проширења принудног васпитања нису још исцрпљени. У једном, комисији послатом мишљењу, бејаше речено, да се они чланови ајзенахенских предлога требају добацити, којима се иде на то, да се казна у погледу деце извесног доба старости има одбацити и место исте увести принудно васпитање, јер вели, друштву данашњега времена не може се наћи лек у принудном васпитању већ у строгости казне. Као оскудица ајзенахенских предлога (из 1891 год.) је нађено, да су се исти без икакве мотивације у свет појавили а што је, као што се из акта берлинске конФеренције види, прилично заблуде и неразумевање изазвало. Нарочито се у овоме једно мишљење одликовало. Но можда нас писац поменутог мишљења рђаво разумео или у то вероваше, руковођен што носледња реченица не бејаше ни једним основом поткрепљена, да се њоме хоће да препоручи: да се граница казнимости од 12 на 16 годину помери једино из разлога тога, што увиђавност не може и не сме да буде претпоставка казнимости и што је према предлогу судији на слободну вољу остављено, оће ли извесно лице од шеснаесте до двадесете године на казну осудити или га предати ком заводу ;на васпитање, то би се тиме, вели, државна власт у погледу гоњења и кажњавања злочинца ослабила. Можда би писац поменутог мишљења сасвим другојачије мислио, када би прочи') Јерлинг лринудно васгштање итд. у Холцендорфовој књизи о апсанским заводима II. стр. 280 и 89. 2 ) Француска, Холандска са 10°/ о у опадању.

тао, да смо ми далеко од тога, да хоћемо државну власт да ослабимо, руководећи се у томе једино тиме, што хоћемо на рачун казне принудно васпитање да проширимо, јер не признајемо претпоставке цанашњега права у погледу казнимости младих већ да се исте у мало доцнијем добу старости појављују. Један поглед на начела у погледу примене казне на недорасле морао би га уверити, да и ми строгост тамо не ћемо, где јој у самој ствари места инема. Може извесно принудно васпитање које годинама дуго траје, много строжије да изгледа него ли затвор од неколико дана; или чини ли у овоме разлику сама реч »казна«!! Д-р Андра Гвозд. ЖивковиЋ. (Наотавиће се)

БУНАР УЗДНСАЈД ^РИМИНАхДИА НОВЕ^ДА од ЈУГакеима Одуена. (Наставак) 3 После овог открића, за мене је бар, било несумњиво, да је д-р био убица свога стрица Узбуђен јако, вратих се одмах у стан и сав се ггредадох размишљању. Дуго и дуго посматрао сам парче хартије, за које беше везана судбина јадног Жана, његова слобода, част, срећа, као и срећа оне коју љубљаше. Једно време занимах се мишљу, да одмах предузмем кораке за ослобођење невиног младића, односно да оптужим д-ра, али кад сам о свему мало озбиљније промислио, дошао сам до закључка, да би тиме могао упропастити целу ствар, но што би моји врло слаби докази против д-ра морали пасти пред утврђеним фактом: да убиство старог гранда није могао извргиити странац већ само укуИанин. — Како, којим је тајним путем овај човек, кога оптужујете за убиство стрица, могао ући у одаје убијеног, кад се тачно зна: да су сви уласци у кућу били неповређени? Је ли могуће да се у циљу убиства, уђе у једну малу тврђаву, а да се том приликом, не остави ни најмањи траг насиља ? На ова питања , која би ми истражни судија, без сумње, поставио, приликом моје оптужбе, нисам могао наћи никаква одговора и с тога се реших: да за сада ћутим и чекам даљи развој догађаја. Али, докле чекати? Кажу да ће свадба бити кроз месец дана Субота 22. октобар. И поред свег заузимања за Жанову ствар, ипак не престајем бавити се и мојим студијама, а нарочито проучавањем старих рукописа у градској архиви. Моју нарочиту пажњу привукао је на себе један стари рукопис, велики око 1 00 табака и исписан руком грађанина Донадија, који је био савременик »Великог рата", а уз то и добар патриота. Прелиставајући га, наиђох у њему једног дана и на ове ретке : „Трупе патриота разбијене су, оне се враћају у град и крију по појединим кућама, јер их разбојници гоне.

Сваки, који се нађе у војничком оделу, бива убијен Око 12 гренадира и 3 тоиџије, који се беху склонили у подрум једне куће у „Горњем Граду 0 страховито су измасакрирани а њихове лешине иобацане у бунар, који се налажаше у овом иодруму. Услед овога, крвава вода иоказала се чак и у бунару грађанина Николе Хибода, чија је ку/га у „Доњем Граду а . Није искључена могуКност, ирема овоме, да иостоји неки иодземни канал, који везује Николин бунар са гробницом ових несреАних браниоца отаџбине"-. По прочитању ових редака био сам толико узбуђен, да сам несвесно скочио са столице. Бунар у подруму, подземни канал, веза између два бунара Зар се мој бунар не налази у подруму али онај други Не смем још ништа да говорим док не пронађем место, на коме је била кућа грађанина Хибода а тада тада ћу позитивно знати на чему сам ★ * * После дугог распитивања о месту на коме је била кућа Николе Хибода, упутише ме најзад на једног старца, некога „Чича Жерома«, који имађаше преко 100 год. један гамен одведе ме к њему. Обувен у дрвене опанке, са вуненом капицом на глави и рукама у џеповима, сирома старац пре је личио на скелет но на човека. Овакав бедни изглед једног живог сведока револуције и великог рата, на кога су суседи због његове велике старости с подсмехом гледали, побудио је у мени једновремено и сажалење и поштовање. Пакло дувана, којим сам га по савету Монином одмах понудио, имало је огромног успеха. Са одушевљењем, које је, према његовом добу старости, било за дивљење , исприча ми старац ваздан интересантних ствари. Кад смо, најзад, постепено дошли и на говор о заузећу Сен Жилијена од стране вандејске војске, упитах га с грозничавим убеђењем да ли што зна о гренадирима и тобџијама, чија су мртва тела бачена у један бунар у Ђ Горњем Граду«. — Добоме да знам, одговори старац, без размишљања. Прошле године целу сам ствар причао још једном господину. »Задрхтах и упитах коме господину?« — Господину д-ру Граиде-у, који је лечио од богиња моје мало праунуче. Једва сам се уздржао да не узвикнем од узбуђења после овог одговора. Срећом, те стари, због слабог вида, ништа није опазио, иначе тешко да би изговорио ово што следује: — Госиодин д-р се много интересовао о тој ствари, ио што сада станује у куКи иок. Хибода. По што ми више ништа није требало, то се опростих са старим и упутих , не знам ни сам зашто, кући д-ровој. Иста беше затворена, али, разгледајући двориште, опазих да су врата на штали отворена. Један поглед кроз иста био је довољан, да у једном углу смотрим мали, четвороугаони бунар, ограђен каменом и готово сакривен вештачки израђеним стубовима гранита. Застах, као укопан, на уласку. Жеља, да изближе разгледам и испитам тајанотвени