Полицијски гласник

СТРАНА 206

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

Ја се сећам например Шкољкина, окорелог престушшка, који се из свих сила трудио да се прочује као »Иван.« Он је убио на Сахалину посилног Капелмајстеровог. Убио га је дрско, зверски у сред бела дана. Дознавши о томе, да канелмајсгор »мора имати новаца," он је дошао у његов стап за време његовог одсуства, онесвестио једним ударцем посилног, свукао га у сутерен и отпочео сећи. Танани и јако наоштрени кухињски нож се увијао и иије улазио у тело. Тада је Шкољкин преврнуо своју жртву лицем доле, задигао грубу од војничког платна кошуљу, просекао омању рапу, и тихо полако забо нож до дршка. У то време је ка капелмајстору дошао још неко, чуо шум у сутерену, сетио се да није све ко што треба, — истрчао на поље и позвао у помоћ. Баш у том момеиту је пролазцо губернатор, и он је и наредио да се убица одмах затвори. Шкољкин се веома поноси својим злочином, поноси се тим, што га је „затворио сам губернатор," тим што га је по мишљењу целог казамата „очекивало уже," — и својим спокојством. Ја сам неколико пута у разговору с њиме, наводио реч на ту тему, ко бајагим заборављајући час једну час другу појединост, и сваки пут причајући врло радо о свом злочину, БЈкољкин је додавао увек једну и исту Фразу. — Ја сам изашао на трем са осмехом. Тај осмех, с којим је он изашао из подрума на трем к гомили народа, оног момента када је заклао човека. то је његова гордост. Често то хвалисање, крије нешто са свим друго. Често то није ништа друго, већ жеља да се окуражи, жеља заглушити душевне муке. Жеља смехом одагнати страх. Тако и деца, која се боје ноћу осгати у мраку, дању се размећу својом храброшћу и смеју се над свим привиђењима на свету. — Нека дођу, нека! Радио сам ја у обућарској радионици, — прича мени један интелигентан преступник, убица, — заједно с нама радио је неки Смирнов, млад човек, али који је извршио много злочинстава. Ужас је слушати његова причања. Није ги он знао ма о чему другом говорити до о својим убиствима. Он их се сећао са задовољством. са смехом. Како се он ругао својим жртвама. Са каквом је комичношћу подражавао њихове самртне муке, њихове молбе, с каквим је цинизмом исмевао њихове речи. преклињања. Просто, долазило је да човеку пада рад из руку. ( наставиће се) — ЖЕНИЈАДНИ ПОДИЦАЈДЦ Дошз ,Јасо111о1 8 I. Нестаие!! —■ Да је само до њих, Арманде, мало бих их се ја бојао! Али јесте ли ви опа/е зили ону нему личност, која их је пратила и која ме никако није испуштала из очију, мерећи сваку моју реч и као да се увлачио у моје најскривеније мислиУ... — Да, чини ми.се, секретар један? — Ви нисте физиономист , Арманде. То је био онај чувени Жак Лоран, шеФ безбедности, кога зна цела Европа! — Може бити. — Са свим... и он је сам тражио да не буде представљен, како би могао посматрати и једне и друге, а да нико па њ и не обрати нажње!... То је један генијалан полицајац, који се је прославио откривањем најзаплетенијих и најтајанственијих злочина! . . . — Па ипак овога вечера остаће и он при ономе! — Ко зна, прошапта епископ хелиополиски, мислим да сам доста добро играо своју улогу, али никад не можеш познати шта мисли тај врашки човек, који њуши кривце као пас дивљач и код кога рођење, величина положаја, или богатство нису никаква извина за осумњичење; него, на против, више су, према природи злочина; околности за подозревање... Те тако он неће, извесно је, ићи да тражи отмичаре госпођица од Дамарта међ подводаче и подводачице, као што би учинио какав обичан полицајац!... Две речи, које сам ухватио кад их је он добацио на уво заступнику, ужаснуше ме: »освета или страст, то су једина два повода овога смелога одвођења, требало би тражити међ онима који их онружују! (( — Знате ли да ме почињете бацати у озбиљну бригу?... — Увиђате ли, дакле, да је лудо метати главу на коцку зарад једне глупе страсти, која би се завршила нашим одвођењем на рокетски трг! -— Ви ме ужасавате ! — Е па онда намет у главу, џарните оно ваше несавладљиво прегнуће, познато ми, које је нераздвојно од вас. — То ме је дете, признајем, опојило тако дубоком и искреном љубављу, да је све ово што се данас десило, раздробило моје срце и уништило моју вољу... — Савлађујте се бар док вам се моћ над собом не поврати?... Жакелина треба да умре као и Клотилда и учитељка Енглескиња и то још ове ноћи... сутра ће бити и сувише доцкан! Напред, дакле, шта дрхтите ту као дериште! Ја сам све ириуготовио да ни пајвештији хемичари, ни најмудрпји доктори неће моћи наћи ни мрве трага од њихова тела... — Страховито, заиста! — Ја мишљах да сте ви много јачи? — Рекох вам шта ме је убило... ви не иознајете моћ љубави! - Хм ! Љубав ! Ништа више иего обична телесна страст... Ви нисте никад били господар душе и воље тога детета... шта сте ви држали у својим рукама? Једно бесвесно створење, у које сте ви гасили вашу бестидну страст и да је се Жакелина била пробудила у сред тога вашег опчињенога миловања. моралаби свиснути од срама и бола... Не, не, то само никако није љубав!... ироклет нека је онај дан кад

смо, понесени срамном пожудом, обешчастили ту децу!... Али данас, кад наш сопствени живот виси о концу — њих треба да пестане!... Ну, хајдемо унутра, није ово место за разговор о оваким стварима!... — Останимо још неколико тренутака, молим вас : крв ми је узаврела, а ова ме ноћна студ расхлађује! — Ћутиге за име Божје! оте се на мах ГГрвосвештенику, који на једном нагло стаде. — Шта је? — Зар не видите ону сенку оцртану на. земљи, доле, дуж зида?... Ми смо, шетајући, прошли више пута поред ње и нисмо је опазили! - То ми личи на брдашце блата, које су чистачи нагомилали. Продужигпе обојица шетњу. и што су се више приближавали предмету који је Првосвештеник опазио, предмет се све боље испољавао, узимљући мало по мало облик. којиније вигпе допушгао никакве сумње о своме суштаству... једно људско биће лежагпе поред паркова зида... Да ли је уморна скитница која спава под ведрим небом, пијанац или какав шпијун?... Тешко је било погодити штаје у истини, за то се Преосвештеник и друг му приближише непознатоме не прозборив ни речи — толико су били з^збуђепи. И ако су веома лагано говорили, они су се устављали више пута недалеко од места где је лежао незнанко, тек сад опажен, па су и избацили доста чиме су могли открит г од својих намера довољно, ма колико био тај дух непроницљив... И ако је положај био и сувише незгодан и тежак, Првосвештеник не изгуби ни мало од своје хладнокрвности : наже се над непознатим. поче га снажно дрмусати, питајући га: — Хеј, море, добри човече, шта радите ви овде? Неко потмуло бомбоњање беше му сав одговор. — Мртав је гшјан, рече Арман. — Да покушамо извести га из овога положаја, који га може убити. И како и отац Арман приђе да помогне у овој чудној работи своме сгарешини, овај вешто и брзо, као кесарош, тури руку у џеп пијанцу и смота оданде једну карту, коју мупрстинапипаше, паимајући шта је хтео, батали се тога узалуднога посла, те даде знак Арманду да пође за њим, рекав гласно : — Немогућно је чак наместити га бар на седало, нека га, бар нек се испава, као што је и наумио; имао је зар свести толико да легне ван домашаја кола!... Хајдете, оче ! — Ова лепа забавица, Преосвештенство, са југарњом свежином чисто ме разгали! И обојица се упутише лагано манастирским вратима. Пасторе отвори лагано својим кључем врага и заључа их за собом пажљиво. У ћелији брата вратара гори даноноћно једна бакарна лампа налик на оне које су Римљани употребљавали у рату. Првосвеглтеник јој брзо приђе и прелети очима карту, коју је дигао из џепа