Полицијски гласник

ВРОЈ 15

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 115

по својој молби, прими у српској поданство, заједно са женом Даницом и малолетним синовима : Душаном и Миодрагом, изузетно од § 44. грађанског закона, као дојакошњи српски заштићеник. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 23 марта 1904 год., у Бсогра.ду.

РАЗГРУПИСАВАБЕ ОПШТИНА Указом Његовога Величанства Краља Петра I, одобрено је решење Народне Скупштине сазване у редован сазив за 1903. год., које гласи: да се село Кораћевац, среза лесковачког, округа врањског, по изјављеној жељи својих становника одвоји од општине ораовичке и прида општини предејанској, у срезу власотиначком истог округ \ да се село Купузиште по изјављеној жел.и својих становника одвоји од опгитине брзопаланачке, округа крајинског и образује аа себе општину купузишку у истом срезу и округу. да се село Бошњане, по изјављеној жељи с-војих становника, одвоји од општине рачанске среза лепеничког округа крагујевачког и образује за себе општину бошњанску у истом срезу и округу. да се село Дрежник по изјављеној жељи својих становника одвоји од општине љубанске среза зтатиборског округа ужичког и образује за себе општину дрежничку -у истом срезу и округу. да села: Доња Трешњица и Илгнина, по изјављеној жељи њихових ст ановника. образују засебну општину доњо-трешњичку, а села Будимић, Читлук са засеоком Амајићем, Цулине са засеком Гојисалицом образују у заједници општину »дринску« у срезу рађевском, округа подринског. „да се села:Русна, Дукат и Топоница, по изјављеној жељи њихових становника, одвоје од општине барбешке, а село Чечине од општиие малошишке и сва ова четири села образују засебну општину русанску у срезу и округу нишком. да се село Живковац, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од општине калањевске, у срезу качерском, округа рудпичког, и образује за себе општину живковачку у истом срезу и округу. да се оппггина бивољска, по изјављеној жељи својих становника, разгрупише, па село Бивоље образује засебну ошптину бивољску,' а села : Дедина, Макрешагш и Текија образују општину дединску, у срезу расинском. округа крушевачког. да се села: Бабин Кал, Горња Глама и Доња Глама, ио изјављеној жељи својих становника, одвоје од општипе љубатовачке, у срезу белопаланачком, округа пиротског, и да у заједници образују за себе „оппттину горњо-гламску", у истом срезу и округу. да се села: Топоница, Бачевац и Кусовац, по изјављеној жељи њихових становника, одвоје од општиие борачке, среза гружанског, округа крагујевачког, и образују засебну општину топоничку у истом срезу и округу.

да се село Камијево, по изјављепој жељи својих становника, одвоји од општине десинске, у срезу рамском, округа пожаревачког, и образује за себе општину камијевску у истом срезу и округу. да се село Ђуринац по изјављеној жељи својих становника одвоји од општине проштиначке, у срезу ресавском, округа моравског, и образује за себе »општину ђурпначку« у истом срезу и округу. да се села: Велика Копаоница и Слатина, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од општине ораовичке, у срезу лесковачком, округа врањског, и образују у заједници »општину велико копашничку 0 у истом срезу и округу. да се општина баточинска по изјављеној жељи својих становника разгрунише, па варошица Баточина образује општину баточинску, а села Баточина и Горња Баточина општину села Баточине у срезу и округу крагујевачком. да се села : Бело-Поље, Горња Врбава и Доња Врбава, по изјављеној жељи њихових становника, одвоје од општине горњо-црпућске, у срезу таковском, округа рудничкога, и образују у заједници за себе општину „бело-пољску (< у истом срезу и округу. да се село Милошево, у срезу неготинском, округа крајинског, по изјављеној жељисвојих становника, одвоји од општине видровачке, и образује за себе онштину милошевачку у истом срезу и округу. да се села: Оцак, Горњи Рибник и Доње Црнигпте, по изјављеној жељи њихових становника, одвоје од општине трстеничке, среза трстеничког, округа крушевачког, и у заједници образују засебиу ошитину оџачку у истом срезу и округу. да се села : Треботин, Мешево, Дољане по изјављеној жељи својих становпика, одвоје од општпне треботинске, а село мала -Врбница од општине мрмошке, у срезу расинском, округа крушевачког, па село Треботин и Мала Врбница да образује за себе општину мало врбнпчку а село Мешево и Дољане општину мешевачку у истом срезу и округу. да се села : Дреновац, Сикирје, Ушевци, Смил.евпћ, Обличка, Сена и Урманица, која у заједници сачињавају општинудреиовачку, по изјављеној жељи њихових становника, одвоје од среза пољаничког, округа врањског. и придодају срезу пчињском, истог округа. с тим, да нста села п даље остају у саставу садање општпне дреповачке. Из кагтцеларије Министарства унутрашњих дела, 15 априла 1 904 год., у Београду.

Р А С П И С Свима ОЈфужним начелствима и Управи вароши Београда Опазио сам да многе полицијске власти врло често регулисавају извесне односе према пропису § 326 крив. закона, и том приликом под ту законску одредбу подводе случајеве, који се њоме никако не могу расправити. Дешава се, да- полицијске власти по § 326 решавају и оиорове

приватно-правне природе, чак и не урадивши потпуно го, што се мора учинити у свпма случајевима, који су у овоме законском пропису поређани. Такво погрешно разумевање § 326 не само што изазива излишне послове у администрацији и смета брзом и правилном решењу мпогих административних спорова, ,него још може да буде од штете за приватне интересе. Да би од сада то престало, прегшручујем начелству — управи — да се у свему, заједно са својим органима, придржава упустава, који су у овоме мом распису изложени. Има три главна услова, који морају бити иснуњени кад се примењује § 32.6 крив. зак. на име : I., Свака наредба, која се на основу § 326 издаје мора бити општег карактера и претходно објављена грађанима. 2., Свака таква наредба треба да штити интересе сигурности личне и имовне, јавнога морала, реда и мира. 3., Њоме се уређују само они јавни односи, који нису предвиђени ни у каквом другом специјалном закоиу, а за њих је према природи њиховој, надлежна полицијска власт. Из тога излази да се чо § 326 не могу ни у коме случају решавати спорови међу приватнима, у којима није ангажован какав јавни интерес. У свакоме појављсноме случају треба добро разгледати, да ли је он каквим особеним законом предвиђен, па тек онда га решити на основу § 326, ако још спада у надлежност полицијских власти и тиче се интереса, који су у § 326 споменути. И тек пошто се објави наредба. коју је какав конкретан случај пзазвао, може се применити и казна, коју § 326 одређује. Препоручујем начелству — управи да на ово обрати иајстрожију пажњу и да се полицијске власти најстроже придржавају ових упустава. ПБр. 1 1507. 6. априла 1904 год. у Београду. Мииисгар унутрашњих дела., Стој. М. Протић с. р.

Зешрадник кије више ограничен у располагању имањем пише Свет. ЈањиЋ иене. касацијони судија.

Радећи на једном послу уочио сам, да тачка 4-а., § 471 грађ. поступка није онаква каква треба да је према изменама и допунама од 14 јула 1898 год. (Збор. 53. стр. 179) и да ирема закону паш земљорадник није више ограничен у расиолагању.са имањем. Знао сам побуде законодавца за ово ограничење, па кад сам уочио, да према закону земл.орадник може да отуђи све имање, написао сам чланак под горњим називом, који је отштампан у 8. броју „Полицијског Гласника« од ове год. Циљ ми је био, да се дође до закона, иа било да остане ограничење, било да се земљорадннк ослободи тога ограничења.