Полицијски гласник

СТРАНА 88 ПЛОИЦИЈСКИ ГЛАСНИК БРОЈ 10 и П

Гооаодинс уредниче, — Ево вам још једне слике чувеног борца за олободу, комите г. -„Здатка Иванова,» кога сте изводели приказати читадачком свету на посдедњој отрани „Подицијског Глаоника" бр. 9. — Ја сам имао ту необичну срећу, да г. ((Иванова® упознам о јесени 1 902. г., када је овојом посетом удостојио Краљево. Тада је г. (( Иванов» као глуво-нем доведен у среску капце- I било,

Бадава! Господину оЗлатку" суђепо је да над њим виша сила показује своју моћ.

НА ЗНАЊЕ Молим г.г. колеге, в.ојима сам послао Подицијски потсетник ради распродаје, да ми новац од распродатих књига што пре пошаљу (поштанском упутницом на мој рачун). Д. Ђ. Алимпић.

*) Тако смо сви тада звали г. Златка.

дугуљастог, па падцу леве руке има бедегу од засекотине, говори немачки и помало Француски п енглеоки, одевен јеелегантно; рођен је у Хамбургу 1 887 године. Хамбурптка подиција

актом Бр. 2 107 моли све полиц. влаотп да ФадсиФикатора, у случају проналаска, претресу и притворе. Чедомир Драгићевић, бив. трг. момак, родом из Бреића, среза колубарског, окр. ваљевског, Окривљен је код начелника среза кодубароког због фадсиФиката. Чедомир има око 2 0 год., раста је Великог, у оггште. је смеђ.

Изнооећи ове податке, за које смо веома захвалии г. Ванићу , ми смо још у стању додати: да је каФеџија из Београда, код кога ј'е Златко ноћивао, одмах по појави његове фотографије у нашем диоту, предао кривичном одељењу управином једну књигу, по којој је варалица, по разним местима у Србији и Бугарској , окупио проко 500 динара за (( свегу ствар," одиосно за свој џеп.

ИЗ П0ЛИЦИЈСК0Г АЛБУМА

Иоводом редака и слике, коју смо у прошлом броју донели о препреденој варалици, која се издавала за Златка Иванова, накнадпо смо добиди о њему ово:

дарију, и ту је испричао (он нам је све то написмено исказао, а код њега је нађена и његова аутобиограФија, коју је песничким отилом испричао) : како је до своје 17-те годипе говорио, али тада му се услед неког отраха језик завезао па ни да — бекне; и како је уснио да треба да се провуче испод ћивота Светога Краља, чије се мошти чувају у светој лаври Студеници, па је, вели, тамо отишао по паредби Богородичиној, која му је у сну заповедила да тако поотупи па ће попова проговорити. — Често је, вели, обилазио пречанске манастире, ту је научио да чита и пише, па чак и да црта ове овете задужбине наших славних предака. И да га није постигао зао удео, да му се језик (( завеже," ко зна, не би ли и његово име блистало поред имена РаФаела, М. Анџела и др., пошто је у цртању испољио ведики дар, тако да су му цртежи више личили на локомотиве него на ма.настире. — Морам признати, да смо били мало непредусретљиви према г. Иванову и непомишљајући, да ћемо се с његовим именом срести у историји знаменитих људи, да је вољан чак и крв своју иролити за олободу златну, па ма то било и у својству комитског ашчије. Наша ое кривица састојала у томе, што смо се на разне начине трудили да му одвежемо језик, представљајући му, да је пут од Краљева до Студенице и ведики н тегобан за таку нежну природу (као што је г. (( Иванов»,) и да зарад виђења оно мало драгоцености, које се приказују побожним посетиоцима пе вреди толика труда. И ако је д-р Антић врло иокусан лекар, и ако оу полиц. органи били болећива срца и својски настали да се г. (( ИваноВ.у» језик одрепге успех ипак није био постигпут.

Среска власт у Лазаревцу депешом Бр. 3 183, моли све полиц. власти, да Чедомира у својим домашајима живо потраже и нађеиог њој стражарно спроведу. Акт Управе града Београда Вр. 1 0095.

— И — показада је. — Да се г. (( 3латку в не би на путу десила каква непријатноот, тад. наче.шик срески , г. Ломовић, био је према њему толико пажљив, те му је дао пратиоца до Крагујевца, одакле би требало да иде до Београда, где би га г. Управник вароши упознао и са чича Дојчином. Иу, у Крагујевцу, срећом по г. (( 3датка» беше један његов давнашњи познаник у жандармокој униФорми, и у сусрету са њим од велике радости њему се одмах одреши језик и ишчезе мутавост као мехур сапуњавице. — Непажњом тадаш. окруж. начелника, г. ((Златко® је опет, а у пратњи тога свога познаника жандарма, нропешачио пут од Крагујевца до Краљева, где му је полиција своје просторије у авлији ставила на бесплатно уживање за десет даиа. — Жељан мало шире слободе, девегога дана са часа шетње — нестаде га. Домостроитељ г. (( Златкових 8 апартмана нађе се у небраном грожђу, и по авлији разлеже се ускдик: аУтече нам «Нвјемац !"*) — И домостроитељ узјаха на неоседлана коња и подете ка Ибру, пређе преко ћуприје и спазн г. (, Здатка® како се вежба у трчању пут Трстеника. Давно је речена једна истина' «да су четири ноге брже него две, 8 и домостроитељ за час стиже г. (( 3латка,» објаснивши му ту на лицу места, иотинитост горње изреке, молећи га учтиво, да нробају сад кошију одатле награг. И, верујте ми , г. уредниче, брже је стигао г. ((Златко 8 у авдију него његов домоустроитељ. —• Тада сам умолио г. (( 3латка в да буде тако добар да ми зарад успомене дозволи: (( да га дам сликати, 8 нашта је он врло радо пристао. Ово је одика из тога доба. — Сумњам да је љути крвник туроки, г. (( Златко Иванов® био толико непазкљив,да право каже одакле је и своје име. Он је и у Краљеву утврдио иеколико места свог рођења као н. пр. не знам које село у Банату, Требиње, Сарајево, Ужице, Пријепољ, Нова Варош ит.д. Молим Вас, г. уредниче, будите тако добри те поднесите па виђењо ову ФотограФију, и уверавам вас, да ће се г. (( Златко в насмејати. Ваш поштовалац, Никола Ђ. ВаниЋ старешина ср. хомољског

ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ - ДОСИТИЈЕВА УЛ. БР. 14-