Полицијски гласник

СТРАНА 144

ПОЈШЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 18

у разној монети, а однео је и доста кодача, ношто је ове но радњи испретурао. Исте ноћи покушано је да се изврши опасна крађа у Радњи Саве Раденковића, трг., у Дубровачкој улици. Овде је нокушано да се обију нозадна врата од дућана, која се налазе у дворишту, али пошто су иста била изнутра затворена гвозденом полугом, то лопов у овоме није успео. Извршеше ова два злочина једне ноћи и у једном кварту, ставило је у покрет целу београ-дску полицију, а нарочито органе кварта варошког, но све трагање целог сутрашњег дана, остало је безуспешно; лопов се није могао пронаћи. Трагање је са истом енергијом нродужено и одедеће ноћи, које је крунисано успехом. Идуће ноћи између 6 и 7. ов. м-ца по поноћи, ноћни стражар примети неко лупкање и клопарање у дворишту, где је пооластичарска радња Валентина Да-Ласта, у улици Васе Чарапића. Како је пажња овога стражара као и овију осталих полиц. органа ове ноћи била нарочито наирегнута и управљена на сваки шушањ и најмању луиу, то је он ушао да види одкуд то долази. Чим је ушао, приметио је једног човека, да нешто ради око врата ДаЛастине радње, који је одмах почео бежати из дворишта; истрчи у „Чика Љубину® улицу, а одатле шмугне у двориште куће г. Марка Лека, где се изгуби. Стражар је јурећи га кроз двориште и Чика Љубином улицом, испалио на њ' пет револверских метака, али га ни један није погодио. На ове пуцње одмах дотрчаше више полиц. органа, међу којима и два нисара, који су се налазили у потери и патроли, а избуди се и искупи доста света из комшилука. Одмах се бдокирају сви изласци из овог дворишта, а по њему се предузме најбрижљивије тражење, које је трајадо више од пола часа. Кад је већ изгубљена свака нада да је лопов ту и да ће се ухватити, одједном наиђу на њ где се сћу ћурио у једном угду, испод басамака, мањи од маковог зрна. Кад га отуд извукоше, познадоше

у њему-^Милана ПетровиКа— «Гиљанца , в бпв. келнера и покућара код г. Вукашина Петровића, бив. министра Финансија и Браће Поповића овд. јувелира, чију слику овде износимо.

Од огорченог света, који га је хтео динчовати, једва је одведен у кварт, где је у почетку сва ова дела порицао а по том одмах нризнао. Приликом претреса нађен је код њега готово сав новац, који је био украо Браћи 'Беи, а који је за време док је био прикривеи нод оним басамацима, вешто око себе прикрио, а 10 банкнота од по 10 дин., завукао у задње црево, само да би плод свога мучног труда сачувао, али узаман ! Даље је код њега нађено: један џепни нов револвер, иапуњен, белгиског система, шест комада оедефских перореза и један кишобран на Федер , који кад се притионе, сам се отвара. Од одела имао је на себи црни шешир са шавом преко среде, црно оако одело на један ред и црне ципеле Фазон « кодумбо." Све је ове крађе вршио обијањем помоћу једне гвоздене подуге, која је на врху направљена као длето, коју је увлачио између врата и тако обијање вршио. Сумња ое да је он извршио пре извеоног времена и опасну крађу Трајку Ђокићу, ћевабџији на Великој пијаци, јер је лице, које је тада крађу извршидо. па кад је примећено, побегло, оставило на дицу места исти овакав шешир и кишобран, какав «Гиљанац" има сада, а постоји јака оумња да је и по другим местима живео на овакав начин , пошто за ове време од неколико година не може да покаже чиме се занимао и од куда је живео. Према његовом казивању он је до сада прошао Београд, Смедерево, Пожаревац, Неготин Зајечар, Свилајнац, Крушевац, Сталаћ, Параћин, Аџибеговац, а био је дуже времена и у Софији. Он је родом из Гиљана у Ст. Србији, одакле је као дете прешао амо, отуда му и надимак. У колико је полицији познат, он је већ осуђиван за крађу, али још као малолетан. Када је упитан, како је могао предузимати одмах идуће ноћи ову трећу крађу у истом кварту, а две и у истој удици, кад је ое требало надати да ће сва полиција бити на ногама — одговорио је да је то заиста било лудо и непромишљено од његове стране, али да је то учинио готово у напитом стању, јер је тога дана врло много пио. Износећи Миланову слику, а да би се утврдила и остала његова казнима дела, ако их је још починио, Управа града Београда моди како све власти, тако и приватиа лица, да јој доставе све што знају о њему, с позивом на Бр. 16.177. Адекса Костић, — Сад самја. ирви , биле су речи, које је Алекса изговорио сазпав за трагичну смрт свога ненадмашног конкурента Николе Милојевића, и ово му је, нема сумње, једно од иајсавеснијих признања које је до данао учинио. И доиста, Алекса је данас једини од наших варалица, који је у отању да се мери са најпрепреденијим светским варалицама како но својој интелигенцији, тако и по умешнооги и дрскости које уноои у извођење својих онерација. Као и свака права варалица, тако и он има своје специјадно поље рада на коме ће, још за дуго времена, остати ненадмашан. Било би иретерано рећи да Адекса, у згодним моментима, не улази и у најобичније пре-

варе, али то је по његовом сопотвеном признању, више «узгред. а Оно чиме се он нарочито одликује, и гато чини да његове најдрскије преваре усиевају, — то је експлоатисањо хуманих и поиуларних ствари, а у иеколико и нежних осећаја. Скоро је немогуће да и једна хумана ствар, која стоји у вези са окупљањем добровољних ирилога прође без учешћа Алексиног, нити има ма каквог крупнијег догађаја у току посдедњих 10 год. који није био предмет његовог експлоатисања. За овај дуги низ година он је, разуме се на хартији, оденуо на стотине сиромашних ученика, подигао неколико споменика заслужним људима, посарањивао ваздан сиромашних емиграната, осигурао неколико мртвих људи, женио се неколико пута, и притекао у помоћ многим пострадалим како од земљотреса тако н на бојном пољу. За овај низ година, Алекоа је био и учитељ и војник, и политичар и патриота и трговац и агент, и младожења и распуштеник , и љубавник и подводвдјк и полицајац н варалица, и грешник и покајник.... Бивао је, најзад, све, само што никад није хтео бпти поштен човек.

И, што је најглавније, свуда је добро пролазио, и ако је толико пута падао полицији у руке. То с тога, што преварене личности, ни на највеће модбе иолициоких органа, нису никад хтеле поднети тужбе већ оу , шта више, модиде да се ствар што пре заташка. Значи, дакде, да је Алекса не само нрепредена варалица већ и врло добар психолог, јер се врдо ретко вара у личностима. Намера нам је била, да у данашњем броју изнесемо најпотпунију биограФију Алексину, али како је она у тесној вези са једном крупнијом ствари, због које је сада под исграгом, — то смо, у интересу истраге, морали одустати од намере за сада, а у своје време вратићемо се понова на ову ствар. Одика Алексина, коју ради потпуности износимо, онимљена је у иото доба кад и слика у прошлом броју само је у профиду.

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ - ДОСИТИЈЕВА УЛ. БР. 14-