Полицијски гласник

ВРОЈ 42

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 331

дети нарочити оригиналитет који је немачки геније уносио у проучавање нових идеја и на тај начин створио једну методу, сасма различну од методе италијанске школе. Оно што на први поглед нада у очи код немачких радова у овоме правцу, а нарочито на пољу судске медецине, то је велика вредност која се придаје психијатрији. На 32-ом скупу немачких лекара за душевне болести, који је држан у Карлсруе 2 и 3 новембра 1901 год., а у расправи под насловом: » Кривично араво и исихијатрија". Д-р Франк, један од питомаца Форелових, тражио је од скупа да прокламује ове захтеве: 1. Неопходно је потребно да правници располажу са довољним знањем из психологије и психијатрије како би, као суднје, могли ценити рапорте лекара, вештака и разумети злочинце са гледишта научног. У овом циљу директори азила, а нарочито проФесори психијатрије на университетима, приређиваће нарочите практичне курсеве, као што се то веК чини у Хајделбергу од стране нроФесора Кроиелина и у Бону од стране проФесора Сиејера. 2. Држава, која само казни урачунљиве злочинце. има дужност да не предузима ни један кривични процес док се претходно нерасправи питање о урачунљивости, а то се ложе постићи само тако ако судске власти буду имале у својој служби потребан број сгособних и практичних психијатера. Као год што јенеоспорно државно право не употребу свих допуштених средстава раш саилађивања злочина, исто је тако иеумњива и њена дужност да осу1)ује само пр;ве и потпунО урачунљиве злочинце. Само психијатеру, а никако судији, моад се иоверити посао око испитивања душвног душевног стања једног злочинца и пркламовања његове урачунљивости. Посао (?ај не може бити поверен чак ни оним лекарма који нису провели бар наколико годип у каквом јавном заводу за душевне болесч и на тај начин снабдели се довољни специјалним знањем из психијатриј*. 4. Ј;питивање душевног стања оптуженог ^же се, с успехом, вршити само у заводпм за душевне болеснике, или у нарочитој 'ради која ће нмати облик превентивног ^вора. 5. Ра1рти стручних психијатеране могу никад битпотчињени расположењу судија. (). У Учају да судије одбаце рапорт психијатеј морају одмах наредити комисијски преед, коме, поред стручних психијатера Му црисуствовати и судије. 7-о Пит.е о потпуној неурачунљивости или убл<еној урачунљивости (урачунл.ивост са Сдностима које казну ублаЖ УЈУ) не м0> се ни у ком случају осгавити оцени норотђа^ и најзад 8. Сваки с ;ки захтев ради испитивања духовног стаЦ) К ривљеног, мора се одмах извршити. Ови веома Т р И) СКО ро војнички пропнси, наишли на хладан пријем код свих учесника ^реса. Хоги је, у име свију, протествовао п. ив њиховог апсолутистичког каракте^

Не може се допустити, узвикнуо је он, да лекар за душевне болести доминира над судијом, који једини има право да одлучује у последњем степену. Задатак психијатера нма се ограничити само на давање савета и обавештења судији у питању о коме је реч. Хош је творац „Раскраве о судској исихијатрији," (ТгаИ;е с1е раусМаМе тесПсо<е§'а1е) за сада најкласичније у Немачкој. Расправа ова израђена је уз сарадњу довољно познатих научњака: Ашафенбурга, Шулца и Воленберга, а према гледишту иемачког кривичног законика. У њој су онширно изложени главни основи судске медецинске психијатрије и с тога може веома корисно послужити свима правницима и лекарима који се баве овом науком. Противно д-ру Франку, професор Мендл из Берлпна истиче већ од дужег времена, да се питање о урачунљивости или неурачунљивости злочинаца не тиче ни у колико лекара, а још мање психијатера. То је, вели, искључиво посао судија. Ово исто мишљење подржавао је и Хош у једном свом одговору Франку и Неке-у доказујући да би њихови зехтеви, кад би се усвојили, изменили у основи улогу лекара. вештака и идентиФиковали је са улогом судије. којн једини, као што смо видели, има право да се у последњем степену изјасни у сваком питању, па н у питању о урачунлЈИвосги или неурачунљивости. — Захтеви д-ра Франка и д-ра Неке-а могу, наставља даље Хош, само дискредитовати психијатрију, али се њима никако не могу изравнаги несугласице између психијагрије и правосуђа. Ако се рапорти психијатра по некад врло мало слушају у судовима, то је с тога што нису састављени како треба. Неоспорна је ствар, да судије увек теже за што прецизнијим обавештењима, као и да радо воде рачуна о извешћу озбиљних лекара, који остају у границама науке и објективности. Одговарајући на ово д-р Неке и даље је остао при свом ранијем мишљењу, истичући нарочито принцип: да је наука претежније од здравог разума судије. Питање о ублаженој урачунљивости било је третирано и од стране д-р Шенка у Гросовом Архиву и то искључиво са његовог актуелног развића и стања у Немачкој*. Писац претреса све дискусије у Немачкој поводом овог питања, почињући са рапортом берлинског проФесора Жоли-а, поднесеног удружењу немачких психијатера 16 септембра 1887. Зна се, да је § 51 новог немачког кривичног законика, укинуо реч урачунљивост и заменуо јеречима: одређивање слободне воље. Констатујући у овој модиФикацији један корак ка напретку, }Коли мисли, противпо Мендлу, да се околности, које казну ублажују могу тицати једино ирилика иод којима је казнимо дело извршено, а пикако душевног стања окривљеног. У идућој, 1888 године Мендл подноси један извештај конгресу лекара у Бону, у

коме остаје при свом, већ поменутом гледижту: да је питање о урачунл.ивости чнсто судијска ствар, и да питање о ублаженој урачунљивости нема другог циља до да прикрије незнање лекара. ПроФесор Грасеј ставлла се на једно друго гледиште. — Оно што је важно, вели он, то је да лекар вештак утврди : да ли је преступна или злочина радња извршена у времену патолошког поремећаја душевне активности, или не? Ако је први случај, и судија и лекар морају се сложити да слободне воље није било у моменту извршења дела. Излази само по себи, да радња мзвршења под утицајем болесних утисака, не може бити казпима. Али, ако ови утисци нису резултат болести од које пати болеспик, не може се негирати слободна воља, па баш и да би се могао допустити извесан поремећај умних моћи. По Гросеју, потребно је, дакле, за сваки особени олучај прибавити доказ о томе, да је казнима радња непосредни резултат патолошког душевног стања, а не само казати у опште: да постоји душевни поремећај, који доводи у сумњу слободну вољу. Из овога, опет, излази: да личности, у погледу физичком ненормалне, нису увек неурачунљиве. Ублажена одговорност у ствари не постоји и сваки, који је допушта, чини велику грешку, па с тога Гросеј предлаже скупу да не захтева од законодавца њено обновљење у кривичном законику. У дискусији, која је поводом ових двају рапората настала, Шефер је износио да су идеје Мендлове неостварљиве, а Шил је, оиет, тврдио за идеје Гросејеве да су опасне. Свршило се на томе што је одлучено, да у овом питању узму учешћа што више психијатера, чија ће мишљења послужити као основа ради доношења деФинитивне одлуке. (Свршиће се) С француског Д. Ђ. Алимпић.

*) Агс1пу Гиг Кптта1-Ап1горо1о^1е ипс! КпгшпаЦб1лк уо1 VIII, рћаас. 1 р, 57, 23 Лесетћге 1902.

ЈИоже ли бити покушаја у елучајевима § 249 крив. законика ? Пише Дим. С. Калајџић

Питање, да ли у случајевима, које предвиђа § 249 крив. законика, може у опште бити покушаја, није ново. Оно је до сада било предмат оцене од стране наших судова неколико пута, па је чак и наш највиши суд — Касација, донзо о томе две разнолике одлуке. Ова пеједнакост у оцени овога питања, од стране нашег највишег суда, определила нас је, да ово питање поново изсемо иред правнички свет, и изазовемо његову кончану расправу, јер надазимо, да је крајње време, да се све нејасне одредбе нашегакривичног законика објасне, како би и наше судије биле сигурније у примени извесннх законских одредаба Као што напред рекосмо, о овоме питању постојала су код наших судова два мишљења.