Полицијски гласник

ВРОЈ 49. У БЕОГРА.ДУ, СУБОТА 29. НОВЕМБРА 1903. ГОДИНА VII ■УЈО ООО ОЈОО ООО ООО с<00 ОЈОО С ј ОО С ј ОО &0О ООО С ј ОО ЧЈ6Њ ООО ООО ООО ООО О ј ОО ООО О ј ОО ООО О/ОЊ ОЈОО ООО О ј ОО с>00 О/ЗО С100 О&О 0,00 С*ОР 00*0 О^јО С^*Р ООО С^*Р С^З С^УЗ С^УЗ ООО ООФ С^*Р С^Р О&О ОУР с^о с^о С^УР с^о ПОЈЈИЦИЈСКИ ГЛДСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ ЗА П0Л1Ш БЕЗБЕДНОСТИI АДМИНИСТРАИИЈН ИОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ МАСТИ

оу > оу ^ сг^ о » рос/уз с/уо або с^ ооо руз аос цу; схуос ^? с < ур аоо с^осс с^ ооо ооо осп с«бо сг^ аоо ооо аоо с^? оуо с * уз сдо с ^ о с ^ зооо <и?о ооп соо с^о оу > јуу с <? о ссо едо ооо с <?о аоо оур с ^ 7РЕХ7ЈВ ОДБОР МИНИСТАРСТВА УН7ТРАШБИХ ДЕЛА

ОЈ&Г&ГЈ оро обо с<У5сусо Обо осо с>е>ооооороооо ооо ооо с<оо с<оо ОјОо суоо ооо оуо с*уз сг?о обооср сг?оооо 13/50 с* 60 ооооујг>о_с/узсдс)ојОоо^оооо^о <изо с^оо^јОоооо ооо гањ олг.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Петар I., благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела, поставити и то: за лекара среза сврљишког. округа нишког, д-р. Максима Селаковића, лекара среза заглавског и тимочког, округа тимочког, по молби ; за лекара среза заглавског и тимочког, округа тимочког, д-р. Илију Мирчића, лекара среза сврл>ишког, округа нишког, по молби ; за лекара среза пожаревачког, истог округа, д-р. Јована Алексића, лекара среза јасеничког, округа смедеревског, попотреби службе ; за лекара среза јасеничког, округа смедеревског, д-р. Драгутина Вељковића, лекара среза нишавског и лужничког, округа пиротског, по молби; за лекара среза нишавског и лужничког са седиштем у Нироту, д-р. Илију Јовановића, лекара среза левачког, округа моравског, по потреби службе ; и за лекара среза левачког, округа моравског, д-р. Владимира ГЈоповића, лекара срева студеничког, округа чачанског, по молби. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 19. новембра 1903. године, у Београду.

БЕРЛИНСКИ СВЕТ ПРЕСТШИКА (Свршетак) Берлински злонамерник показује оне карактаристичке црте, као и њихова инострана сабраћа. Он је предан својим друговима, сматра издају за највећи преступ, брзо лаже, и користи се великим престижем у провинцији. Берлински је варалица врло лукав и препреден. Има људи, чији је занат у томе, да дају повољне исказе о лицима, која никад нису ни видела. За време испитивања у суду, договори ивмеђу оптуженог и сведока бивају под носом страже, и злонамерник даје знаке, које сведоци разумеју. Расматрајући разне категорије преступа налазимо, да убиства релативно нису мнобројна; кад се узме у обзир број становништва, и цифре које се у том односу добијају у другим већим градовима, много

су веће. Са гледишта безопасности Берлин заузима десето место у Немачкој, четврто по броју озбиљних рана и повреда, осмо односно лоповства. У Лондону 1888 год. било је у 28 убистава, 192 покушаја убиства. У Берлину за период од десет година бивало је само по два убиства на годину. Од 22 убице, за период 1881 —1890, 6 су били кажњени, 11 осуђени на радове на галијама, само су четири остали непознати. Број преступника, који су остали некажњени у Лондону, много је већи. Полиција често добија извештаје о преступима, поглавито о тровањима, али кад се испитају, врло често извештаји се показују као лажни. Опажено је, да при убиствима, кад нема никаквих знакова за трагање, откривање криваца често бива ствар случаја или необазривости преступника, — неопрезности, која је тим непојмл.ивија, што је преступ замишљен и извршен врло вешто. Тако убица Конрад, који је заклао жену и децу 1882 године, написао је младој девојци, којом се мислио оженити, да је његова жена ненадно умрла. Међутим, по поштанској марци могло се одредити, да је писмо било бачено у поштанско сандуче у оно време, кад мртво тело још није било нађено. Тако Хунцел 1887 године убио је у контоару трговца Крајса и рано у јутру, кад убиство још није било ни откривено, он је питао једну продавачицу новина, шта се говори о том преступу. Треба напоменути, да у Берлину скоро сви преступи имају за смер корист: тако звани криминални романи, којима је основ љубав, и који су тако чести у Паризу, ретко се одигравају у Берлииу. Два процеса 1882 и 1891 годнне, произвела су нарочито много узбуђења због тога, што су открили организацију и радње преступног света, који се крио у мраку. Пре тридесет и пет година, убиство једно које је остало значајно у летописима преступа, изазвалоје силно узбуђење. Личност врло познату у Берлину, проФесора Грежи-ја, који је имао везе са једном јавном женском, по имену Фишер, заклали су она и њен сутенер, бравар Гроте. Труп, исечен у комаде, био је бачен у реку. Кривци, пошто су били откривени, били су кажњени. То се је десило још онда, кад Берлин односно није био велики град, и кад је задатак полиције био лакши. Процес ДикхоФа 1882 год. дигао јз још већу хуку, и то не без узрока. Јунак је ту био један од најстр_ашнијих преступника, какви су икад седели иа оптуженичкој клупа. Ако је и измакао од смртне казне,

то је зато, што његово суделовање у убиству две жене: — једне 1876 год., друге 1882 год. — није било потпупо доказано, али начин живота, који је проводио Дикхоф у току многих година, и који је био откривен на суду, дао је судијама довољно моралних доказа, да га пошљу на вечиту робију на галијама. Дикхоф, који је био ожењен једном праљом, живео је у једном малом селу у околини Берлина, и привидно се занимао проФесијом комисионара; при чему се он примао да однесе писмо, а тако исто бивао је посредник у продаји и куповини имања у вреднбсти неколико хиљада марака. Тако је он зарађивао довољно новаца као меклер, а после кад је то напустио, он се прихвати да уштеђевине старица улаже у корисна предузећа, а носле је њих убијао. У ствари Дикхоф је проводио двојак живот. Заједно с проФесијом комисионара, он је био поглавица читаве чете варалица и наводник на читав низ преступа против својине; и кад су његови помоћници били откривени и осуђени, они га опет нису издали. Његова специјалност била је у томе да исиита место и околину, а за то му је занат комисионарски давао приступа у приватне станове и друштвене контоаре. Редовни помагачи Дикхофови употребљавали су све могуће начине, да му створе аШн; за оних десет дана, колико је трајао процес, у броју сведока пред судом налазили су се необични типови, скупљени ту заједно, без одређеног начина живота и без занимања, о којима нису знали ни да постоје људи, који су поверовали ДикхоФу своје поруке, а још су мање слутили о њиховим односима са Дикхофом. Утисак који је произвело откривање на том процесу био је тако силан, да су министри правде и унутрашњих послова сазвали комисију, којој је поверено било да проучи срества, да се оснажи отпор од стране друштвене власти радњама злонамерника. Друга ствар, која је утицала на немачко законодавство, занимала је Берлин читавих осам дана, у Октобру месецу 1891 године. То је процес Хајнце-ов. Берлин ноћу чувају стражари, који играју улогу и покућара и позорника. Снабдевени кључевима од свих улазних врата у квартирима кварта. који они чувају, они за ништавну нагреду отварају врата улазна ономе, који је заборавио овој кључ. То им је главни посао у центру града, где су улице безоиасне; али друкчија је ствар у квартовима на искрајцима, где се збија сгановништво предграђа. Тамо они често долазе у сукоб са сутенерима, од којих кипте та места.