Полицијски гласник

БРОЈ 39

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСВИК

СТРАНА 303

дима плаћати зараду а ја опет не могах подмиривати честито ни своје трошкове. — Која је то, што ти тако памет занесе? — упитах. — А зар је једна! Ја нисам пробирао. Велим ти, то је била читава напаст. Сам видим да ми не ваља шта радим, закунем се да више ни једну погледати неКу, па опет ништа! Док само смотрим! Онда ту су мараме па минђуше, па прстење и већ... све Насташе црни дани. Бежао сам са чича Цвијаном из села у село. Дођем тако и у Лешницу. 'Гу нађем неког посла и почнем радити. И ту се једно вече познам с покојним Миљком рабаџијом с којим се и удружим. Сад сам имао пара доста. Миљко је био окретан човек. Никад нисмо џаба нн на кога ударили. Он је поштено делио зараду. Увучем ти ја у дружину и Чича Цвијана. Он, добричина, и ако је викао на све, није ми могао ништа одрећи. Ишао је свуда с нама. Нисмо му давали никаква посла него је само стражу чувао. Ту сам се познао са Ђорђем и Ђурђем. И ако су они моји земљаци нисмо се дотле никад дружили нити смо на послу заједно били. Ја сам испочетка још радио свој посао поред лоповлука; али како ме на једном месту готово познадоше, баталим ја са свим чекиК и мистрију и одам се новоме занату. Како сам био куражан, то ми је Миљко толико пута поверавао да сам поведем дружину и свршим овај или онај посао, те су ме тако и у дружини прииознавали Тако је трајало две године. Ми смо радили како се само пожелети може. У свакоме селу имали смо својих људи. Ако нам је еатребало и двадесет другова, могли смо их наћи. Зидови, браве, мандали — то нама није било ништа. Нађемо ми ја ли слугу, ја л' које женско чељаде те скине мандал или откључа браву. Ја сам се нарочито у тим приликама умео наћи. Па ми се допаде тај живот те сам се кајао што раније не почех, него се намучих и наробовах. Слагали смо се добро нас тројица ја Ђорђе и Ђурђе. Ама они никако нису могли трпети Чича Цвијана. Он им је био до зла Бога сумњив. Залуд сам ја говорио, да је он веран, да му је обичај да гунђа, не помаже! Они чак и Миљка придобише. И сви решише да се како било отресу Чича Цвијана. Али није било лако отрести се човека, који зна тајне. Ја бих ту лако. Казао би му : Чича, иди; ниси више за друштво: матор. си! Али то њима није било доста. Могло је Чичи пасти на иамет да оде и капетану. 0 муке моје, шта да радим! Ја впдим куд они циљају: хоће чичину главу! Ко то да допусти !... Натезао сам с њим од сваке руке и заклаљао га, али сам видео да га заклонити не могу. Говорио сам му да нас остави. Он не ће. На послетку смислим да га пошљем као својим послом кући у Босну. Као велим: може се предомислити и остати тамо. И да видиш, послуша ме! Спремим му ја неких пара да понесе мојој жени и деци

и замолим га да тамо збрине што треба да ми не би гладовали или трпили оскудицу. И он оде. Скиде ми се терет с душе. Још сам се више обрадовао кад ми Ђорђе рече: — Хвала Богу те оде! А ја и Ђорђе били утврдили да га убијемо. — Шта велиш, болан? — То што ти рекох! — Зар би ви могли учинити? — Што да не би? То раде и други. Чим им ко од друштва постане сумњив, онн њега реснте. Боље да он сам падне него цела дружина. Ја се закаменио. Миљко ми рече да је потпуно на своме месту то што су они наумили. Стаде ми причати да је то и о : ичај хајдучки и изброја мп неколико случајева. — Који год хајдук не чува тајну, или остарн, или се пропије — то му је! Нека те то ништа не буни. Па на послетку, све нас куршум чека или у послу или за коцем! — додаде. — Господине! Ја не ћу да се правдам јер сам крив; али, право да ти кажем, од тога часа огади ми се мој нови занат. Зар тако с другом поступати. Па то ни најгори не би учинио. Али, сагох главу Од то доба учииили смо неколико ситних крађа. Посао нам није баш најбоље ишао за руком, а после и власти учестале с потерама. Мало - мало, па већ јаве: потера а ми сели!... Једно вече седимо код једног нашег јатака у II у вајату. Вечерали па пијемо вино и разговарамо. На један пут се врата отворише и уђе Чича Цвијан. — Добро вече; Ја се охладих. Они се лепо поздравише с њим а ја га почех грдити што се вратио. — Ти ниси ни био код мојих! — Јесам; здрави су. И поздравили те да се вратнш. Баш ме је молила твоја Марица да ти то кажем. — А ти си јој сигурно казао како и од чега он живи? — рече Миљко. — Јесам, Бога ми! Ја ускипих сав. — Па ти си луд!... Цикнух, јер видох како се свн намрштише. — Што?... Срамота је то и грехота! Јест, јест, грехота је што радиш! Ја сам јој казао. све: и како трчиш за туђим женама, и како си се пролоповио, и како... Ја не знадох шта ми би Он ми дође крвав пред очима. У ме уђе неки бес Маших се паса, тргох револвер и скресах на њ. Ама посред срца. Ни шануо није... Само му поглед оста на мени. Али тај поглед, тај страшни поглед, од оног ме тренутка не оставља ... У који мах плану мој револвер, у тај мах грмну неколико пушака на вратима која одскочише и у вајат упадоше жандари. Ми се немадосмо кад ни бранити. Миљко оста на месту мртав, а нас тројицу свезаше. Сад сам пред тобом, господине. Не браним се и не мислим се бранитп. Убио сам

и право је да и мене убију. Јер ако суд нађе да ми треба да живимо, ја ћу сам кидисати своме животу. Мени поглед чича Цвијанов не да живети. Он је за ме казна Божја, казна страшнија и већа од икакве казне. Молим те, господине, скини ме с муке!.. Јанво М. Весел.иновић. —С&В-ОЛЗБУНДР УЗДНСНЈН Ј^РИМИНА^НА НОВЕЛА ОД ЈУ1акеима Одуена. (Наотавак) 5 — Риба је већ намамљена, остаје самојош да се ухвати. Ево вам удице, рекох смејући се и предајући г-ђици Жилијети још једно писмо, које она поново остави у шупљину милог јој дрвета, притиснувши га том приликом једним малим шљунком, чији би поремећај несумњиво служио као доказ какве стране интервенције. Пошав кући, г-ђица се после неколико корачаји окрену и ману руком у знак праштања, добацујући ми у исто доба ове речи: — Овог вечера по уговореном знаку... * * * Тачно у 9 часова у вече, овог истог дана, вратио сам се у парк Хенгрејски и дошао у близину куће Нансонових. На другом прозору, с леве стране — то је прозор на соби г-ђице Нансон — беху запаљене 2 свеће — знак да је д-р посећивао наше поштанско сандуче. У мало не узвикнух »браво«. Па ипак мало доцније, дрхтао сам од помисли на сцену, која се могла сутра одиграти, и од чијих је последица зависио цео успех. — Је ли могуће да д-р није прозрео замку? беше питање с којим легох у постељу, и на које не могох прецизно одговорити. Сред а 8. новембар. Држим да ће свему скоро бити крај. Овога јутра, у исто време кад и јуче, био је трећи и вероватно последњи састанак. Нећ је 20 минута како ја и г-ђица Жилијета стојимо у близини познатог дрвета и у највећем нестрпл>ењу очекујемо остварење нашег плана. Г-ђица беше страшно бледа а и ја се сам, признајем, не осећах најбоље, кад у углу једне алеје смотрих мрачну силујету д-ра Гранда. — Само пажљиво, прошапутах г-ђици. Ево га. Сирото дете поче на мах дрхтати целим телом. Ухватив је за руку, привукох је нежно к себи и поново прошапутах: — Мало више куражи. Иомислите да је успех близу и не заборавите да будете овде сутра у подне, те да ме известите: да ли је д-р читао писмо. Ја ћу се већ постарати да ово, са његовим знањем, поверим дрвету. Јесте ли ме разумели? Један стисак руке био је одговор на све ово. Свега још неколико метара растанљаху нас од д-ра. Претварајући се, као да сам га тек тада опазио , напустих Жилијету и пођбх журно ка изласку из парка. Са руком у вис уздигнутом, неспособан да изговори ма и једну једину реч од силне љутине, д-р се устреми на мене.