Полицијски гласник

СТРАНА 202

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 27

Напоменули смо чак и то, како имамо уверења, да оу та укинута наређења из кривичног закона примењивана. јер је чиновништво стојало у уверењу, да му је држава пружила књигу, у којој нема никаквих грешака. Мало имамо разлога да верујемо, да је ова грешка исправљена где треба, и да се она не ће поновити у новом издању крив. законика. које ће можда, кроз месец два угледати света, јер до сада, како смо уверени, ни с које стране није скренута властима ни најмања пажња на ову грешку, учињену при прештмпавању закона, те да се власти чувају од могућних погрешака при примени поменутога закона. Износећи ове грешке из кривичнога законика, ми смо обећали, да ћемо продужити изношење сличних грешака и из других закона, али спречеки разпим узроцима, нисмо до сада могли откупити ово своје обећање. Како је, међутим, у једноме надлештву. ово дана, опет био случај применеједнога укинутог законског наређења, ми смо се решили, да продужимо раније започети посао око изношења погрешних државних издања закона. Сада ћемо се забавити са једнимделом пречишћеног зборника од 1895 године, у коме су штампане неке од ранијих уредаба, и у којима су учињене извесне грешке. На име: 1. На страни 351-ој овога зборника, штампана је уредба за општинске приходе, од 12. септембра 1839. год. (а не 1838, као што тамо погрешно стоји), и код тачке 3-ће штампан је и додатак овој уредби, од 11. октобра 1857. год. збор. X. стр. 83. који гласи: „да оне мирске цркве, које су у своје касе до сада наплаћивале од дућана и меана на њицим земљама лежећи, аренде и кирије исте, исте аренде и кирије и унапредак у своје касе наплаћују; оне пак. на којима би се земљама унаиредак подизале меане и дућани, да наплаћују у своје касе само кирије, приход пак аренда на ове дућане и меане да прииадне каси општине, на којој црква принадлежи. (( Међутим овај додатак укинут је изречно законом о сеоским дуКанима од 25. октобра 1870. год. Збор. XXIII. стр. 96 и ово питање регулисано чл. 5. истог закона тако, да од сада све ириходе, који су дозвољени, од дућана и меана наплаћује онај на чијем се атару дућан налази — опттина, црква или манастир. Исто тако нема данас вредности ни тач. 2. уредбе од 12. септембра, јер је од појаве закона о општинама, руковање касом прешло на једно лице, а не важи јој ни тач. 7., која је била замењена уредбом од 9. јула 1853 год. ВЛ» 660, па ова замена укинута зак. о општинама од 24. марта 1866. год. који је до некле, изменио и значај тачака: 4, 5. и 8. ове уредбе; и 2, у уредби о касапницама има неколико тачака, које после појаве кривичног закона, не могу имати вредности. Тако т. 3. 5. и 22, не мОгу имати вредности у ономе, у колико §. 369 и 370 кр. законика друкчије регулишу те одношаје,

а тачка опет, 15. замењена је правилима о прегледу стоке, која је пропис-ао г. Министар унутр. дела, на основу овлашћења у закону о чувању народног здравља и уређењу санитетске струке. Иогрешка је и у томе, гито су : наставленија, као додатак к досада изданим полицајним уредбама од 8. јулија 1839 год. штампана са оним одељком нод 3, за села и општине, кад је он изречно укинут законом о општинама од 24. марта 1866 год., јер се из примедбе, која је код овога одељка стављена, може иогрешно извести закључак, да овај одељак и сада важи бар у неким деловима својим. Износећи ово, овако, ми смо далеко од намере, да ма коме чинимо прекор, већ просто у тој тежњи, да се ова грешка запази и код првог новог издања овога зборника поправи, ако ове уредбе у опште доживе ново прештампавање, јер је крајње време, да се приходи онштински, које опе две прве додирују, тачније и прецизније обележе и уреде. Ускоро ћемо довршити и са осталим погрешкама, које смо у пречишћеном зборнику запазили, па ћемо онда прећи на др\ге законе. . ЕКОНОМСКИ УЗРОЦИ КРИМИНАЛИТЕТА ивториЈеко «крнхичка етудиЈа о криминалној етиЈологиЈи. по Јозефу 6ан~)(ану (НАСТАВАК) Осиивачи међународног удружења И ако се представници нове школе до сада нису специјално занимали нашим питањем, ипак се из њихових општих радова јасно види да многи од њих, а нарочито оснивачи, допуштају велики утицај економских Фактора на криминалитет. 'Гако, чувени амстердамски проФесор вав-ХамеЛ, дели у свему мишљење ГароФалово у погледу утицаја беде на злочин. По тврћеп.у берлинског професора Лисга, економске прилике образују битни Фактор међу елементима друштвеним који стварају криминалитет, а тренутна беда и њени страховити ужаси, једни су од главних узрока криминалитета. У своме рапортЈ' о иримени криминалне антроиологије, поднетом Ш~ем криминалном конгресу, он се још прецизније изражава о природи и акцији економских Фактора на криминалитет, јер вели: — Утицај друштвених, а нарочито скономсних ирилика на живот индивиду-а, иочиње још аре њиховог рођења. Економска беда родитеља и њени иратиоци: изнуреност, болест и ии)анство, утичу штетно на индивиду-у јоти у самом њеном зачетку. Утицај друштвених и економских прилика еа криминалитет показује се по Листу. у ова три правца: а. Утичући на претке злочинаца оне, у исто доба, утичу и на пндивидуалитет самог злочинца, б. Оне утичу на телесно и умно развиће злочинаца, и

в, Утицај њихов осећа се и у моменту извршене злочиначке радње. У свом делу „ Криминалитет и његово сиречавање,"- проФесор Принс сматра као један од најопаснијих узрока савременог криминалитета наиуштање поља и бегање у градове. При свем овом, он стоји на гледишту да сваки човек располаже довољном дозом слободне воље која га чини морално одговорним за његове радње. — Човечије би&е, вели он, иотчињено је оаштим законима, али у границама ових закона, који су услови оаштег живота, он иритежава релативну слободу, која је довољна да очува иринциа индивидуалне одговорности. Идеје нове школе нашле су велики број присталица и у осталим земљама сем Немачке и Холандије. Заслужни су помена : Димитрије Дрој, државни саветник, који заузима врло угледно место међу руским криминалистима. Познат је нарочито са свога говора на криминалном конгресу у Иаризу о утицпју екрномских факторава, криминалитет, и са своје чувене фразе: л Кад бих имао ренту, ја не би био овде." Професор Сергијевски сматра, такође, сиромаштво као један од моћних Фактора криминалитета, и вели, да се може, са тачношћу, предсказати: да ће свака неродна година имати за иоследицу увеКање криминалитета. Еклектичари енглески одликују се тиме, што Факторима економским признају врло мали, или скоро никакви утицај на криминалитет. У свом делу: Ђ Злочин, узроци и лекови, (< ГорОан Риланд долази до овог закључка. - У редовним ириликама, економска ситуација утиче врло мало на криминалптет; утицај овај много је већи за време економског благостања услед вЉе уиотребе алкохола. Треба знати, да су аргументи на основу којих је Риланд дошао до ових закључака врло слаби. Дело Хавелока Елиса »Злочинац и Злочин (( (превод с енглеског, Лајпциг 1894) посвећено је изучавању криминалне бијологије, али је у њему узгред додирнуто и питање о утицају економских Фактора на криминалитет. Писац захтева материјално побољшање народа. Слобода, по њему, има вредности само за оне који су у стању да се хране и одевају; за остале, храна, одело и стан, које им затвор пружа, вреде више него слобода. У реду писаца који прииадају еклектисму, вреди поменути и Дугласа Морисона, творца » Злочина ињегових узрока (< (Лондон 1890) у коме изјављује : да је злочин Феномен много сложеније природе но што се уопште верује. Ради потпуности питања, помињемо још и Д-р Стролена. лекара бриселских затвора, који је на конгресу у Бриселу тврдио: да су беда и њен савезник алкохолизам узрок највеКем броју злочина. Спиритуисте На сунрот свима до сада нобројаним системима, школа спиритуалистичка брани