Полицијски гласник

БРОЈ 19.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 22. МАЈА 1904.

ГОДИНА УШ

С/УО ОУ), (УУ СУУЗ 050 0 50 С/5Р ООО ОбО 050 ОУО ОУ> ООО С/УО ООО СУ >0 С/УД 050 сг/д СУУО СбО ооо 060 ОЈОК ОЈСК ОЈОК ОХЈЊ ОЛЊ С/ОО ООО О<У0 (уОО СУУЗ С>УР ООО СГУ5 С<УР ооо осо ОбО СгОО оеуд оеге &дг> ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЛ0ЦШУ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈУ ПОЛИЦИЈСКИХ И ОППЈТИНСКИХ ВЈ1АСТИ

160 аоо ООО 050 соо

оу: су?^ (у/. су^ (У/. оу осо або сбо ооо с/^о С/5о с«бо с^>о осјо Обо (Ку: с^о с^с сбо аоо с/5о с«<>о оас ооо с^о о?о соо слс озо сдо озо ооо ооо ау: ооо ооо суоо аоо ооо ооо сг?р аос

УРЕЂ7ЈЕ 0ДБ0Р МШШСТАРСТВА 7Н7ТРАШБИХ ДВЛА

: у ОО ооо ОСК> с^) (У?о ОУР СУ5Р С/5Р ОСО ОДО 060 ОУО Сбо С^о осо (У>о с^о ооо ОбО оао ооо 050 ооо ооо (УУ! ООО СбР оао Обо осо с^о ОРО С<У ооо ОУ асо аоо ОО? ооо ОУ) Сбо сдо

»ПОЛИДИЈСКИ ГЛАСНИК* излази једанпут недељно. По потреби биће и ванредних бројева. Претилата се шаље »Уредништву Полицијског Гласника* или дотичним окружиим и среским властима, или на ношти. Ценаје листу: чиновницима, званичницима, ошвтинским иисарима и осталим зраничницима у опште, годишње 12, нолугодишње 6 динара. Гостиоиичарима и механџијама годишње 16, нолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, иолугодишње 5 динара, ну ов'и се но овој цени могу нретплатити само иреко својих комаидира полицијских односно Јгограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За ииостранство: годишње 24, полугодишње 15 диџара. По.једини бројеви »Полицијског Гласника« не иродају се. Рукописи не враћају се. УЗО СУУВ ОСЈО ОУ ОСП ОСГ> С^С^ООбООУ: ооо ОУЈС^ООУ ОУ С^ С/5Р СУуО С/У суу: ООО С/50 050 ОУ ОУ С/У С//: 050 е//: е>-У. С/Х СУУГ с^о ОХУ^ сло С/У: ОУУ. СОО ОУ С/5Р С/5Р 0>0 уур С^^^Гу^ОбО

ЕКОНОМСКИ УЗРОЦИ КРИМИНАЛИТЕТА иетормЈеко «критичка етудија о кримииапноЈ етијологији. по Јозефу 6ан-}(ану

Лагасањ и његови учениди Своју друштвену теорију о злочину Лагасањ је изнео и развио у многобројним чланцима, рапортима и говорима на конгресима, али је још није изложио у засебном делу. Оно што нас нарочито интересује, то су његове изјаве наконгресима криминалне антропологије и предговори којим је пропратио дело Аораново: п 0бични гости аариских затвора«, где укратко и веома јасно излаже свој систем, а нарочито чланци у којима третира питање о економским утицајима на криминалитет: „Наиредак криминалитета у француској од 1325—1880 год." (у научном прегледу од 1881 год.), »Криминалитет градова и и села® (у Архиву психијатрије за 1882 годину). По Лагасању, два су главна Фактора у етијологији злочина: индивидуалнтл и социјални. Овај последњи, по његовом мишљењу, много је важнији, док је Фактор индивидуални подложан само једном, и то врло слабом утицају. У случају да он доминира, што ће рећи да је утицај патолошке стране очигледни, у иитању је лудак а не злочинац. Лагасањ признаје да се код злочинаца среће много више аномалија но код часних људи, али то, по њему, нису никакви карактерни знаци злочинаца, јер их има и код поштених људи, већ последице неповољне друштвене средине, која подједнако утиче и на исихичку и на Физичку организацију злочинаца. У нашем друштву, као и свима друштвимау опште, има неколико различитих слојева, који иочињу од највећег богаства и иду до крајњег сиромаштва. Ови последњи слојеви, састављени из индивидуа које станују у нездравим становима, често пута недовољно храњени, још из детињства изложени су болестима које диФормишу скелет и нападају, јаче или слабије, нервни систем. То је, дакле, беда која оставља своје трагове и, на тај начин,

доприноси стварању органских аномалија, тако лепо откривеним од стране Ломброза. То је, дакле, друштвена средина а никако атавизам, или која органска диспозиција која ствара злочинца. Друштвена средина кључ је криминалитета; злочинац, то је микроб који ће се моћи развити само онда ако нађе погодну средину. Мисао Лагасањова веома је лепо развијена у чувеном аФоризму којим је закључио своје говоре на конгресима у Риму, Паризу и Бриселу: » Друштва имају само оне злочинце које заслужују.'-' Доцније је писац прецизирао своју мисао овим изразима: » живот нервног система манифестује се на три начина: човек љуби, мисли и ради. Свеколике разлике између људи ироизилазе из надмоћности једне од ових трију особипа: осеКаја, интелигенције и активности. Према месту ових особина у централном делу нервног система, Лагасањ дели све социјалне слојеве на чеоне, слеиоочне и иотиљне. Ови иоследњи, образују се инстиктивно и с тога су најмногобројнији. Горњи или чеони слојеви, најителигентнији су. У слепоочним слојевима нарочито се сусрећу људи импулзивни, активни и карактерни. Овој подели одговарају три категорије злочинаца: „з лочинци смишљени (чеони), злочинци имаулзивни или случајни и злочинци инстиктивни (слепоочни), то јест ирави и неизлечими по мишљењу италијанске школе. Ако је развиће појединих партија хармонично, постоји и мождана равнотежа, чија се последица показује у врлини. Органске диспозиције у овом случају, у најбољим су односима са друштвеном средином. У противном случају, који могу наступити услед болести и кржљавости, наступа поремећај ове равнотеже који има за последицу порок и злочин. Пошто је инстиктивни део у непосредној вези са мозгом, то је сасвим логично да друштвене прилике одређују ове појаве. То је, дакле, бед а, која производи највећи број злочинаца. Морално биће само је последица физичког бића. Теорија друштвена коју смо изложили, учинила је драгоцених услуга криминалној етијологији. Неоспорна је ствар, у осталом, да се велики број криминала данас ном објашњују.

При свем овом, друштвена теорија, онаква какву ју схватио Лагасањ, једнострана је. Подела злочинаца на чеоне, слепоочне и потиљне, једна је од њених најслабијих страна. Она ће увек остати у стању хипотезе јер се, по тврђењу Д-р Неке- а на конгресу у Брислу, до сада нмје могла доказати ни једним патолошким случајем. Што се тиче нашег питања, ми смо већ поменули, да Лагасањ приписује економским узроцима велики утицај на криминалитет. Аналишући криминалитет у Француској у времену од 1825—1860, он доказује непобитним Фактима да су злочини иротив својине у тесној вези са економским ириликама. До ових истих закључака дошли су и Бурне и Шосинон. Бурне, који је потпуно делио идеје Лагасањове о природи злочина, набраја узроке криминалитета у свом славном делу. у ,Криминалитет у Француској и Шианији " (Париз 1994 год.). међу којима помиње и економске Факторе, и доказује: да су они од великог утицаја и на сама убиства. (НАСТАВИЋЕ СЕ^

ЦРНСТУП И ДОБД ГОДИНЕ 1

По неки преступи показују извесну зависност од годишњег доба, која јако пада у очи. У свима земљама виде се разлике у количини преступа лети и зими. те се не треба чудити, што је на тај појав одавно обраћена нарочита пажња. Поред свега тога живог интересовања, ми још врло мало познајемо најдубље узроке тих колебања и једва се можемо уздићи изнад нагађања. Ипак то ништа не смета да се призна важност тих Факата. По рачунима Феријевим, којимаје испитивао зависност преступа. од годишњих

1 Овпм почињемо јадан низ чланака у » Полицијском Гласнику« из чувепог дела професора Амафенбурга: Оаз Уегђгесћеп ипА зегпе ВећатрГипд (о преетупу и еузбијању преступа) Хајделберг 1903. г. које је наишло на одобравање у целом научном свету. Уверени смо да ће и наше читаоце заннтересовати те озбиљне етудпје ученога Немца о тако ваншом питању, као што је борба против преступа. Сваки ће чланак бити обрађен као засебна целина, да би читаоци имали лакши преглед тога великог дела. Уреднпштво.