Полицијски гласник

БРОЈ 42. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 18. ОКТОМБРА 1903. ГОДИНА VII г/20Џ 1<у?а гууа гујуа гуу> ,-уув с,оо рро о/ув с«уа о>оо ооо оор 00*5 ојогј ојРо ооо с / уо оуз оур ооо ооо ооо с/уо ооо аоо ооо с/?о оор с/?о ооо ооо с/ур оеуа с.оо ооо с<оо ооо ооо о ^ о ого оо"б с^/а с /ур П0Ј1ИЦИЈСКИ ГЛДСНИК СТРЈЧНИ ЛИСТ ЗА ИОЛИИИЈ? БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАШ1ЈУ ПОЛИНИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ с«оо сдо соо;оор ооо ооо ооо с<у. оур осз с < оо с / уз ооо с<уо сг?о оуа сгго с«оо оро ооо ооо об>о ооо с<ео с / уд сгго сг <о ооо ос>о с^?о о<?о ооо ооо сг?о с«оо с/>о с/г? соо с*?о о <?о с/у ооо од»о ооо ооо ооо сх>о соо УРЕЕУЈЕ ОДБОР МИНЖОТАРОТВА УНУТРАШБИХ ДЕЛА д^уГјууГЈуро с/?о"с<^000 с/?р С/?о "ооо ооо С/?0~0<УГ~ОРО С/^О^ОбО ооо с/?о"с<а>0 ооо ОРО ооо С/?0 ооо ооо СХУа с «90 с*9р С «о0 СДО 0<90 СУ ?р ООО СОО СУСО су!?р ооо 0?0 с/?0 0С?О ОСО ОРО 090 сг?о ооо ооо о»5

СЛУЖБЕНИ ДЕО -*•*♦ Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, на основу трећег одељка члана 54. Устава земаљског, — решено је : да се седнице Народне Скупштине, сазване у редован сазив за 1903. годину, читањем овог указа одложе за двадесети новембар ове године. Из канцеларије Министарства унутрагањих дела, 12. октомбра 1903. године у Београду.

Р А С П И С Свима о{фужним маче^летвима и Управи вароши Београда. Госаодине, Често пута бива, да ја сазнајем за погрешке и неисправности појединих полицијских чиновника с друге стране, а не од окружних старешина. А догађа се и то, да чпповничке погрешке остану без казне на штету угледа полицијских власти. Нн једно ни друго не може се одобритн ни допустити. У интересу је дисциплиие и реда у полицијској служби, да свака неисправност повуче за собом законску казну и да о свакој и ја будем обавештен. Ако би се и од сада понавл>али гакви случајеви и испитивањем утврдило, да је којп чиновник што згрешио у служби или ван ље, па га за то његов старешипа није узео на одговор и казнио, или мени спровео на оцену, биће ми одговоран сам сгарешина. Због тога ћете ви бити дужни, да над свима својим органима водите најстрожију контролу и у свима случајевима радите онако, како закон о чиновницима грађанског реда прописује и интереси и углед полициских власти захтевају. Осим тога, ви ћете ме од сада извештавати редовно о свакој казни изреченој над полицијским чиновницима, без обзира на то, да ли се мени жалио или није чиновник, над којим је казна изречена. ПБр. 27047. 4. октобра 1903 год. у Београду. Министар унуграшњих дела Стој. М. ПротиЋ с. 1'.

ЈЕДНА КОРИСНА И УМЕСНА МОЛБА Група правника, који служе у полицији, поднела је 7. ов. м-ца, преко Министра Унутрашњих Послова, петицију Краљевској Влади, да се изнесе предлог Народној Скуггштини, да и правници из полициске струке могу полагати адвокатски испит и одавати се правозаступништву. Ову петицију доносимо пиже у целости а овде ћемо рећи реч две о самој њеној садржини. Истина је, да је до скора владало лајичко мишљење, да се само судски чиновници и адвокатски приправници могу оспособити за адвоЕсатски позив, из чега се створила аксијома, која је и у закон ушла: али је она скроз погрешна. Све правне норме регулишу опште односе, предвиђајући опште појаве, које се или добро не схвате или се у току времена измене. Тако је и овде са законом о правозаступницима. И норме, које говоре о томе, ко може бити правозаступник, не могу више у оваком облику имати га1аоп сГ е1хе. Један адвокатски приправник, којн све три године ,своје праксе проведе у инкасирању меница (код свих адвоката у Београду, који раде са страним Фирмама )или један судски писар, који за исто време прође једно или два судска оделЈвња, ие може у аогледу иракси никад бити спремнији од једпог нолициског чиновпика, који прпмењује свп административне законе у земљи, а сем њих н приватно правне законе, које и судови прнмењују. На кад је тако, онда је сасвим право, да се и они уврсте у адвокатске кандидате, чиме ће и сама струка, у којој су, добити. Налазећи, да су сви разлози у овој петицији тако умесни и очигледни, да о њима не треба даље дискутовати, ми се надамо, да ће је надлежнп прихватити и остварити, у толико пре, што је и ономадашњи збор адвоката признао умесност овога тражења и унео га у пројект о адвокатима, који ће они поднети законодавном телу. Та петиција гласи овако: Госаодину Министру Унутрашњих Послова Нерешено чиновничко гштање у Србији и честа примена § 76 закона о чиновницима грађанског реда, којој су иосле сваке промене владе највише н стално изложени полицијски чиновници, нагнали су правнике, који су у иолицијској служби или

су у њој били, да се легалним путем заузму, да се у закону о правозаступницима од 15. Јуна 1865 а у тач. 2 б, § 3 унесе допуна, да и нолицијски чиновиици — правници после трогодишње службе у полицији имају права на полагање адвокатског испита. Ради тога, потписати се обраћају Госдодину Министру Унутрашњих Послова и умољавају, да изволи порадити код сриске Краљевске Владе, да она изволи првом сазиву Народне Скупштине поднети законску допуну у горњем смислу. Ово тражење, надамо се, неће наићи ни на какве тешкоће, јер у колико је правично, у толико одговара и духу времена, у комо живимо. И сам закон од свога постанка до данас претрпео је две измене, подешавајући се у овом питању развитку прилика у нас. Тако до изменч од 30 новембра 1871 г. за право на правозастуиништво није се тражило ни правничко образовање ни пракса, за то што је до тог времена било мало правно образованих лица, која би се овом нозиву одавала. Год. 1896, иак, ироширепо је право на правозаступништво и на иензионере правнике, који имају и осгале услове за то, што такође показује, да су се врага за адвокатуру отворила ширем кругу правника. Па како је дана,с број нравно образованих лица иорастао, а налази се застунљен у нриличној сразмери и у полицијској струци то је било само иитање времена, да се и они у погледу ирава на правозаступнпштво изједначе са колегама у судској и авокатској струци, јер и они, као и ови, имају све услове који се за право иа правозаступништво траже, на и ираксу, на коју се, како изгледа, полаже подједнако као и на стручно образовање. Да полицијски чиновници са иупо права могу очекивати, да се уврсте у ред кандидата за правозаступнике, ево разлога . I. Разлог практичне спреме Полицијски чиновници не само да ие стоје горе са праксом од судских чиновника и адвокатских ириправника, него је, шта више, обим закона, које ови иримемењују, много шири но код љих; о томе говоре ова Факта: полицијски чиновници примењују у нракси одредбе из грађанског закона, грађанског поступка, крив. закона, кривичног поступка, зак. о штампи, трг. закона, као и судски, а сем тога и све адмииистративне законе по свима гранама државне управе, што није случај ни код којих других административних власти.