Полицијски гласник

ВРОЈ 37 и 38

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Први је ишао с пушком на рамену. То је био Иолуљахов с друговима. У то време стајали су на путу чиновници. Пушке нико инје имао, а револверским метком није се могло ништа учинити, и тако на очима власти, на видику целе страже Александровске, бегунци су отворено прошли преко тог голог виса, зашли за брег и ишчезли у тајги. Цео свет је био пренлашен. — Ако стану у сред беладана, испред стражара бегати! Било је страшно озлојеђење против бегунаца. Бегунцп па још наоружани држали су у страху целу околину. Опасно је било ма куда се маћи. — Но, ухватиће их, не даду им маћи. Казамат је грозничаво се ингересовао, није, имао других мисли, другог разговора. — Шта се чује? И десет дана ништа се није чуло. Казамат, који ликује при свак.ом срећном бегству, обузимала је радост. — Но сада су умакли! Хватај сад ветар по пољу! Но остали су дрхтали од зла. — Но, зар ће им то тако и остати? На крају дошао је глас, како је на камишевској јарузи убијен Казаев. Ири секцирању су нашли осам рана још* масу повреда. Полуљахов прича како су убили Казаева. Камишевска јаруга. на путу из Александровска у село Дербинско, — место где се често крију бегунци. Када се пролази то место, обично се вади револвер. Пут силази у удољину и иде међу шипрагом. С десна и с лева су страшне литице, обрасле огромним и правим као стреле смрчама. По тој стрмени, промичући од дрвета до дрвета силазили су бегунци. Напред је ишао Казаев а за њим Полуљахов. Кад одједаред, иза џбуна с пута плану пушка. Казаев који се прокрадао од дрвета врисне и полети доле. Полуљахов се иритајао за смрчом очекујући сваког треиутка нов пуцањ. Но њега иису били приметили. Пажња за сада била је обраћена на Казаева, који ое отискао са литице. — Чујем доле под гором гласове. Погледнем ја иза смрче, — доле проплаиак у грању, а на пропланку Вања лежи, тетура се, — хтео би све да устане. Окружили га људи. Вања непрестано стење, в нит, к — речи, »воде Христа ради дајте!®... „И тако ћеш, — кажу му, — црћи." Преседев тако иза дрвета све до вечера, четири бегунца умакну. 0 њима се дуго није чуло. Они загазе у тајгу, ишли су гладни, ослабели, пролазили су тамо где пре људска нога није ступила, — тундром. Пушку су морали бацити, — није се имало снаге впше да се носи. И на послетку, омршали, изгребени у тајги, изуједани москитима у тундри, изашли су у село Вјаљзе. — Излазимо, — чобанин напаса три кравице. Ми к њему тако и тако: има ли што за јело. Он се поплашио, дрхће као лист јасиков. Ми њему : „Не бој се, ништа ми теби нећемо учинити. А и одкуд

можемо! Зар не видиш какви смо ми. С[ Опорави се. »Добро, — вели, — ето у подне отераћу стоку у село, и донећу хлебца. А ви мене ту причекајте." Пустимо ми њега у подне. Седимо и чекамо. Кад погледамо, а опо трче из села насељеници, ко са пушком, — ловци су. — ко са вилама, ко са мотком, деру се и машу рукама, а напред наш чобации трчи и рукама показује, по свој прилици на наш шипраг. То он, погана дугпа, место да нам донесе хлеба, скочио и узбурликао цело село. Зато ваљда, шго смо га пожалили и нисмо упљејали. Да смо уцмекали, заклали краву, одрезали меса колико треба, — и крај. Нама жао било старца, а он подигао насељенпке против нас. »Скитнице,вели,—-дошли, траже да једу, гладни!"... А ако су гладни. — значи, — треба убити. Јер гладан човек може и краву заклати. А њима су пре тога заиста били неки бегунци краву заклали. Озлојеђени су били на скитнице. »Удри, — деру се, — скотове на мртво име! а ... А ми, онда бежи. А један припуца, и пробије ми руку. Куршум је нролетео кроз месо, а није кост разбио. А они остали нопадају по земљи. »Предајемо се,—деру се, не удрите!" Тукли су ипак, то је страшпо како. Не кољи, деру се, — краве!" Као зверови. Човек им пишта пије учинио, а они бију... —• И тако се без отпора предали? — А никакав отпор! А треба и то рећи да је жалост и за те насељенике. У Сибиру, кажу, да је други ред. Тамо, к сибирском мужику бегунац слободно прилази: сибирски мужик увек ће му хлеба изнети. Јер тамо, има хлеба. А овде једном речи Сахалин. Глад. Њему је жао сину дати комад хлеба. Сам ' цркава од глади. Њему је бегунац највећи противник. Бегунац ће од гладп заклати краву чим уграби. А без краве шта ће пасељеник? — То је за њега смрт ! — Лежим ја, крв ми липће и обузима ме и јед и туга... жао ми тих насељеника, веома жао... Ти људи што убијају друге веома воле да изазивају у себи осећање сажалења. Њима се допада то осећање, — они се осећају тада тако добри, њима се чини може бити у тим тренутцима : »Како сам ја, у самој ствари добар и красан човек! Па ја сам чисто злато!" А коме се неће, да помисли о себи, са донадањем? Да се прохвалише баш оним врлинама којих нема? — Жао ми! тај мотив непрестано звучи у разговорима Полуљахова, који убија секиром осмогодишњег дечка. И када он каже то »жао ми," на његовом лпцу се сипа нешто тако добро тако смирено. Он се сам троњава својом сопствепом добротом. Но, а у Вога верујете ли! —Запитао сам једаред Нолуљахова, — Не, ја по Дарвину! — одговорц он. — Како? Ви знате Дарвина? — То сам ја овде у тамници дознао. »Борба за опстанак" — то се зове. Човек једе тицу, тица једе гусеницу, а гусеница тамо што друго. Тако то иде. »Круг вечити" како се то зове. И човек једе тпцу

не због тога што је мрзи, већ због тога што осећа потребу за јелом. А како је тици од тога, он то не мисли: њему се једе, и он је једе. И тица не мисли како је гусеници. већ једино мисли то, да јој је нужно. Тако је то све. Један хвата човека који му није ништа учинио. Други суди и шаше на робију човека, који му пикад ништа зло није урадио. Нико нпкога не мрзи, већ просто сваки хоће да једе. Па свако себи и набавља како може. То се назива „борба за опстанак. с< — Но лепо Полуљахове. Хајд, по Дарвииу. А шта је са теоријом прилагођавања? Један човек дулГан, из поколења у поколење живећи међу људима, ирилагодити се к њиховим условима живота, захтевима, закопима друштва? —- Прилагођавање ? — Замисли се Полуљахов, — не мол^е се ка свему нрилагодити. Ка робији, на пример, не можеш се прилагодити. Ја мислим да се човек ирнлаго^ава ка оиоме што је њему пријатно. А к свему осталом да би се прилагодио, потребна је трпљивост. А ја је немам. Та баш теорија, коју ви номенусте, не важи за мене. Тако расправља и суди о »господину Дарвину,« тај човек, који је схватио Дарвина са курјачијег гледишта. — Кажите, ако хоћете истину да ми речете, — гшта ме једаред Пол*уљахов, —■ је ли далеко одавде Америка. Ја му дадох карту. Дуго је он гледао на маиу, мерио хартијом Велики Океан и Сибир, и на крају, оомехну се. — Хм, не иде. Пођеш ли овамо —■ вода. Пођеш ли тамо — земља. А вода и земља када их много има, једнаке су. Или се налило грло водом или гризао земљу гладан — један ђаво. Пођеш лево — смрт, пођеш десно смрт, останеш где си опет смрг. Чисто као у бајци. А и бајака тако сграшних нема! — насмеја се он. Такав је тај човек, скоро дечко, изишавши из грађанске школе а који расиравља о Дарвину, убица шест невиних људи, —- необична добричина. Када су га повели из Харкова, био је такав случај. На станифЈ је била рођака покојних Арцимовића. Она није знала да се међу одлазећим осуђаницима налази и убица њеиих рођака. Када су пролазили осуђеници, међу иубликом, као и увек, повео се разговор на тему.. — Колико, само, невиних људи иде! Ето, на пример, тај млади сељачић. Ја сам готова да се кладим, да је он невин. Погледајте га само. Но, зар се може са таквим лицем бити злочинац! — рекла је рођака Арцимовића, и обратила се једном од нознаника: — Да ли се може дознати зашто је он осуђен? — Кажи те, молим вас, ко је тај? запитао је познаник спроводног Официра. Тај ? То је — Полуљахов, убица Арцимовића. Рођака иогинулих је завриштала и пала у несвест.