Полицијски гласник

ВРОЈ 17.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 8. МАЈА 1904.

ГОДИНА ТШ

г /л> о/уј ооо оу> с/Уј оуг суу с/5с су у:' ос>о јул с /у? о у сл* : с> оо с/уо оу: оос ооо оуг осо о/уо с//~ с/уд ооо ојог,- <1/ уј р?о о //г с /> о <^ сг . оуујј с / уг - осо оро о > о ооо ос ^ с / ур с<о? соо сг?о <& у5 ојоп '& уј ПОЛИЦИЈСКИ ГЛДСНИК ШЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЛИЦИЈУ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМШШРА1Ш ПОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ

СЛО ОУ- С^О' с//: ОУУ-У ОУУ- 050 О"/- С//- (V/: СУХ, О^. (УХ (V/. 1 »1 ОУ- ОУ О<>0 С УУ. С> у. (У/ . О^. О^: С// О-У. С /У (УХ (>у. О У С/х. СУУ. (У/. О^О оог ОУУ. ОУУ ОУГ О^ С^О СОТ. С<ут сло 050 050 с/50 С^о соо С<00 а <5о'

7РЕХ7ЈЕ 0ДБ0Р МИНИСТАРСТВА УНУТРАШБИХ ДЕЛА

У50 -уХ) СУ50 090 (У/: СХУ- О ј ОО О У: (У/: С^О 0//о ОУ' 050' ОУ ООО' (У/. (У>. СУУ- ОУ . ОУ. ОУ-' ОСО (УУ ОСО ОСО СУ/. (У/. (У/. СУ /.: СУУ . < »- С//: (У/. (У/ . ОУ. ОУУ. оу/. ОУУ. ОУУ. суу. оуу._ (у/. ОУ о^о (У/ ОУ:" ОУ0 с/?0 »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« издази једанпут недељно. Ио иотреби биће и панредних бројеиа. Претилата се шаље »Уреднииству Полицијског Гдасника« или дотичним окружиим и среским пластима, или на ношти. Ценаје листу: чиновиицима, звапичницима, ошптинским писарима и осталим зраничницима у опште, годишње 12, полугодишње 6 дииара. Гостиоиичарима и механцијама годишње 16, нолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цеии могу претплатити само преко својих командира полицијских односпо пограничних од[)еда. Надлеттвима у ошпте 20 динара на годину. За ииостранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника® не иродају се. Рукописи не враћају се.

УОО (У/ ОУ У/ ОУ (У^ ОУ У/ 0>0 с//: ОСЈО С^О с/>р (УУ У/ (У/. ОУУ ОУ Р>- ОУУ- ЧУ> (У/ (У/, О^о ОУ О- С// (У/ (У^О ОУ-' (//■ (У/. ОУ ОУУ- су/. о/. ОУ- С//. ОС/- ОУ ОУ Р5Р ООО ос^ -у/г 050 ооо -/^ОУ)

СЛУЖБЕНИ ДЕО Пошто ће Минисгар Унутрашњих Дела, господин Стојан М. Протић, неко време одсуствовати од дужности, то је указом 1Беговога Величанства Краља Петра I., на предлог Председника Министарског Савета, а на основу § 12. закона о устројству централне државне управе, решено: да Министра Унутрашњих Дела, за време његовог одсуства, заступа у дужности Председник Министарског Савета, ђенерал господин Сава Грујић. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 5 маја 1904 год. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Иетра I., на предлог Министра унутрашњих дела, решено је: да се Живојину Петронијевићу, писару друге класе начелства округа смедеревског. уважи оставка, коју је поднео на државну службу. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 3 маја 1904 год. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I., благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за писара прве класе среза златиборског, Гавру Пантелића, бившег полицијског чиновника. Из канцелари.је Министарства унутрашњих дела, 3 маја 1904 год. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I., благовелео је на предлог Министра унуграшњих дела поставити: за писара друге класе начелства округа подринског, Мирослава А. Пастића, вршиоца дужности писара среза трнавског, у рангу писара начелства исте класе; и за вршиоца дужности иисара среза трнавског, у рангу писара начелства друге класе, Милутина В. Петрашиновића, писара исте класе начелства округа чачанског, — обојицу по потреби службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 17 априла 1904 год., у Бсограду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Живко Богојевић, вршилац дужности писара среза златиборског, у рангу писара прве класе начелства, на основу §. 76. закона о чиновницима грађанског реда отпусти из државне службе. Из канцеларије Министарства унутрашљих дела, 3 маја 1904. год. уБеограду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашљих дела, одобрено је решење Државког Савета, од 20. априла I 904. год. које гласи: »Одобрава се Министру унутрашњих дела, да на накнадне оправке и појачање аидова на коначету »Књаза Милоша Великог", у Соко-Вањи може утрошити суму од 2614-40 дин. по ревидисапом и надлежно одобреном плану и предрачуну, и да овај издатак може ставити на терет партије материјалних расхода санитетског одељења Вр. 168ј1 гл. XXXIV санитетског буџета ове 1904. год. предвиђене на подизање нових и оправку постојећих санитетских зграда«. Из канцеларије министарства унутрашњих дела, 30 априла, 1904. г. у Београду.

ЕКОНОМСКИ УЗРОЦИ КРИМИНАЛИТЕТА иетори^еко ^критичка етуди|а о криминално^ ети^ологи^и.

(НАСТАВАК) РаФае<д ГароФа^о Изгледа, да је ГароФало овим својим последњим тврђењем помешао две са свим различите ствари: економске неарилике и I

задовољство у животу. Излишно је, међу тим, доказивати, да економске неприлике много више утичу на сиромахе, чија су средства за живот несигурна, иего ли на оне, који немају потребе да се брину о будућности. Допуштајући тврђење ооцијалиста, да су крађе најраспрострањеније у најнижим слојевима друштва, ГароФало у исти мах додаје да су, на супрот овом Факту, банкротства. преваре и утаје, одлике виших класа. Сви ови злочини, пак, само су варијатети једне исте врсте криминалитета — злочина против својине. Покушавајући да своја изложена тврђења поткрепи и статистичким подацима о кретању криминалитета у Италиј.и од 1880 и 1889, ГароФало најзад долази до ових закључака: 1. Данашњи економски аоред ак није у главноме, узрок криминалитета, и 2. Промене у овом иоретку могу само сиоредно утицати на криминалитет. 6. Утицај цивилизације. Закључци до којих је ГароФало дошао третирајући иитање о утицају економске активности и цивилизације на криминалитет у главноме су ови: Напредак продуктивне активности једног народа, не може ни у ком случају имати за резултат умножавање злочина. Напротив, цивилизација благотворно утиче на криминалитет, јер га ограничава на извесне специјалне облике и друштвене класе. За ово је најбољи доказ статистика рецидивиста. Према свему изложеном, суштина Гарофолове историје у овоме је: Главни узрок злочина треба тражити у урођеном одстуаању од моралне свести. Утицај саољних ка ои економских арили ка веома је слаб. Беда, у смислу аотауне оскудице кааитала, нема, скоро, никаквог утицаја на криминалитет. Присталице италијанск<; школе у Италији. Међу многобројним Ломброзовим присталицама у Италији, Д-р Антоније Маро један је од најважнијих. Занимао се нарочито криминалном соматологијом и на овом пољу, по тврђењу Габријела Тарда, надмашио је и самог Ломброза тачношћу излагања своје методе.