Полицијски гласник

ВРОЈ 43

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 333

страх од казне и њене последице, да је исто тако осећање и исти страх и код других, премда је баш у једном таком њиховом схватању њихова највећа ногрегака. Казнима претња, односно претња од казне дејствује плашећи само па она лица, код којих је иста као део, у оној веризи њихове жеље, њиховог наслађивања, без обзира на друго што, а које се као контра мотив, да се крив. дела не чине, појавити може; иначе, казнима претња кривичног законика сама по себи пе може никога уздржати а да не изврши оно дело које је наумио. Кад деца, код којих је жеља у погледу подмирења радозналости и насладе тако јако заступљена, да су етички мотиви апсолутно у немогућности, коптра да дејствују и која међугим немају правилно појимање о казни и њеном утнцају на доцнији живот, ово је дејство казниме претње без икаквог утицаја. И са овога разлога, никакве штеге не би било, ако би се ова грапица у погледу казнимости младих иомакла у напред за неколико год. (Наставиће се)

МОБ СНВЕСТИ — А. Хеденстјерна Сеоски кмет Старк био је први газда у целој општини. Његов дом је био највећи, I његова поља најбоља и његова стока најугледнија у целом селу. Као бедно пастирче ]е био отпочео и тако се постепено радом својим уздизао, док није дошао до ове висице, на којој је сада. Прво је обрађивао парче њиве као наполичар, па је онда закуцио читаво поље. Затим се од малога земљорадника уздпгао до средњега и, најзад, постао велики екопом и газда. те буде изабран у управу Сиротињске Касе п у црквено туторство. Сад је већ одавпо био потпуно независан газда и сеоски кмет, и само да је хтео, могао ]е бити и скупштински посланик. Али он то није хтео, јер је на свом рођеном дому имао доста посла а није био вољан, да другима остави своје дужности. Још као мали земљорадник се оженио. Његова је жена била добра, снажна, вредна жена, која је у данима муке и рада вазда била уза њ; верно му помагала, свуда стигла својом руком и од рана јутра до позне вечери није тражила ни за часак одмора. Али к&д настадоше боља времена, и она је умела њима да се користи тиме, што је дневно пила неколико капи каФе више и недељом облачила скупоценију хаљпну, него што је баш било потребно. Старк је био леп, развијен човек, који се у отменом друштву кретао исто тако неусиљено, као и међу сељанима, али је нека сенка жалости лежала на његовом високом челу, а његове би се густе, мрке обрве често набрале као и нехотице. Нервозност, болест нашега века, за чудо како се докопала и ове по изгледу преснажне природе и једном, кад је поротни суд морао да пресуди питање о пекој тешкој паљевипи и кад је сведок опнспвао, како је бедна стока у шталама од самртнога страха рикала, стаде кмета Старка

трести грозничава дрхтавица и он паде усред судске дворапе у несвест. »Кмет Старк пма, за човека свога порекла, извалредпо меко, иежно осећање", причао је окружни судија доцпнје, приликом једног велпког посела у вароши, а после пеколико недеља добије Старк писмо, које му је јављало, да је пменовап за почаснога члана »Друштва за шгићење животиња". Имап.е сеоскога кмета беше лепо и солидно устројено. Зграде су до душе биле одржаване у сеоском стилу, али су лепе, као снег беле завесе краснле прозоре, дивпо цвеће у саксијама стајало је пред прозорима, мирпс од зановета и јоргована поздрављао је у пролеће посетиоца из баштице, а красан воћњак и баштовапа пружалп су се чак доле до језера. У приземл.у, у кући, беху с леве и десне стране по једна велика н мала соба, а између ових је била велика куппа, која је у исти мах служила и као трем. Али на горњем спрату беху сала, велика соба, и више соба за становање са скуиоценим, финим , варошким намештајем, добрим перјаним постељама и двама ормапима, препуним рубља. Ну иошто се у тим собама није увек становало, него су се отварале само за госте, изгледало је у њима, — и иоред елегантних дивана, Килима и великог албума за Фотографије, — приличпо непријатно. Међутим доле у собама свакидашњим, где су стајали самодивани од коњске длаке, столови од чамовине, долапи и мрке иећи, изгледало је сасвим друкчије. Овде је из свакога угла сијало изобиље и удобност. Она је сијаЛа и са циФарника старинскога часовника, са сребрнога пехара на орману, из сунчаних зракова, којн падаху на под кроз високе зрачне прозоре и обасјаваху чак и маче испод огњишта и слику покојне пајмлађе кћери домаћипове, која је висила на зиду окружена једпим венцем. Кметова породица имађаше среће у свима својим предузећима. Домаћичипо нешто подбуло лице показивало је вазда израз мирпога задовољства; здравл>е и расположење блистало је из очију дечјих, иочевши од двадесетогодишње кћери Марије иа до малога Свена, који је тек пошао у основну школу. Са иослугом се поступало добро, па чак је и стоци ишло код кмета дру^аче и боље него код осталих сељака. И одиста је било некако чудновато, како се кмет понашао са својом стоком. Ни остали сељаии немају обичај данас више, да своју домаћу стоку злостављају, али је Старк већ лудовао око своје стоке, како иричаху мла1 )и. Он је карао, ако когод коња или вола, ма и само мало удари, а могао је по чнтаве сахате стајати и миловатн мало теле, при чему му је лнце изгледало, као да се хоће заплакати. »Све те будалаштине учи он од Фине господе из Друштва за штићење животиња у граду", изражавао би се првп слуга, кад би се повео говор о осетљивости кметовој према животињама. — — — — — У пролеће задоби Старк заиаљење плућа, и послс трн дапа рече лекар, да је болест спопала овога снажног човека са таквом

силином, да има мало наде за његово оздрављење. Старк је бледио и дубоко уздисао. — Да ли ћу ја одиста морати умрети од ове болести, господпне докторе? — Ваш је живот у Божјој руцп, драгн Старче. Али ви сте срчан човек а ичате да се побрпнете за велики дом. Зато сматрам за своју дужиост рећи вам, да онасности има. Читав сахат затим лежао је Старк ћутећи, за које га је време овда-опда иодплазила језа. Хладан зној изби му на челу, а очи му гледаху укочено преда се. Разуме се, да није лако погледатп смрти у очи, кад је човек тако срећан па овоме свету.... Најзад шапну он својој жени. — Замоли старога свештеиика, да ми одмах дође. Старковица устаде и упути се вратима. — Али одмах, чујеш ли ! довикну јој оп. Кад је неповедник после иеколико часова ступио у собу, усправи се Сгар.; у постељи и погледа га разрогаченим очима збуњено и уплашено. — Та ви долазите — ужасно брзо, господине попо — ја — ја — — Добар дан, драги Старче. Како вам је?.... Кад мн је ваш весник рекао, да је хитно, разуме се, да са,м иохитао што сам брже могао. — Изиђи, Ана, и не пуштај ннкога да овамо улази. Хтео бих да говорим на само са господином попом. Свештеник се посади на постељу поред Старка и метну суд, у којем беше причесг, на сто. — Зашто сте и то донели? 0 не, пе, ја нећу да се причестим, то пећу, — не —■ — Драги кмете, па ја вас нећу нп паговарати да се причестите. Донео сам само за сваки случај, кад сам чуо, да сте врло болесни. —- Исповедник не сме да прокаасе, је л те, што му се иовери нод печатом исровести, зар иије тако? — Сасвим тако. Свако срце, притиснуто грехом, може свом исповеднику слободпо отворено све поверити. — Ах, господине попо.... хоћете ли да завирите часком, да нема кога у куини.... Свештеник погледа у куину, закључа куинска врата и седе опет на постељу. Он се, додуше, мало уплаши, кад је спазио Старково лице, развучено и нскрнвљено од самртнога страха, али узе ипак пежно болесникову руку и стиште је у својој. — Умирите се, драги Старче. Ви се јамачно осећате веома несрећним ? — Ви сте ме до сада свагда сматрали као честита човека, господипе попо? — Какво нитап.е, драги кмете. Та цео свет зна, да вн у погледу гра^анске иснравности можете читавој опшгини служиги као углед. Али пред Господом пебеским ппје то довољно, то сте, можда, за време своје болести и сами увидели. Кмет се сасвпм исправи у својој постељи, дохвати руку свештеникову и загушеним гласом, а укочепа погледа, изговорп: — Немојте се пренеразптп.... ја— ја ја сам — паликућа!