Полицијски гласник

ВРОЈ 24 и 25

СГРЛНЛ 189

После мале почивке опет отпоче: — И, знате, да се на. нешто пожалим, — Да чујем. И газда Иавле отпоче да ми ирича. како су му ранији капетани чинили многе неприлике тако, да је био принуђен да се противу њих жали, те их је по готову све он и преместио, а за мене је чуо да сам тачан, и нада се, да Ке и он једном доћи до свога права. Кад ме је већ тако принремио и дао на знање да ће и моју главу отФикарити, ако га не будем задовољавао, пређе на саму жалбу. Саслушао сам га мирно, не прекидајући га. Пошто је довршио, рекох му, да ми то донесе написмено, и да ће потом добити решење и отпустим га. Затим зовнем писара Р. и кажем му, да ће добити после подне на рад једну тужбу газда Павлову. Том приликом дадох му и упуства, како да се понаша. После пола сата донесе газда Павле тужбу. Прелетих очима преко ње, па му је вратих. —- Не ваља ово, газда Павле. За овакве ствари треба да је човек добро писмен и да познаје законе. Него отиди ти до ЈеФте (пискарач у месту), он добро зна законе и он ће ти написати како ваља, а ти потпиши и донеси. — Како ви велите. г. капетане. и удали се. Зазвоних и наредих служитељу да каже Јевти да одмах дође. После кратког времена дође и Јевта. ■ Рекох му да ће кроз који час доћи њему газда Павле да му пише неку тужбу, али нека у исту унесе што више страних, речи, — па га отпустим. После иодне заиста газда Иавле донесе тужбу. Уозбиљио сам се, а на мени све дрхти од потајног смеја. — Бво г. Капетане, и пружи ми тужбу. — Је ли ово твој потпис угштам га, пошто сам прелетео очима преко редова.. — Јесте, г. капетане. Зазвоних. Уђе служитељ. — Реци г. Р. да одмах дође овамо. После мало уђе г. Р. — Изволте. — Саслушајте овога пријатеља, шта му је дало повода да се на овако дрзак и бунтовнички начин изражава противу свега што у овој земљи постоји, па није штедио ни Престо. Газда Павле пребледе. — Ја, овај, г. капетане, нисам писао, већ, овај, Јевта поче газда Павле да се правда... — Доста. Идите. Одоше. После неколико тренутака одем у извршни одељак, где је радио писар С. — Молим вас отшкрините мало врата и будите мирни, и показах му врата која раздвајају извршни од крив. одељка. Он то учини.

— Дакле, газда Павле, ноче г. Р. озбиљним гласом, ево какву си тужбу управио, слушај: „Начелнику ср. С.« Индипендентно од тога, што еам више пута уррирао и на највишем месту да власт среза С. једанпут поведе истрагу противу ово ср. надзорништва соли, због криве мере; апстрахујући што г-у државни интереси нетактичним и скроз субјективним понашањем г. Радована Саврића, надзорника, доведени у дилему, ја и последп.и пут, као син ове јадне и много напаћене земље, као један тако рећи војник, који сам у прошлом рату п коморџија био, те у Пироту у мало нисам и заробљен био, коме интереси ове земље, велим, на срцу леже, без икаквог задњег смера, молим да се једном ово питање своме крају дотера. Ако је за вајду, доста је било и дистанције и апстракције од ранијих капетана. Таксу у 0.50 дин. лепим. Надајући се праведном задовољењу, јесам С. 12 — V—9. год. понизан Павле Јовић с. р. Ето, газда Павле. куд те враг нанесе, да пропаднеш са свим, поче г. Р. Шта ти је требало оно »индипендентно,« па оно „ургира" ? ! Зпаш ли болан да је доста само оно »нетактични® па да се нађеш под ледом? Па још »ургирао и на највишем месту." Ово ти је врат пресекло? Ниси могао с миром седети, а? —■ и г. Р. не дајући газда Павлу да до речи дође. поче по мало да пада у ватру... Ја.... ђавола тражиш. Хоћеш ти »индипедентно ? с( Знаш ли, коме ти то? А? Коме ти, пријатељу „ургира?« Па коме ти „апстракцију ?« Апстракција« ће те до наса дотерати. Не рекох ли ти више пута: Ватали, батали! Нећеш ти. Хоћеш ти да исправљаш криву Дрину, хоћеш ти да исправљаш монополске кантаре и ваге? Ниси хтео да мало, мало водиш рачуна о твојој дечици, коју ћеш сада оставити без игде ичега, због твоје луде иамети? Лија, лија па долија. Не седиш с миром као и остали свет, него где си куд си — у срезу, шта. радиш — пишеш тужбе. Тужиш председника, тужиш кметове, тужиш одбор, тужиш пољаке, тужиш патролџије, тужиш жандаре, тужиш учитеље, попове, жене, девојке, све од реда... Сви су они криви, цео свет не ваља, само ти Павле Јовић, само си ти добар. Па ајде де. А што тужи оног јадника Симчу Циганина, што је његова мачка појела Пенчи дућаиџији неколико сарага? Па си се раздрао нреко новина: »Нема безбедности.... Код нас су и мачке почеле да краду." А зар мачке не краду и у другим местима? Није ти мало било и то, него тужиш учитеља г. Министру што је Пацко Стојанов привезао канту за реп зељову механџијином?! Шта је ту у опште крив учитељ? Зељов, к'о зељов. мора да трпи све, иа кад је њему право што је теби криво ?! — Па пи то није доста! Достану си тужио г. Митрополиту што је проводаџирала Јани; Персу си тужио попу што је црнину скинула после пола године од смрти мужевљеве, као да Перса мора баш да угађа твојој вољи. Вичеш на сва уста: »нема морала!« А је ли то од твоје стране било морално?

а/ — I ужио си капетана Јоцу чак председнику Министарства, што су му гушчићи случајно изашли на сокак па сишли и до баре... Незнам „повређена санитетска правила!« — Тужио си практиканта Мићу г. Министру што је тражио натраг прстен од Радојке, коју је случајно после верења затекао с Јагпом у шуми... — Тужио си Фамулуса Јоксу, што је једне недеље био пијан, па узвикујеш у тужби: »Зар сме то да буде у просвети? Зар се такав пример даје деци?« Као шта би ти хтео, да и Јокса ваља да учи децу? — Тужио си кмета Милана Народној Скупштини, што иде по славама те прима част од сељака; — Тужио си капетану председника што је Мацу удовицу једном на улици упитао: „Шта радиш удовице!« К'о да не сме човек са женом да разговара?! — Тужио си баба Анђу доктору што бабичи. Ако не ће она, па ко ће? Ваљда ти? — Тужио си — а ко је од тебе остао на миру. Ну и ти долија. Говорио сам ти као човеку да се оканеш гужакања, да то теби као газди не доликује, аја... хоћеш ти да си паметнији. Како радиш тако и пролазиш ! Ово је твој орнгинални иотпис. То се не може одрицати. Сад само да те саслушам, па како ти суд каже. А Богме унапред ти велим, да ћеш врло рђаво проћи. У твојој тужби дма доста инкримисаних израза, а шта то значи — знаш и сам. — Знам! некако утањи газда Павле. — Дакле, поче г. Р. као да саслушава, колико имаш година. — Не! по Богу господине... — Не смем, газда Павле, не смем! За твоју децу све бих учинио, ал' не смем. Ово је страшна ствар, овде вређаш све од реда. — УбиогаБог! простења газда Павле. — Кога? — Па Јевту ! Он ми направи ову бруку. — Ти си писмен... — По несрећи јесам Што ногу не пребих кад пођох од куће — Богме боље би урадио. А и да си дошао ираво мени ја бих зар и могао да не примим тужбу и да те спасем, јер иознајем твоју кућу, ал' ти хоћеш одмах I'. капетану. Не знаш ти како је то човек на своју руку. Сатреће те. — Чујеш г. Р. помози сад, душе ти. — Хм, хм! Да пробам. Ово само због твоје деце. Ако си ти крив нису она... — Помагај! | — Причекај ти ту ! Сад ћу ја капетану. И г. Р, изађе. После неког времена врати се. — Е газда Павле, па и може нешто бити. На моје наваљивање капетан попусти. Али рече: «не враћам ову тужбу. ј Хоћу да је имам у рукама, па ако опет почне да с-е тужака буд зашто одмах ћу је узети у иоступак.« И задржа тужбу | доврши г. Р. — Е, хвала ти. То ти нећу заборавити. Вала нећу се јављати више власти па ма ми и кошару запалили! Могу ићи. — Можетп.