Полицијски гласник

БРОЈ 30.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 25. ЈУЛА 1904.

ГОДИНА ТШ

С/Л 050 СбО С«00 С/50 С<00 С.ОО С//Р С/>0 ОСО С/УО ООО ОДО ОгСО С.ОО С/уО СУУД 090 ООО С.ОО С«бО ООО ООО С/уО С/50 сло с/х^ ОС^ СЛО С/>0 сло ОјОО С/50 050 ооо СЛО 050 ОСО 050 ОбС 0>0 О&о сло ОЗО ос/г ОбО

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР5ЧНИ ЛИСТ ЗА ИОЛИЦИЈУ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈУ ИОЛИИИЈСКИХ И ОИШТИНСКИХ Ш1АСТИ

С /ТР ооо ОС? ОСО ООО Обо СХУЗ с/го СгУ5 аоо С/УО РУЗ С<У0 ОРО ООО ООО ОЈОГ> С СГ> ООО ОУР ОУЗ ООО оас СОО ССО ОСО ООО (>У) ОУ: .050 оу оуо ОРО 000,0*00 ОбЈО РУЗ С«бО (УУ5 050 050 ОРО ОУ> (^бО ГУ90 ОУ 050 ОУРОУО УРЕХ7ЈЕ ОДБОР МИНИОТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

У73 УИ ЦУД сгта асо С*У? ООО ЦИ ^У- С^ СДГ ос^ С^/? С/У. С ЛГ- С*У &<У XX У/ у/, // V/ V.'. у/. // УУР %'Х. С// V/ >✓ >/. оу: ОУ с/у О У у/ '//. у/ У/? •✓✓. У/. ■//• /)г »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК*' излази једаннут недељно. По иотреби биће и ванредних бројева. Претнлатасе шаље »Уредништву Полицијског Гласника' или дотичним окружним и среским властима, или на пошти. Цена је листу: чиновиицима, званичницима, оиштинским нисарима и осталим званичиицима у опште, годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостиопичарима и механџијама годишве 16, нолугодишње 8 дииара. Жандармима годишње 8, нолугодишње 5 дииара, ну ови се по овој цеии могу претплатити само иреко својих командира полицијских односно пограничиих одреда. Надлештвима у онште 20 динара на годину. За ииостраиство: годишње 24, нолугодишње 15 дииара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. ГУУ) ОУ С/У ОХ 'О^ОСОО 'О00~о5о "сг>ОООо"О5о""О50 (У/ГСЛ^С/^'о50 ОО^ СУУГ- У/ ОУ С/У~С/УР С/О-С/уГОУГ ОУ оу С/УГ С/У С// ОУГ с>г: 1У/ С//С/Л ОУГ О-уО ОУ ОУ СУУГ ОУР (УУЗ о^о ОУР ,-ууа Р50 ОУ5 ->УРОУЈ

СЛУЖБЕНИ ДЕО Његово Величанство Краљ Петар I., благоволео је на предлог .Министра унутрашњих дела поставити: за писара прве класе среза трстеничког, Радосава Стојковића, писара исте класе среза расинског; за писара прве класе среза копаонич&ог, Душана Богдановића, писара исте класе среза трстеничког, обојицу по потреби службе,- и за вршиоца дужности писара среза расинског, у рангу писара начелства прве класе, Јована Ђорђевића, подблагајника четврте класе благајнице рудничког округа, по молби,

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Вожа Петровић, писар друге класе среза копаоничког, па основу §. 76. закона о чиновницима грађанског реда, отпусти из државне службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 23 јула 1904 год. у Београду.

ЕКОНОМСКИ УЗРОЦИ КРИМИНАЛИТЕТА иеторн^еко ^критичка етуди^а о криминално| ети|олош|и. по Јозефу бан-}{ану (свршетак) IX. Разни писци. У свом делу: » Злочинци у вештини и литератури®, Фери налази у делима Шекспировим једну криминалну трилогију. Макбет, Хамлет и Отело нису, ио њему, ништа друго до типови злочинаца: урођеног, душевно оболелог и пасионираног. Урођени злочинци због своје непоправимости и окорелости у највише случајева главни су јунаци у делима овакве врсте. Утицаји економских Фактора врло се ретко описују. Шилер нам пружа психолошки портре различних криминалних типова. Ни-

кад, међутим, материјалне прилике немогу имати онолику моћ у генези злочина, колику им он придаје у својој драми. Једина личност, коју нам песник представља као жртву социјалних утицаја јесте Карло Мор, чији је тип до савршенства оцртан. Кримииални типови Достојевског који, о томе нема спора, заузима прво место међу криминалним вештацима, имају асихо-аатолошкп и дегенеративни карактер. Треба се само сетити хипохондристе Расколникова и мотива који га руководе иа крађу и убиство. Предмет наше расправе — утицај еко номских прилика на криминалитет — специјална је тема Игових радника". Жаи Валжан савршени је тии једног несрећног створења које, против своје воље, а услед друштвене средине и хрђавих економских прилика, постаје осуђеник и бегунац. Не треба, међутим, губити из вида да вештина није исто што и иаука. Жива машта песника и укус ромаисијера за оензацијама траже, сасвим природио изузетне типове који, само као такви, могу бити истинити, али не и као представници општих типова. * * * Излази јасно из свега нашег досадањег излагања, бар ми смо у то уверени, да се утицај економских Фактора на криминалитет, као и свих осталих Фактора уопште, не јавља свагда и свуда на један исти начин. Ми држимо, да криминалитет, као и остале криминалне Феномене. треба сматрати као историјски ародукат места, што ће рећи: да се криминалитет једног предела, или једне земље јавља као резултанта сталне акције свих оних мешовитих Фактора, који су утицали на образовање живота дотичног народа. Садањи изглед једног социјалног организма, само је продукат његове еволуције у прошлости. Према овоме, и Феномени патолошки: скитњичење, прошња, проституција и криминалитет, нису ништа друго до историјске последице друштвеног развитка. Сваки организам, свака земља, сваки предео, свака провинција, па најзад и свако место има своју историју, чији је развитак зависио од специФичких Фактора и нарочитих и особених утицаја. Из овога излази да климат, религија, моралитет, управа, настава као и економско стања утичу на

различити начин и са променљивом интезпвношћу на све друштвене Феномене уопште, па и на криминалитет. А из овога, опет, излази, да у извесном пределу беда и нотреба изискују много више злочиначких жртава но у другом и обратно. Испитивање односа између криминалитета и економских прилика, према изложеном, може нас снабдети само локалним резултатима. Оно што нир. вреди за Цирих не може ни у ком случају вредети за сву Швајцарску, а још мање за целу земљу. Претенсије великог броја криминалиста, који су на основу анализа локалних докумената, покушали да изведу опште закључке, потпуно су, дакле, неосноване. Има, међутим, у хаотичном и хетерогеном скупу изложених истраживања неколико општих Факата који се тичу нашег питања. Тако, пре свега, неоспоран је Факт, да се криминалитег мора посматрати као болесни део социјалног тела, чврсто везаног у свима својим облицима за друштво, његове недостатке и пороке везом јаком и Фаталном, која везује патологију са психологијом. Даље: Непосредни узрок злочина против својине лежи у рђавим економским приликама а посредни у потреби и хроничној беди, и најзад. Противно овом, благостање има великог утицаја на преступе против обичаја, што је утврђено свеколиком литературом о овом предмету. С Француског Д. Ђ. Алимпић.

ДУХОВНЕ ОСОБИНЕ ПРЕСТУПНИКА Догод се при носматрању духовних особина држимо интелектуалних способности, дотле се крећемо на чврстом земљишту . Знања и способност суђења дају се утврдптп. Али одмах ступамо на несигурно земљиште. чим почнемо испитиваги душевни живот, афекте и осећања; тада на место објективних Факата ступа субјективни утисак. Да интелектуална способност, преступника далеко заостаје иза просечности, ми