Полицијски гласник

БРОЈ 7.

У БЕОГРАДУ, СУВОТА 28. ФЕБРУАРА 1904.

ГОДИНА УШ

090 С/ЈО С/УО 05О 050 ОУ ОУ2 ОУЗ С/УР С/>С С*^ 0 С/У: ОјСЊ ОЈОЊ ООО д<00 С»РО С/>Р сдо с«с»0 сг?0 С<СО СХУ) соо 0(50 С/УО суро С/ур (> У5 0<>О 0>%р оур с«00 суур С.СУО с#г ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЛИЦИЈУ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈУ ПОЛИЦИЈСКИХ И ОИШТИНСКИХ ВЛАСТИ

СУ>0 ОбО Р5С оао С^ ЦЈО СДО С<У. (У?О С<^ 000 0<УД ОУг (УУа СбО ОРО ООО ОСО СОО С<?0 ООО С<5С ОбС ООС (УУР ОУ) 060 Обс 060 С/У2 ОУ- оу: ОУО ОУ) С/УГ 090 ООО ОбО ОбО ао-а СхУР С<уг ОУД (УУР ОбС ОбО ОбО о^"

УРЕБУЈЕ ОДБОР МШШСТАРСТВА 7Н7ТРАШБИХ ДЕЛА

ууз ууо СУУЗ с/у? а<у> с*та,с^*> адс схтз <хуз <ХЈГ> С^УЈ С<У^ С*7З або с/уд ОУД а^/з огуд с<?о оуа ссз оу: ЈУУ. V/ V/: >-/ '// // /у с/^. с^. сл* V/. с уг. »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« издазиједанпут недељно. По нотреби биће и ванредних бројева. Претплата се шаље >;Уредништву Полицнјског Гласннка" или дотичним окружним и среским властима, или на ношти. Цена је листу: чиновиицима, зваштошцима, општинским писарима и осталим званичницима у општо, годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама годишње 16, полугодишље 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну оии се по овој цени могу претплатити само преко својих командира иолицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За ииостранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« ие продају се. Рукописи не враћају се. г X/: >у: (УЛ ОС/Г оуг с/х (У>с СХУ С/Л УХ. '//: ОУГ ОУ ОУ с/у: (Ж ООО оуг (УУ Р5С о^-о ООУ 05Т ОУ) (УА СУУГ С/У> Р?УГ' ОУ су/. 050 050 0!>0 т >ур ОУ оу? -^ООУ?

уур ОУГ ОУ ОУ ОУ ОУ СЛО с

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Петар I., благовелео је на предлог .Мннистра унутрашњих дела поставити: аа писара прве класе среза качерског, округа рудничког, Танасија Нешића, писара исте класе среза студеничког, округа чачансног, по потреби службе. Из канцеларије Министарства унутраш1Бих дела, 8 Фебруара 1904 год., у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I.. благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за контрактуалног лекара среза власотиначког, окр. врањског, Др. Живана Влајића, лекара општине в. градишке. Из канцеларије министарства унутрашњих дела, 21. Фебруара, 1904. г. у Београду.

РАЗГРУПИСАВАЊЕ ОПШТИНА

Указом Његовога Величанства Краља Иетра I, одобрено је решење Народне СкупшТине сазване у редован сазив за 1903. год., које гласи: да се село Гојна Гора, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од општине каменичке, у срезу пожешком, округа ужичког, и образује за себе „општину гојно-горску« у истом срезу и округу. да се села: Дубље, Штулац и Попина, по изјављеној жељи њихових становника. одвоје од општине трстеничке, у срезу трстеничком, округа крушевачког, и у заједници образују за себе општину »дубљанску« у истом срезу и округу. да се село Шувајиће, у срезу голубачком, округа пожаревачког, по изјављеиој жељи његових становника, одвоји од општине миљевачке и образује за себе »општину шувајићску« у истом срезу и округу да се село Јелашница, у срезу тимочком, округа тимочког, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од општине јаковачке, и образује за себе општину „јелашничку" у истом срезу и округу.

да се село Раља у срезу подунавском, округа смедеревског, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од општине врбовачке и образује за себе општину »раљску к у истом срезу и округу. да се села: Брезовица., Стари Глог и Средњи Дел, по изјављеној жељи њихових становника., одвоје и то: Брезовица и Стари Глог од општине првенечке, а село Средњч Дел од општине луковске, у срезу пчинском, округа врањског, па да сва ова три села у заједници за себе образују општину „брезовичку" у истом срезу и округу. да се село Савинац, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од општине валаконске у срезу беличком, округа тимочког, и образује за себе општину »савиначку® у истом крезу и округу. да се село Сип, у срезу кључком, округа крајинског, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од општпне ђердапске и образује за себе општину „сипску" у истом срезу и округу. да се село Планиница, у срезу колубарском, округа ваљевског, по изјављеиој жељи његових стаиовника, одвоји од општине брежђанске и образује за себе општину »планиничку" у истом срезу и округу. да се село Пласковац, у срезу јасеничком, округа крагујевачког, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од ©пштине маслошевачке и образује за себе општину »пласковачку с< , у истом срезу и округу. да се село Полатна, у срезу моравском, ©круга поЈкаревачког, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од општине ореовичке и образује за себе општину »полатњанску« у истом срезу и округу. да се село Шанац, у срезу расинском, округа крушевачког, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од општине јасичке и образује за себе општину „шаначку® у истом срезу и округу. да се село Доњо-Требешиње, но изјављеној жељи његових становника, одвоји од општине преображенске, у срезу пчињском, округа врањског, и образује за себе општину „доњо-требешињску", у истом срезу и округу.

да се село Лес-ковац одвоји од општине леновачке, у срезу зајечарском, округа тимочког, па по изјављеној жељи његових становника, образује засебну »општину у истом срезу и округу. Из канцеларије Министарства унутрашњихдела, 16. Фебруара 1904. г. уБеограду.

Р А С П И С Свима огфухмим маче<дствима и Управи вароши Београда

На представку једнога еснаФа механско-кафанског, расмотрио сам досадашње расписе о продаји и крчмарењу пића, па сам нашао, да те расписе и наредбе треба довести у сагласност са законима. Тако је расписом Министра унутрашњих дела од 12. марта 1903. год. ПБр. 5956 допуштено магазаџијама и винарским трговцима, да у својим радњама смеју продавати пиће у количинама од 12'| 2 литара. Та наредба пак не одговара законским прописима и због тога је потребно променити је. По тач. 1. височајше уредбе од 6. јуна 1840. год. (зборникП) механџије и каФеџије по селима и варошима дужне су плаћати акцис на пиће које крчме, изузимајући случајеве кад буду продавали пиће на аков или на већу количину од акова.. Изменом тач. 5-те уредбе озакоњеном год. 1898, прописано је и колико ће се од литра вина, пива и ракије наплаћивати на име акциса. По § 28. уредбе о каФанама бакали могу у својим радњама продавати фина. вина и ракије, ликере и т. д. на које су платили трошаринску таксу у запечаћеним Флашама и у мањим чашама, али никако не смеју у засебним собама или у бакалницама крчмити обично вино, аиво и ра кију. Како су, дакле, том уредбом, која увек има силу закона, механџије и ка-Феџије оптерећени за крчмљење пића нарочитом дажбином, како је даље уредбом о механама и каФанама тачно одређено ко сме, и у коликој количини, осим механџија и кафеџија, крчмити пиће, и како је, на послетку, уредбом од 6. јуна 1840.год.јасно казано, које количине пића при продаји