Полицијски гласник

БРОЈ 40. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 3. ОКТОМБРА 1904. ГОДИНА VIII &6с с^о с^о с^о с^о о &о о0о сло с«©0 с/?0 сло сло 050 с^о с/?0 090 ооо сло сло ооо (^оо с<00 с<00 с«09 с.оо с«00 сло с«со с«©0 ооо о/оо с«00 с«00 с«00 о/оо ојоо о/оо с<00 ојоо о©о с«оо с«оо с«оо сло с«со с«^г осо чјоо ПОЛИЦИЈСКИ глдсник ШЧНИ ЛИСТ ЗА ИОЛИЦИЈУ БЕЗБЕДИОСТИ И АДМИНИСТРАНИЈУ ПОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ 090 оур (у/а с«бо с «<?о с«&о сдо обообо соо с/ур с«у оу> с«со со^ с«д»о ооо сдо або аоо сууа сдо оро ооо сдо ооо соо с/?о е<уд е^о сг >о оео с />о с<уо с«бо ојск с*оо с«ор ооо аоо суоо ооо осо с«оо ^ с^с сбс оур <»о 7РЕЂУЈЕ 0ДБ0Р МИНИСТАРОТВА УНУТРАШБИХ ДЕЛА ууз аао соо оу м« с-о-з м« сгв с*то схх. с^о цк е^д м« с/у ооо цк соо о& о јуу: (ууо с^т? ао с (ук с/у? с*у? с бо сгта цк об*? ^ огур ^ »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« издази једанпут недељно. По потреби биће и ванредиих бројева. Претплата се шаље »Уредништву Подицијског Гдасника" иди дотичним окружним и среским властима, иди на пошти. Цена је дисту: чиновиицима, званичницима, општинским иисарима и остадим зраничницима у опште, годишње 12, нодугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама годишње 16, нодугодишње 8 динара. Жандармима годшпње 8, подугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу претпдатити само преко својих командира подицијских односно пограничиих одреда. Наддештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. ггп> с/у? с/уг соуг)" сујг> руз'(ј&о 050 оуг' оу> оу? оуо с/у^ оу- оу? (у/г (v/: у/ сууг ру суу: оу 'олп- о>0 090 с.со с.6р ос-о оу с^: оуо с.оо оур оур оу) оу^ с/5р (»о "хзо ооо ру> -хуг! оуз

СЛУЖБЕНИ ДЕО Његово Величанство Краљ Петар I., благоволео је на предлог .Министра унутрашњих дела поставити: за начелника треће класе среза масуричког, Јована Леовца, начелника исте класе среза пољаничког, по потреби службе; за начелника треће класе среза пољаничког, Илију Ђуричића, иачелника исте класе среза масуричког, по потреби службе ; за начелника треће класе среза брзопаланачког, Косту Ракића,секретара прве класе начелства округа врањског, по потреби службе; за начелника друге класе среза жупског, Николу Милосављевића, начелника исте класе среза темнићског, по молби ; за начелника треће класе среза косаничког, Андрију Станковића, начелника исте класе среза жупског, по потреби службе, а без права накнаде на путне и селидбене трошкове; за начелника треће класе среза темнићског, Живојина Московљевића, начелника исте класе среза копаоничког, по потреби слузкбе, а без права накнаде на путне и селидбене трошкове ; за начелника треће класе среза копаоничког, Мијаила Мијовића, вршиоца дужности начелника среза косаничког, у рангу секретара начелства друге класе; за секретара друге класе начелства округа врањског, Данила Драгашевића. порезника четврте класе београдског пореског одељења ; за вршиоца дужности писара среза моравског, у рангу писара начелства друге класе, Светозара Поповића, вршиоца дужности писара среза јасеничког, округа крагујевачког, у рангу писара начелства исте класе, по молби; за вршиоца дужности писара среза ресавског, у рангу писара начелства прве класе, Стевана Живковића, вршиоца дужности писара среза деспотовачког, у рангу писара начелства исте класе, по молби; за вршиоца дужности писара среза деспотовачког, у рангу писара начелства

друге класе, Гаврила Николића, вршиоца дужности писара среза крајинског, у рангу писара начелства исте клас.е, по молби ; за вршиоца дужности писара среза јасеничког, округа крагујевачког, у рангу писара начелства друге класе, Радомира Јојића, вршиоца дужности писара среза моравичког, у рангу писара начелства истекласе, по молби ; за писара друге класе начелства округа нишког, Лазара Младеновића, писара исте класе начелства округа крушевачког, по молби; за писара друге класе начелства округа крушевачког, Мијаила Павловића, практиканта канцеларије истога начелства, правника; за писара друге класе начелства округа подринског, Милана Радојковића, пореског помоћника мачванског пореског одељења. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 29 септембра 1904 г., у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Душан Петровић, писар друге класе начелства округа подринског, на основу §. 76. закона о чиновницима грађанског реда отпусти из државне службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 29 септембра 1904 г. у Београду.

РА С П И С И Свима о^ружним наче<лствима и Управи града Београда У последње време учестали су случајеви, да иследници неће да приме лекарска уверења о констатованим повредама, кад су уверења написа,ли лекари другог среза или округа, или приватни лекари, ослањајући се на чл. 12. тач. 6. закона о чувању народ. здравља, по коме је срески лекар реФерент среског начелства за све послове санитетске полиције и судске медициие, и његово је мишљење у свима таким питањима меродавно. Осим тога, иследници правдају свој поступак и §. 57.

крив. судског поступка, који наређује, да се прегледање лица мора вршити у присуству иследника и писара. Овакво поступање иследних власти неоправдано је, јер је чл. 16. тач. 20. закона о чув. нар. здравља, сваком лекару, који има право лекарске праксе у Србији, гаранговано и право издавања уверења о стању здравља неког лица. Ио овом питању тражено је мишљење од Главног Сани^етског Савета. И Савет је мишљења да иследне власти немају араво да одбацују лекарске сведоџбе, које издају приватни лекари, или лекари других срезова и округа, само ако су уверења ироаисно састављена, читко наиисама и иечатом утврђена. Све што иследници имају право да учине носле пријема таквих уверења, то је, да, у случају основане сумље, поднесено уверење допуне накнадним лекарским прегледом од стране државног лекара. У томе случају преглед се мора извршити у арисуству иследне власти. Дајући ово објашњење. обраћам пажњу иследницима на околност, да је у опасним и тешким случајевима, главна дужност лекара да повређеноме укаже лекарску помоћ, па тек онда помишља на потребе истраге и давање уверења. Па, како се често дешава да најближ.и лекар буде нозван да укаже нужну помоћ, зашије црева, подвеже артерије, зашије рану и завије, —• то је он једини у стању да да нужне податке за истрагу, ма да је целу своју радњу вршио без присуства иследника и писара, — противно наређењу § 57. крив. суд. поступка. — После оваког прегледаизавоја други лекар неће моћи учинити потребне констатације, јер је ушивањем покиданих делова тела с^кривена постојећа повреда, и она се не сме више отварати ради накнадне истражне константације. Исто би тако било опасно чекати да дође и лекарску помоћ укаже онај срески или окружни лекар, "који је надлежан за месне судско лекарске послове. Ови разлози утврђују, да би се по делима телесне повреде истрази одузео главни основ рада, када би иследне власти одбацивале прописно израђена лекарска уверења, која, су издата на основу прегледа повреда извршених без присуства