Полицијски гласник

БРОЈ Зб

гвоздене ствари, стакло и т. д. с оловном водом или једном количином магнезијеве киселине и млеком или руским лојем и терпетинскпм уљем. Таква премазиваља не шкоде ни слици ии иредмету и лако се удаљују. 8. Снимају ли се машине (н. пр. после неСрећних случајева), : то мора да буде у времену. када се у дотичној згради уопште 1 не ради, пошто би услед дрмусања осталих машина, које се крећу, слика била сасвим нејасна. 9. ФотограФије веома фино пластичних предмета н. пр. натписа, повреда на предметима, папиларних линија и т. д. морају се снимати уз јако осветљење предмета са стране, пошто се сенкама увећава пластика. Је ли она сувише јака испала, то се мора у протоколу нагласити. (НАСТАВИЋЕ СЕ) ГРАЂАНОКИ - ОУДОКИ ПООТУПАК протумачен начелним одлукама, одлукама опште седнице Касац. Суда и одељења и одлукама улравних власти прикупио и уредио Свет. ЈањиЋ Г<лава осаммаеста 0 извршењу пресуде (нАСТАВАК) 1 4 479. На јавној продаји може се сваки надмехати,. осим малоде.тника, презадуженог, распикуће, чиновника који продају врши, и оиога, чпје се имање продаје. Но сваки надмегач дузкан је напред у име ка-уције да положи при продаји непокретности, и то оних, које се у селу и сеоским атарима налазе, по 5°/ 0 , а за оие, које се у варошима, варошицама и атарима ових налазе, по 10°/ о од процењене вредности добра, које се иродаје и које. хоће да лицитира. Кауцвја се даје или у готовом новцу или у сигурним папирима или у сигурној залози покретних ствари или непокретног имања. (Допуна од 14 јула 1878 год. Збор. 33 стр. 58). Од Давања кауције ослобођавају се само интабуланти и неинтабулисани повериоци, за чији је рачун ненокретно имање узето у попис, и то ако и у колико њихове тражбине са интересом, по одбитку предходећих пречих тражбина, не прелазе ироцену дотичног имања у вреМе ироДаје. (Измена допуие од 14. јула 1878. год. Збор. 33. стр. 58, од 19. јануара 1879 год. Збор. 34. стр. 149, којаје ступила у живот истога дана и године). Код I. одељка овог §-а има ове две одлуке Касац. суд. којом је упућен првосте пени суд да оцени, да ли се може сваки надметати, кад се иродаја врши у судници или у затвореној кафани. Огњан П. земљоделац из М. изјавио је тужбу на проАМу непокретног имања његс ВД ^ јКОЈ у ј^-на^дн 10. јануара т. год. изврши^рјветислав Р. п^резник за наплату дужне порезе. У жалби је навео, да је ова продаја неуредна за то : што није било

довољно лицитаната и што свима, који су дошли, да лицитирају имање није дозвољено, да лицитирају. За доказ овога позвао се на сведоке, па је молио суд, да ову продају, као неуредну, понпшти. Тужени Р. у одговору своме навео је. да су сви жалбени наводи неистинити, па је молио суд, да тужиоца одбије од тражења. Првостепени суд одбио је тужилачку страну од тражења. Разлози првостепеног суда за овакЕО решење ови су. По расмотрењу акта овога предмета суд је нашао: Да је жалба жалиочева благовремено предата суду: јер се из протокола лицитације види, да је продаја била 10. јануара 1903 год. а из изложеног пријема на жалби под № 1201. види се, да је жалба гтредата суду 17.јануара 1903 год. — §. 502. грађ. суд. поступка. Што се тите жалбених навода, суд налази, да исти не стоје; јер се из протокола лицитације под № 325 види, да је било довољно лицитаната, а испиту сведока, на које се жалилац иозвао, нема места за то, што би они имали да сведоче противно протоколу лицитације, који је по § § 187 и (88 грађ. суд. поступка пуноважна јавна исправа — §. 233 грађ. суд. поступка. —■ Према томе, кад не стоји жалбени навод, жалилац се по §. 178. грађ. суд. поступка има одбити од тражења понигптаја ове продаје. Тако је решио првостепени суд 18. марта 1903 год. под № 6867. Но по жалби тужиоца, Касациони суд (III одељ.) поништио је 7. августа тек. год. № 4645 решење првостепеног суда из ових разлога: и Кад се види из огласа и иротокола лицитације, да је нродаја имања одређена и вршена у судници , а тужилац је се. у тужби својој позвао насведоке: Стојана И., Досија И., Данила М., Вучка П. и Ђорђа 3., који би имали, да утврде, да им приступ у судници иије био дозвољен, да и они лицитирају имање, онда је суд погрешио, што није одредио рочиште и о овој околности испитао поменуте сведоке, па тек онда решење своје донео, — §. 166. грађ. пост. имајући на уму одредбу §. 479. грађ. пост. да се на јавној продаји молј;е сваки надметати и да ли је ово могућно извести, кад се продаја врши у судници у којој није пристуи био дозвољен, а не пред судницом? * Ова одлука казује и то, да се мимо садржине списка о продаји (протокола лицитације) може св^цоцима доказивати. * „Кад се види из протокола лицитације од 29. новембра 1900 год. под ЛБ 23926, да је продаја имања вршена у каФани белотићској, и кад се је тужилац Ђурађ у својој тужби позвао на сведоке: Нешу, Василија и Јанка С., који би имали да по-сведоче, да је кафана ова била затворенд, онда је суд погрешио, што није одредио рочиште, на коме би ово извидео, па по

том донео евоју одлуку — §. 166 грађ. суд. пост. — имајући на уму одредбу §. 479. грађ. суд. пост., да се на јавној продаји може сваки надметати, и да ли је ово могућно извести, кад се продаја врши у кафани, а не пред каФаном?« Иримедбе Касац. суда од 8. августа 1903 год., № 4718. * Код овог одељка има две супротне одлуке Касационог суда, једна од 21. јануара 1887 год. № 142 по којој је узето да вреди продаја непокретног имања, коју је извршио полициски практикант, а други је од 11. августа 1881 год. № 2607 у којој је поништена јавна продаја, што ову није извршио полициски чиновник већ практикант. Да је неуредна продаја ако се прими за надметача и презадуженп, ноказује ова одлука. »Оуд је погрешио, шго је у свом горњем решењу казао, да то , што је лицитант Живојин под стециштем, није никакав услов за уништај продаје по §. 501. грађ. суд. пост., кад по §. 479. грађ. суд. пост. ирезадужени не може се надметати на јавној иродаји, и кад је исти §. 479. увршћен међу остале у §. 501. грађ. суд. пост. побројане §§-е, који једну јавну продају неуредном чине. »Па кад је дужник у својој тужби Вр. 3134, 1902 год. навео међу остале и горњи случај из §. 479. грађ. суд. пост. као услов за уништај продаје по §. 501. грађ. суд. пост., онда је суд требао да ценн и овај услов па по том да своју одлуку донесе по §. 504. грађ. суд. поступка." Примедбе Касац. суда од 7. V. 903 г. № 2899. * Види одлуку код §. 431.

Неуредна је продаја ако надметач не положи кауцију, према овој одлуци Касационог суда. ТриФун II. тужио је Стевана Л. срес. писара и тражио : да се поништи продаја његовог имања као неуредна јер тужени није од лицитаната тражио да положе каУДију. Првостепени суд уважио је тражење тужиочево и поништио продају са истог разлога, јер је из акта продаје видео, да лицитанти нису полагали кауцију при лицитирању, чиме је потврђен пропис § 479. грађ. пост. Ово решење одобрио је и Касациони суд 17. октобра 1902 год. № 7833. * У овом смислу донесена је и одлука од 14. марта 1903. № 1^90.

И ако је у условима продаје предвиђено, да се кауција полаже у злату, —■ неуредна је продаја, кад је одбијен надметач, са кауцијом у.сСребру, према овој одлуци. ЏД .... ,.г' Тужилачка' страна тражила је , да се продаја њеног имања, као неуредна поништи; јер је извршилац продаје одбио од