Полицијски гласник

СТРАНА 322

покушавати, него констатујући то, да се жалбе у тим случајевима дају неиосредно Државном Савету у смислу чл. 51.саветског иословника у року' од 30 дана, ми сада прелазимо па случајеве побројане под 1, 3, 4 и 5 овога чланка. и на сдецијалне законе. Тачка 1. овога члапка предвића три случајаг: избор чланова окружне скупштине, избор окр. одбора и изборе општинске. Како круг рада и уређење окружне скупштине и окружних одбора јога није регулисаио законима у смислу чл. 169. Устава, те за прве још важи закон од 9. децембра 1898 год. а окружни одборп још п не постоје као самоуправна тела, то остаје да се говори само о општинским изборима, који се врше на основу закона о општинама, заједно са осталим случајевима, који потичу из иримене овога закона, а у којима Савет има последњу реч као касациона власт. ( наставиће ск)

ГРАЂАНСКИ - СУДОКИ ПОСТУПАК протумачен начелним одлукама, одлукама опште седнице Касац. Суда и одељења и одлуша улравннх власти прикупио и уредио Свет. ЈањиЂ Г^ава деветнаеста 0 уништењу јавне неуредне продаје (наставак) 20 $ 502. * Противно мњење застуиљено је у одлуци Касационог суда од 18. аирила 1900 год. № 3450. „А Ево и те одлу^е. Драгутин Б. тужио је Александра И., среског писара, и тражио је поништај продаје за то, што му је продато све нмање а он је вемљорадник, за доказ чега ноднео је уверење, како се тражн према правилима министра иравде код §. 471. грађ. суд. поступка. Првостепени суд одбио је од тражења тужиоца, узев да има места. његовој тужби, јер је ону ирвом реду најинтересованији, ма да је аод стечајем §. 502. грађ. суд. иоступка. Касациони суд 18. IV. 900. под № 3450 поништио је решење, али са других разлога, прешав нреко питања, да ли презадужени може сам да иодиже парницу ; ма да је један судија био мњења, да се не разматрају акта по жалби тужиоца , одричући му способност да може да води парницу у своје име а о имању које припада стецишту. Износимо овај други случај, у коме је застуиљено гледиште, да ирезадужени може иодизати тужбу у своје име. Ддлунам ова гласи: " У ' :ј „Какб' мЛ&иЛац' 14'с&в*у тужби признаје, да је иод стечајам, а но §.'2'4. стец. пост. од оног часа, кад је суд рЗшио; да се стециште над ким отвори, нрезадужепоме одузима се управа над имањем — то ни тужби овој није било места.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Из акта продаје види се, да је продаја ова саопштена браниоцу стецишне масе, који је на лнцитацији био присутан. Па како је дужност браниочева по §. 52. степ. пост. да савесно брани интересе масе, а међутим он се не жали на ову продају, то се продаја има сматрати као уредна, па као таква и одобрити, а тужилац од неумесног трал&ња одбити; у толико пре, што и разлози са којих је уништај тражио, нису такви , са којих би се продаја могла унишгити." По по жалби тужибца Касациони суд поништио је 3. IX. 96. Л«. 6506. то судско решење са ових разлога: „У §. 59. грађ. суд. пост. међу лицима, која. нису способна, да воде парницу, није законодавац убрајао и лица, која се под стециштем налазе; и кад по §. 24. стец. пост. отварање стечаја повлачи. као закопу последицу ограничење, да лице под стечајем не може само управљати овојим имањем, а не да не може уиражњавати и друга своја лична ирава — суд је иогрешио, што је узео, да. жалилац нсма арава на вођење иарнице, нарочито у овој ствари где жалилац као соиственик иродатог има<на, стоји иод заштитом закона, у очувању својих материјалних интереса

У овом см.ислу гласи и одлука Касационог суда од 13. VIII. 03. № ,5377, коју такође псиисујемо. »Кад §. 478 грађ. суд. поступка наређује, да се дужник мора позвати на иродају, и да је ова по §. 501. грађ. еуд. поступка неуредна ако извршпа власт дужника на продају не позове, — онда је ван сваке' сумње, да дужник има право тужбе и жалбб противу продаЈе његовог имања. Одредбе §. 24 и 25. стец. пост. и §. 920. грађ. законика не одузимају та права презадуженом зато, што је пропис §. 478. грађ. суд. пост. као доцнији претежнији од §. 24. и 25. Чггец. пост. и §. 920. грађ. зак. који су по свом постапку ранији ; и тпто ови прописи законски не обухватају заштиту црава, коју дужпик истиче, како у свом интересу, тако и у интересу поверилаца; а најзад и по томе , што се тим правом које је дато дужнику стаје па пуг шиканирању и недопуштеној радњи несавесних бранилаца стецишних маса. У осталом ово ираво презадуженога оснива се на §. 41 и 942 грађ. законика". * Ово исто гледиште застуаљено је и у одлукама Касационог суда од 8. VI. 1896 № 4878. и 12. XII. 189ћ 1028д. Тужбу за иоништај јавне иродаје може иоднети оште^ени ма и не био то баш онај, чије се имање иродаје, ирема овоЈ одлуци Касац. суба. На јавну продају, коју је 10. јуна 189!) год. извршио срески писар Обрад К. тужио се интабулисани поверилац Илија М. и суд је поништио ову продају решењум од 30. марта 1902. год. Ј\» 9363 са ових разлога: ,Што је забелешком интабулисаног протоколисте под Л» 5101. утврђено, да на

БРОЈ 42

продатом имању стоје терети за 3865-83 д. Да је тужилац последњи интабулант и како је имање иродато за 3610 дин. то се неКе моћи да измири за своје потраживање. На тај начин" он ће се оштетитн овом продајом и према пропису §. 502. грађ. суд. пост. има права ди се тужи на продају. Па како је попис извршио опшгински суд а не полиц. власт, то је повређен пропис §. 466. грађ. пост. што чини ову продају неуредном. Тужени се жалио на ово решење и бранио се, да не стоји у ствари, да дужник онолико дугује, колико тврди заоелешка јер је нека потраживања измирио за доказ чега поднео је и доказ и Касациони сул у III одељењу поништио је 11. Фебруара 1903 год. иод Л» 29 горње решењо са ових разлога: Кад се тужени, бр,р,ни да се куиовном. ценом измирују сви ирџериоци, дакле и тужилац, и ако њихова обезбеђења стоје на продатом имању, — онда се суд, ради извиђаја о постојању те одбране, није могао ограничити само на извешће свога интаб. иротоколисте, него је требао, у смислу §. 166. грађ. суд. иост. извидети: колико у ствари изиосе дугови на ародатом имању, па према нађеном стању дати своју оцену; да ли је жалилац овом иродајом оштеИен, те Оа се као заинтересовано лице може, ио §. 502. грађ. суд аост. тужити аротив ове ародаје, имајући при овом оцењивању на уму и сам навод тужиоца у тужби под № 15187, да се са дужником Сретеном угодио за ливаду, да му је уступи за 3600 дин. са којом би се сумом измирили сви повериоци ијош би дужнику претекло блнзу 1000 динара. * Да ли је тужџ.лац оштеКен треба извидети на рочишту арема оЂлуци ј\» 9121 код овог §-а.

ОштеИење треба фактима утврдити. То иоказује ова одлука. „Кад је суд примедбама Касационог суда од 20. новембра 19 00. г. № 9727. упућен да извиди и оценп одбрану туженог, да ће се добивеном ценом за продато имање измирити сви повериоци, — онда је суд требао по овим примедбама да иоступи и фактима., да утврди, да тужиоц овом иродајом није оштсКен, а кад тоније учинио, онда није деогао ни одбацити навод туншочев, да аоаис џије вршила надлежна аолицијска власт; веИ оиштинска; кад и сам суд у свом решењу признаје овај навод као истинит, а који је по §. 501. грађ, суд. пост. Услов за уништај продаје.« Овакве је примедбо дао ДасациОни суд (III одељење) 15. марта 1901. године под Ј\» 2534. на решење ирвост. с. суда од 18. јануара 1901. г. 1877. којим је одбијен тужилац од тражења поништаја продаје, и који је узео, да тужилац нема права на тужбу, јер није оштећен, пошто ће се продајном ценб^Узмирити сви дугови, и да ће му неш^б У Лрбосг&^и. ио ■ г ■ ■'' -ип-л* У овом смислу гласи и ова одлука: »Кад се тул^ени у одговору на тужбу брани: да ће се добивеном ценом за про-