Полицијски гласник

БРОЈ 5

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 39

Како је већ у чаршији и он слушао о нађеном динамиту, то му беше јасно о чему је реч, па како има обичај да је у свакој чорби мирођија, то онако без дозволе зграби из руку апотекаревих ону кутију, пропраћајући ту радњу примедбом: »тој ли је тија динамит. што казујев по чаршију«. »Полако, полако", зачу се у један мах неколико гласова, и сви га прекореше што се меша у ствари, које не разуме. »Де небојте се, бре братко, не бојте, 8 рече им Стојан, загледајући ону кутију са свију страна. Писара већ беше издало стрпљење и он заповедно рече: „остави то, немој да направиш какву несрећу«. Стојан га погледа некако чудновато. То не беше поглед еажалења, али потсмеха свакако, па онда издиже ону кутију и тресну је о патос. У соби се сви скаменише. Очекивао се ужасан тренутак. Инжињер беше скочио на касу сандучару, а писар блед као крпа, разрогачених очију гледаше у Стојана као у дивљу звер. За Стојана беше ова ситуација неразумљива, и он онако доброћудно, како га Бог дао, рече: „море људи што ви је, зар се од електричку лампу плашите?!" Сви упреше своје погледе у ону кутијицу, која лежаше на патосу, и из које беше излетило једно парче смесе. в Кокс к рече инжињер. »Лампа" додаде апотекар, а Стојан је узе и стрпа у џеп. »Ајде« рече, »и од овој може да се извади нека вајда". »Пироксин« прошаиута писар па прсну у смех, а апотекар зграби шешир па кидну, наравно, много црвенији но што је дошао. д. с. к.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Г. Драгољуб Јовановић, писар среза мачванског, учинио је ово питање : «У броју 33. оПолициског Гласника" од 23 авгусга 1 902. године, уредништво је дало своје објашнење : да задружни однос из 5, §. 57 и 507 грађанског законина између оцаидеце синова — не може стајати. Потврде овога глсдишта налази у § 150 истог закона. Даље ради боље потврде овоме, номиње се члан 6 7 закона о непосредном порезу и члаи 2. тач. 8. аакоиа о таксама. У броју 46. и 47. од прошле године, уредништво је понова изнедо своје гледиште о овоме, али ту, поред свога мишљења: да између родитеља и деце не постоји задружни однос, — изволело је изнети два примера, где је Касациони Суд двојако тумачио, т. ј. по једноме да стоји, а по другоме да не стоји задружни однос. Према свему овоме, ја ћу у кратким потезима изнети ово: М. 11. из Н. има у кући два иунолетна сина. Имају свега 9 хектара, земље, рачунајући ту кућу са окућницом. Отап задужи имање код приватних лица. Тражи се наплата и овој се лриотупа. Дужнпк М. Т1. вели : «Не одричем дуг,

али га немам одкуда платити. Имања имам око 9 хектара, али у задрузи имам још 2 аунолетна сина". — Суд и одбор на основу § 471. грађ. суд. поет. издаје уверење: «Да дужник М. II. нема откуда илатити приватне дугове, јер има свега 9 хектара земље ; а у задрузи има два иунолетна сина — дее иореске главе.» Исте године синови овога М. П. учинили су кривично дедо и пресудама земаљских судова осуђени да плате око 1000 динара кривичних трошкова. — Дело није из користољубља. Извршна власт приступа извршењу пресуде. Осуђени веле : «Ми немамо иикакве своје имовине. Живимо на имању свога оца М. П.» Отац изјављује : (( Тако је. За мога живота моји синови немају ништа. 8 — «Мојим имањем ие ћу да плаћам њихове кривичне трошкове. 8 — И опет уверење: ( ,да синови М. П. немају никакве своје имовине одакле би платили 1000 динара кривичних трошкова, већ да живе на имању очевом и од његове милости. 8 И тако својом к вештином М. II. земљоделац , извршну власт и своје повериоце вуче за нос, благодарећи неједнакој примени закона од стране власти и судова. Као јито видите у оба случаја М. II. победио је. Оштетио је своје повериоце и није плагио кривичне трошкове својих синова, а сутра ће, Боже здравља, искључити синове и наследства и сву имовииу оставити унучадма, а тиме сачувати целокупну своју имовину. Питам ноштовано уредништво шта је ово? Зар кад оељак задужи своје имање код ириватна — онда су синови задругари, а кад треба плаћати кривичне трошкове синова, онда ови немају ништа — нису задруг&ри ?! ?.'... Узгред још ово: чл. 72. закона о устројству војске признаје синове за задругаре, и шта више не одобрава деобу док се дотичном задругару — сину — не иабави прописан коњ са прибором (види распис Г. Министра војног од 12. новембра 1903 год. А.Р.Бр. 8050 — војни лист бр. 47. од 2 6. новембра 1903 год. страна 911 — 912). — На ово питање одговарамо: Све што се могло рећи о одношају родитеља и деце, према законима који код нас постоје, ми смо рекли у бројевима нашега листа, који се помињу у предњем питању. Сада немамо ништа ново да додамО. Тамо је, међутим, јасно утврђено, да између малолетне деце и родитеља не може бити задружног одноитаја, и да родитељи не морају пдаћати никакве друге кривичне осуде сем оних трошкова, побројаних у тач. 4. и 5. ?. 322. крив. суд. иоступка, а тако исто довољно је објашњено, како наш највећи суд — Касација — мисли о одношају, који настаје после пунолетства. Како је г. Јовановнћ, нарочито иотакао супротност одредаба из §. 471. грађ. суд. пост. и оних из §. 5 0 7. и 517. грађанскога закона, и последице које се из примене ових јављају, то ћемо и ми рећи о томе јито мислимо. Дакле , и ако у први мах изгледа, да. ове две одредбе задивљују човека својом супротношћу, ипак, кад се мало боље размисли. нема тамо ничега чудноватог. На име: из економско-иолитичких разлога, законодавац је унео одредбу у §. 47 1. грађан. оуд. пост. да се свакој пореокој глави у кући заштити извесно земљиште од продаје за при-

ватне дугове, не говорећи ништа о томе: да ли су ови задругари или не. Ои о томе иросто и не разбира, него само тражи да је неко пореска глава, па му даје ово бдагодејан>е, како ее не би отворио сељачки пролетаријат. Из ових, дакле, разлога, он је одступио, до некле, од принципа цивилнога ирава, и поставио ово ограничење. У Р 507. и 517., регулишући одношај задруге, он је поставпо такве услове, који измођу малолетне деце и оца никад не иостоје, и зато не може ни задруге бити. Овај одношај не може да измени ни та околност, што се у чл. 72. зак. о устројству војске признаје између оца и деце неки задружни одношај, јер је и та одредба ушла из обзира државне целисходности, као и она у 5 471. грађ. суд. поступка. * * * Један општински писар пита: (( У једном општинском суду заваде се два иарничара , и грдили су ое дотле, докле нису истерани на иоље, јер са грди>ом нису хтели престати ии онда, кад их је суд иозивао да престану, већ су се чак и овоме противили. Наравио, да су се они елужили свакојаким погрдним речима. За ово непристојно понашање и нерод, суд их је осудио са по пет дапа затвора на основу тач. 3. §. 360 и §. 327. крив. закоиа. По жалби осуђених, начелник срески поништио је ову пресуду, налазећи, да овде не стоји дело из поменутих законских одредаба, већ дело друге врсте, за које наш кривични закон не иредвиђа казну, па заго не могу бити ни ооуђени, ако се не би применио |. 30. кривичног судског поступка. Суд општине нашао је, да ове примедбе среске власти не одговарају закону, јер он није надлежан да примењује казну из |. 30. крив. суд поступка, пошто би то прелазило границе његове надлежности, одређене чл. 9 4. под б. за1{. о опЈптинама и §. 4. полиц. уредбе. Моли се уредништво, да изво.ш изнети овоје мишљење по овоме 8 . — На ово питање одговарамо: Иогина, у кривичном заЈсону није нарочито предвиђено, ка1^о ће се казнити они, који се пред општинским судом свађају, грде и праве неред, али одатле се ипак не можо извести закључак, да такво поступање чини кривицу «свога рода". Чим су они изазвали неред и ларму, иа се ни на опомену суда нису хтели смирити, онда их је суд могао казнити по тач. 3. §. 3 6 0. у вези са §. 3 27. крив. закона, ако је тај неред одиста узео тако широке размере, улазећи чак у сукоб и са самим часницима општинским, да су они заслуживали и већу казну од оне, коју може изрећи сам нредседмик по тач. 5. чл. 109. зак. о општинама. Неред начињен на улици, у механи, у општини или где му драго, доноои увек као иоследицу казну из §. 360- крив. закона. Казна из §. 30. кривич. оуд. ноступка, није се могла применити у овоме случају, јер је тамо даго нраво оамо ислеђујућем судији или чиновнику у олучајевима иотраге за злочине и преотупе, у који се ред не могу убројати кметови, који се у ?. 19. истина помињу као иследне