Полицијски гласник

БРОЈ 32. У ВЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 8. АВГУСТА 1904. ГОДИНА ТШ с^о с.оо с.оо с^о с.с о 090 ооо с.оо ооо соо е^о сисо (^оо с/ур &ор с^?р сгу) сх?0 ооо с/?0 с<со соо ооо ооо соо оур ооо с»со 0<?о с.оо соо (ууо осо ооо ОЈОГ) ооо с<?0 соо ооо сууз с.оо (уро сху с/уд сдо оу5 ооо <у у >

П0Ј1ИЦИЈСКИ ГЛДСНИК ШЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЛИЦИЈ^ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАИИЈУ ИОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ с^> соо ООО с^о С^о сгго с^о сг?о с^о с^о аоо осо е^д ооо сг?о с^о с^о ооо одо ссо ооо ооо с^ оур ооо о&о соо ооо с>со ссо ссо асо оос ссо осо осо с^о с^г ооо ооо соо оео слп оур о$о ц ?о соо аоо 7РЕХ7ЈЕ 0ДБ0Р МИНИОТАРСТВА УНУТРАШБИХ ДЕЛА хуо у У ј с/у? е <уг с<5с хх: /X- е^о хх хх. ух :✓/. XX >/ суу; V/ XX. /х хх ^х ух XX. рао ух. /х : XX с<уј х/: ух xx у/ XX ух XX. хх X/. хх адп ,у/ -x/ -XX ...^. »ПОЛ.ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут недељио. По потреби биће и ванредних бројева. Претмата се жаље „Уредништву Полицијског Гласника* или дотичиим окружним и среским властима, или на пошти. Дена је листу: чиновницима, званичницима, ошптинским иисарима и осталим званичницима у опште, годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионипарима и механџијама годишње 16, иолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цеии могу претплатити само преко својих командира полицијскпх односно нограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, нолугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи не враћају се. С/70 Р^ОУ ОУ С/У ^ој/ГО С/У> О-У) ОУ? ОУ О50 С^С/^ ОУГ ОУ ОУГ С/УТ (УХ- ОУ С/У ОУ (У>-: С/Х ООТ СХУГ ОУГ С/УГ Р50 СУУ. (УУУ руг (УУ. (у/. СУУ? С/УГ ООО (//' (У/Г' с//? ОУГ ОУГ У/Р 050 ЈЊ ОУР 0>0 соо"

СЛУЖБЕНИ ДЕО н* Његово Величанство Краљ Иетар I., благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела поставити: за начелника прве класе среза алексииачког, Тодора Поповића, начелника друге класе истог среза ; за писара прве класе среза врачарског, Радоша ПауновиКа, писара друге класе истог среза ; за писара прве класе управе вароши Београда, Николу Ђуричића, писара друге класе среза прокупачког, по молби ; за писара друге класе среза добричког, Станимира Димитријевића, вршиоца дужиости писара истог среза, у рангу писара начелства прве класе; за вршиоца дужности писара среза орашког, у рангу писара начелства прве класе, Перишу Бешевића, вршиоца дужности писара исте класе среза јасеничког, округа смедеревског, по потреби службе ; за вршиоца дужности писара среза пропуиачког, у рангу писара начелства прве класе, Данила Тричковића, писара друге класе управе вароши Београда, по потреби службе, а без права накнаде на путне и селидбене трошкове ; за писара прве класе начелства округа пожаревачког, Живка Живковића, писара друге класе управе вароши Београда, по нотреби службе; за писара друге класе начелства округа крушевачког, Божидара Јоваичевића, писара исте класе начелства округа ваљевског, по иотреби службе ; за писара друге класе начелства округа врањског, Чедомира Рајића, писара треће класе управе вароши Београда, по потреби службе ; за писара треће класе уираве вароши Београда, Ранка Трифуновића, иисарадруге класе начелства округа пожаревачког, по потреби службе; за писара треће класе управе вароши Београда, Милорада Д. Петровића, писара пете класе Мипистарства унутрашњих дела, по молби; и за писара пете класе Минисгарства унутрашњих дела, Живојина Сарамандића, ии-

сара друге класе начелства округа врањског, по потреби службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 31 јула 1904 год. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, решено је: да се Радомиру Новаковићу, писару треће класе Управе вароши Београда, уважи оставка коју је поднео на државну службу. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 21 јула 1904 год. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар 1., благоволео је на предлог .Министра, унутрашњих дела поставити: за Физикуса Управе града Београда, д-р Ђоку Николића, генералног конзула у пензији, са годишњом платом од 5000 динара, колило је и пре имао; за ше®а унутрашњег одељен .а опште државне болнице, у рангу окр. Физикуса, д-р Демостена Николајевића, Физикуса Унраве града Београда, по молби. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 31 јула 1904 год. у Београду.

ФОТОГРАФИЈА У ПОЛИЦИЈСКОЈ СЛУЖБИ (нАСТАВАк) Осем ситуација снимићемо и поједине предмете, који се не могу да очувају ; дакле: ране, на име онда кад нам је непознато оруђе којим су нанете, или кад нисмо на чисто с тим какав је био положај нападача или нанаднутог, или кад сумњамо да ли је повреда нанета мртвом или још живом телу. Даље трагови стопале, који се не могу узети, или ако је од важности да се они једни уз друге поређају. Шта више морамо нагласити, да је уопште нотребно ФотограФовати сваки траг пре # но гато се приступи његову калупљењу, како би се обезбедили за случај да отисак ие исиадне за руком и траг се ноквари. Тако исто могу бити од важности отисци од нрстију на телу напад-

нутога или на другим предметима због своје величиие и Форме. Уопште пикад, не треба пропустити да се не слика ноложај убијенога и то са разнпх страна, наравно само тако ако смо уверени, да је положај остао онакав какав је био после извршеног убиства и да га нико није изменио. Фотографски апарат ће нам још у читавом низу случајева бити од важне помоћи; на име његова је особина, да јаче истакне црвену и сивкасту боју. ФотограФска плоча је осетљива за црвено и сигаво чак и онда ,кад човечје око те боје не види. Та особина ФОтограФског апарата је и омогућила, да се чешће цитира случај с »богињавом женом. (< Једна жена, иривидно сасвим здрава, ФотограФовала се, и кад је Фотогра® израдио слику, показало се да су лице и врат били скроз и скроз обасути богињама, ма да се фотограФ поуздано сећао, да ириликом фотограФовања није видео богиња на лицу те жене. Још више зачудио се он, кадје чуо, да се та госпо ^а некорико дана после ФотограФовања разболела од богиња. Ствар се да објаснити само тако, што се сматра, да су се богиње биле већ показале за време сликања, али су биле тако слабо црвене, да их је могла опазити само ФотограФска плоча, која је осетљива ирема светлости, али никако човечје око. Нешто слично томе познато је врло добро немачким буршевима. Они знају да њихове ФотограФије показују на образима зпатне ожиљке, који се у природи не опажају. То су „засечци," које су они некад добили, али који сад, често после неколико година, остављају тако слабо црвеннло, које не види голо око, већ само фо'тографски апарат. Ова Факта морају довести до уверења, да би уопгате могло бити могућ&о, да се латентни црвени или сигави трагови учине видљивима. Сваки значајнијн напад на човечју кожу изазива прскање или бар надражај најфинијих жила; обоје опет пронзводе црвеиило, Ако је напад био слаб, то ће црвенило објективно бнтп, али субјективно за човечје око неће бити видл>иво. То дакле може бити код удара, греботипа, иокушаја дављења, пада, па и надражаја отровима, врућином, трљањем и т. д., ако су сви ти инсултц били