Полицијски гласник

ОТРАНА 298

ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

г; што лицитант Димитрије К. није имао пуномоћије да лицитира за Фирму Браће К. и по III одељ. §. 481. има да се узме да је лично за се лицитирао, и онда је требао да положи кауцију према §. 479 грађ. поступка; д; што је извршилац узео од лици-ганта Николе С. кауцију (15.000 дин.) у сребру а требао је толико да узме у злату; и ђ; што је у ствари био само један лицитант Ђ. јер су остала три лицитанта одустали од даље лицитације, што тврди и протоко лицитације а ово је основ из §. 486 грађ. пост. Изнесано је још четири основа, али су без важности. Првостепени суд одбио је тужиоца од тражења пресудом коју је одобрио и апелациони суд 21. септембра 1898 год. № 3272. Но, по жалби тужилачке стране, Касациони суд поништио је ову пресуду са ових разлога (II. одељење 19. октобра 1898 год. № 8170). I. Из протокола лицитације, у коме је забележено, да су сем купца Јована Ђ., лицитирали и браћа К., Коста С. и Никола С., види се, да су ови последњи изјавили, да одустају од даљег лицитирања; и кауција им је враћена; и да је после шиховог одустанка лицитација закључена. Отуда излази^ да браћа К, Коста С. и Н. С., нису учествовали у даљем лицитирању до самог »теслима;® него је у моменту закључења лицитације остао само један линитант, купац Ђ. II. Суштина надметања при јавним продајама састоји се у томе, да лицитанти до самог закључења продаје или до последњег момента учествују у надметању; а кад тога није било, није могло бити ни правог надметања. По томе закључена званична радња само са једним лицитантом, противна је §. 501. грађ. суд. пост. који важл као узрок за поништај продаје, пошто со по §. 486. истог закона тражи да има најмање 2 лицитанта. III. Но и кад би лицитација била у овој тачци рада правилно извршена, опет пресуда апелац. суда не може опстати; јер је изречена на недовољном извиђају. Тако, кад се тужилачка страна, осим осталих разлога, позвала на сведоке: К. Азријела, Нисима Б. А. и Цветка С. да докаже разлику између стварног стања продавног добра и његовог површног побројавања у званичном огласу; и на ароцениоце у доказ неправилно извршене процене, — онда је суд требао у смислу §. 166. грађ. суд. пост. да нареди, да се саслушају и једни и други и да њихове исказе у пресуди оцени ; јер недостатци огл аса или ароцене, као основе званичној радњи, сами ао себи довољан су узрок за уништење ародаје. Ово гледиште о важности огласа и процене, обележио је јасно законодавац ставивши у допуни §. 501. грађ. суд. пост. међу ус-лове за уништај јавне продаје и §. 466. и §. 477. грађ. суд. пост. који о томе говоре. IV. Исто тако суд је био дужан, да саслуша и сведока Николу С. о удешаваном лицитирању; јер његово сведочење на протоколу № 13426, као једнострано, не искључује право парничара, да тражи

саслушање сведока на самом суђењу (последња тачка §. 208. грађ. суд. пост.). V. На иослетку суд је својом пресудом нрешао без оцењивања навод тужилачке стране, да надметач. Фирма браће К. није при лицитирању пуноважно била заступљена; јер се из протокола не види, ко ју је заступао и по ком праву. Апелациони суд (II одељење) није примио ове примедбе. већ дао ове противразлоге 23. X. 1898. год. № 3724. »По нахођењу апел. суда примедбама својим одељење Касац. суда даје несвојствен и узак смисао наређења §. 486. гр. суд. пост. Тако, битност, суштина надметања при јавној продаји не састоји се у томе, да надметачи — лицитанти — до последњег момента, односно до самог закључења продаје учествЈЈу у надметању; јер по самој природи овог посла не може се одређивати, на по томе не може се ни тражитп' то, да надметање иде по неким одре1,еним интервалима, нити се пак могу постављати границе или повремени размак, докле ће оно трајати; а на име: да ли до закључења иродаје теслима или само за неко извесно врсме , — него је при овом послу, као гпто сам етимолошки значај речи »надметање" јасно казује битно то: да је у стварп — с1е Гас1;о — било такмичења , надмгтања , између купаца . па ма оно трајало и за најкраће време пошто купца за куповину предмета, јавној продаји изложеног, као што је то јавно познато, не одређује дуже или краће надметање, односно, веће или мање учествовање осталих купаца, већ једино интерес. који он у тој куповини за себе налазио буде. По томе, када се из протокола држане лицитације дана 20. маја тек. год. види, да су при тој продаји сем туженог Ђ. учествовали и ови купци: Браћа К., Коста С., и Никола С. овд. и да су се опи надметали са туженим Ђ.; јер су давали сваки од њих по извесну суму односно куповну цену, онда су ова Факта, која су утврђена поменутим протоколом, као јавном исправом по §. 187. грађ. суд. пост. довољна за појам надметања, па се по томе не може ни порећи, да је било надметања, нити се доследно томе може узети, да је при овој продаји био тужени Ђ. једини надметач; јер та околност, што су остали поменути лицитанти раније одустали од лицитирања, па је то нарочито стављено и на протокол и некима од њих одмах враћена кауција, — не тврди, да није било никаквог надметања, него на против јасно казује, да је било надметања, па да је арестало; а баш с тога, што је даље надметање престало, продаја је и остала на туженом Ђ., као купцу , који је највећу цену дао. У осталом, тако би се ова ствар имала узети и онда, да су остали лицитанти по одустанку од даљег надметања — лицитирања — одмах и отишли, а у овом случају у толико пре има се тако узети, што су ти лицитанти до закључења продаје, теслима, остали и као присутни при продаји и они иотаисали аротоко лицитације, као што се то из овог аротокола види; Сем тога да се тако има разумети ово закон. наређење §. 486. грађ. суд. пост.

служи као аргуменат други став његов, који нредвиђа случај, кад при каквој продаји има више присутних купаца: али опет нема 2 надметача., а то је тај, кад један купац с места, дакле понуди за имање такву цену, која би истина била већа од ироцењене вредности; али би се тиме одузела била могућност осталим купцима да лицитирају, — надмећу се —, те прописује, да тада извршна власт протоколарно саопшти то представшим иоверитељима и ако се ови том ценом задовоље, да имање том једном надметачу и уступе. Али овакав случај према напред изложеном овде не стоји; јер протоко лицитације тврди, да је тужени Ђ. на послетку понудио цену 206.100 дин. и за исту, као највећу, имање му је и уступљепо било. Тако исто апелац. суд. налази, да је неосновано гледиште одељења Касац. суда односно наређења § §. 466 и 477. грађ. суд. поступка. По последњем ставу § 466. речен. поступка кад осуђени нема тапије на непокретно добро, онда се попис са оаисом граница тог имања врши пред суседима и једним месним кметом и вештацима процењује, а по §. 477. речен. ноступка у огласу, поред осталог, излаже се на горњи начин извршени оиис иепокретног имања и његова ироцена, као и где и кад ће се лродавати. Пошто је иопис и оаис продатог имања извршен ио тааији и оно вештацима процењено у присуству дужника , који шта више, против ироцене нису ни учинили примедбу и пошто је оиис имања, тако учињен изложен у огласу, као и његова ироцена, место где ће и време, кад ће се продаја извршити; онда су у том погледу испуњени захтеви поменутих закон. наређења. Према томе и кад би се узело, да су ови захтеви били од битне важности за ваљаност поменуте продаје, ио оном закону, који је вредео у време њеног извршења — 20. маја тек. год. — опет они недостатци, који се излажу у примедбама одељења, не би били довољан узрок за уништај иродаје, те с тога није ни потребно било испитивати ни сведоке ни процениоце, на које се тужилачка страна позвала. Али како закон о изменама и допунама од 14. јула тек. год. на које се примедбе позивају и по коме су, међу остале узроке за унишгај јавне продаје побројане у тач. под 1. §. 501. грађ. пост. увршћени и ироиуштаји испуњења §§. 466. и 477. истог закона; — стуиио у живот 44. јула тек. год., дакле аосле извршене ове иродаје, то онда овај закон, као познији не може се распростирати на раније продаје, које нису под њим извршене; јер закон нема повратне силе. Даље, аиелац. суд, налази, да није повређен ни један пропис законика о грађ. суд. пост., па ни последња тачка §. 208; шго сведок Никола С. није саслушан у присуству парничара; јер је првостепени суд у својој иресуди, коју је одобрио и апелац. суд, дао разлога, зашто није потребно, да се он понова у присуству парничара испитује, — а на име, што би сведочење овог сведока, све да би он тужбени навод и потврдио, усамљена остала,