Полицијски гласник

ВРОЈ 37

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАПА 291

нротивпо чд. 181. закона о општинама, по коме је имао да се састави гласачки одбор, пошто су ово први избори, који се по овоме закону врше. Како је ово гледиште Државнога Савета противно поменутом распису господина Министра, то је потребно да се објасни : како ће се поступати код накнадних избора општинских часника, који се имају вршити, пошто оу ранији поништени ?" IV. »Навле Јоваповић из ошнтине бр-ћске, кажњен је од стране пореског одељења са 207 динара, за непријаву капитала датог под интерес, по меницама. Пошто је пресуда одељења одобрена од свију надлежних власти, Навле је поднео молбу за помиловање, али му је молба враћена пре неколико дана, преко општине ; са извештајем, да за Фискалне кривице не може бити помиловања. Како је и мој председник кажњен од стране пореског одељења са 50 динара, за лабаво купљење пореза, па се носио мишљу да тражи помиловање , а сада види овакав одговор пореских влаоги, то настаје нитање : да ли и ова кривица долази у ред Фискалних, и да ли ће за њу моћи бити помиловања или не? 8 V. „Моја општина ва-ска, у округу пожаревачком , измирила је непосредни порез и државне прирезе, као и обратни порез још августа месеца прошле године, те оу, тако , на дугу остали само прирези: окружни, срески, школски и т. сл. који су пренесени у дуговани распоред од ове године. Како се, пак, по дугованом распореду укупно води непосредни порез и државни прирези са осталим прирезима, и то у рубрици и непосредног пореза 8 , то настаје питање , да ли треба наплаћивати на ове прирезе и интерес, као што пореско одељење тражи , или се , ингерес наплаћује само на суму непосредног пореза?" На ова питања одговарамо : I. По члану 110. закона о општинама, овака општина, која има преко 5 00 пунолетних грађана, мора имати свога нарочитог благајника, ну који може бити једап од изабраних кметова". Као што се види, ово је законско наређење заповедајуће, и двоумљења не може бити — да свака општина , која има више од 5 00 пунолетних грађана, мора имати и свога нзрочитог благајника. Благајник може бити и који од изабраних кметова , ако га , наравно , избере општински одбор , али тај би морао бити писмен , јер се посао благајника не да претпоставити ни замислити без добре писменооти. То , истина није нарочито предвиђено законом, јер је писмепост условљена само за председника, али и по природи самога посда, што би га имао радити, и по свему не може се замислити неписмен благајник. У осталом, неаисмени кметови не би се чак ни морали примити благајничке дужности, јер онако исго , као што одбор не мора бирати благајника из редова кметова, тако и

они не морају тај избор примити, ако дужност, ирема својим способноотима, не би могли тачно вршити. Изгледа чудновато, да није одобрен кредит на плату благајника , кад је ово законоки положај. То ће, свакако бити са необавештености органа, који су реФерисали у мипистарству финансија по тој ствари, зато се опет треба обратити са молбом нреко господина Министра унутрашњих дела, износећи, уједно , опширно ову ствар, па ће се кредит одобрити. II. Чдан 15. правила о сечи и нромету грађе и дрва, говори о сечи лисника у државним шумама, а не у приватним. И како ову сечу одобрава госнодин Министар ^народне привреде, те је потребна и молба оних, који сечу траже, а такве су, опет, молбе подложне такси, то је са свим разумљиво, што се у тим случајевима такса наплаћује. Међутим, са свим друкчије стоји кад је сеча у приватпим забранима. за које случајеве важи чд. 40. поменутих правила. Ту чак није потребна никаква писмена преставка; али, ако се она и учини због тога, што су органи шумске управе далеко од месга, из којега је сопственик забрана, та представка не подлежи такси. То је тако чисто и јасно, да је у опште за чуђсње, како шумска управа није могла сћма да ово види и уочи разлику између чл. 15. и 40. поменутих правила. Ако шумска управа не би хтела да одустане од свога погрешвог захтева, онда општински суд треба ову ствар да престави својој полициској вдасти, која ће надлежним путем тражити расправу овога питања. III. Чланом 201. т. 7. Устава земаљског, враћен је у живот закоп о општинама од 21. марта 19 02 године, и он важи као са свим нов закон, као да до сада није ни постојао. Овај закон о општипама у своме чл. 180. предвића тако зване прве изборе опшгинских часника, и за њих прописује нарочити гласачки одбор, предвиђеи чл. 181-им. Састав овога одбора нема ничега заједничког са наређењима чл. 37. и 3 8 поменутог закона, које важе за редовне изборе. Према овоме, гледиште Државнога Савета правилно је, јер се ови садашњи избори општинских часника имају сматрати за ирве изборе, но овоме новом закону о општинама, па и састав гласачких одбора мора бити онакав, како пронисује чд. 181. овога закона. IV. Кривице за утају пореза јесу Фискалне кривице, али кривице кметова за лабаво купљење пореза не могу ући у тај ред, јер се оне јављају као чисто административно — дисциплинске кривице и долазе у другу категорију. Питање о номидовању по овим кривицама расправљено је расппсом господина Министра Финансија, од 17. маја 1 893 год. Пр. Бр. 3405, који гласи : кДосадањом праксом било је утврђено нравило . да за осуде кметова, за пебрежл,иво куп-

љење пореза, по закону о неносредном порезу, не мозке бити помидовања. Разлог томе био је тај, што су и ове осуде убрајане биле у Фискалне осуде, за које у нринципу не може бити помиловања с тога, што се у њима свуда јавља држава као приватно правно лице, које има права на накнаду штете, а њу фискалне осуде увек и дају. Нашао сам, да досадашња пракса у погледу осуде кметова за небрижљиво купљење пореза, иема за себе онај просудан разлог, који важи за Фискалне осуде, једно с тога, што се оне не изричу за материјадно оштећене државе, те и питање о накнади штете ту са свим отпада, већ за лабавост, која доноси само одоцнење цритицања државних прихода у државну благајну, а друго с тога, што су за чисто фискалну страну, где има и материјалне штете за државу, кметови одговорни по закону Главној Контроди (члап 111 и 112 тачка 3 у вези с чл. 53. истог закона) за коју одговорпост не може бити помиловања. Из тих разлога, осуде кметова за небрежљиво купљење пореза, додазе у другу категорију — категорију адмпнистративно-дисциплинских осуда; а како за њих и закон о чиновницима грађанског реда, у своме 55. чл. ставу првом, признаје и допушта помиловање, те је природно, да исто мора, у начелу, важити и за ову врсту кметовских осуда. Саопштавајући начелству, управи, ово своје гдедиште на природу кривица кметовских односно небрежљивог купљења нореза, препоручујем му — јој — да се од сада, са подручним органима, по њему управља, и да о томе, у даном случају, обавести и интересоване." V. По чл. 109. закона о неносредном порезу, интерес се плаћа само на суму непосредног пореза и државних приреза, у колико није на време пдаћена, а не и на остале прирезе као што су: окружпи, срески итд. Према овоме, кад је у општини в-ској, порез и државни прирез плаћен већ у прошлој години, а остади само нрирези, онда се на њих не ће пдаћати интерес.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ П 0 Т Е Р Е Франц Келнер, из Рудогвенаде. у АустроУгарској, побегао је 1. ов. м-ца, незнано где, од свога газде Цветка К. Селаковића апотекара овд. Франц има 25 год., омален је, пун, плав, са малим зашиљепим брковима. Моле се све полициске власти, да Франца живо потраже, и нађеног спроведу Управи града Београда, с позивом на Бр. 2663 7. Смиљана кћи Василија Вукомановића, из Прњавора, среза мачванског, нобегла је ноћу између 1. и 2. ов. м-ца, из притвора среског. Смиља има 2 0 година. раста је средњег, лица округла, косе смеђе ошишане, чела обичног, обрва смеђих, очију граорастих у оделу мачванском. Моде се све иолициске власти, да Смиљану живо потраже и нађену спроведу начеднику среском у Владимирце, с позивом на Бр. 10582. УБр. 26672. Мирко ЖивојиновцЦ бив. сдуга, у друштву са Радивојем Н., за кога се не зна које и