Полицијски гласник

СТРАНА 346

БРОЈ 45

истом повређен и пропис §. 471. тач. 4грађ. суд. пост. онда је суд прсма распису г. Министра правде од 1. децембра 1886 год. Бр. 5558. збор. 42. стр. 310. код тачке 4. §. 471. грађ. суд. пост. по званичној дужности био дужан да претходпо о количини земље жалиоца потражи урелно уверење издато од дотичног општин. суда са одбором, а оверено на основу сопственог сазнаља од стране полиц. вла.сти." * Из разлога у I. одељку примедаба Касационог суда, донесена је одлука у IIГ. одељењу у 1902 години № 2845 а нод № 4995 и у 1903 години. * Да ли и форма.ти закон — иостуаак — нрма иовратну силу, иоказују нам ове две одлуке. Васа М. тужио је М. Б. писара, што је 22. августа 1898 год. на јавној лицитацији продао непокретно имање Бр. Н, а попис је извршила општинска, а не полициска власт, па је тражио , да се поништи продаја. Тужени је доказивао важност продаје. Првостепени суд решењем од 3. Фебруара 1899 год. № 1298 одбио је тужиоца од тражења, узев, да је попис уредан. Али Касац. суд, на жалбу тужиоца, поништи 3. марта 1899 год. № 1901. ово решење са ових разлога: дПошто је ова продаја извршена 22. августа прошле године, а то је већ, кад је закон од 14. јула 1898 год. о изменама и допунама грађанског поступка био у снази, то је извршна полиц. власт ову продају као и попис и процену имања требала да изврши, по одредбама тих допуна а на име по §. 466. грађ. суд. поступка, па кад се из акта од № 18197. види, да суд није тако урадио; јер попис и процену није вршила полиц. власт; већ општинска, онда је иогрешио, кад је одобрио оау продају и тужиоца одбио од тражења. Ево друге — супротне — одлуке. »Светозар К. из Ј. тужио је ср. писара Л. из С. и тражио је, да се поништи продаја његовог имања, коју је извршио тужени на дан 23. септембра 1898 год. поред осталог и за. то, што попис није извршила полициска већ ошптинска власт. Првостепенп суд одбио је тужиоца од тражења решењем од 16. децембра 1898 год. № 25104. узев, да не стоји разлог тужбе, кад је попис извршеп пре изиена и допуна у грађ. поступку од 14.јула 1898 год. а за које измене и допуне полицнска власт није могла ни да сазна, пошто је оглас, по коме је продаја одређена, писан 2. јула 1898 год., а тада је попис могао да важи по закопу и ако је извршен од општинске власти. 8 По жалби тужиоца, Касациопи суд одобрио је 26. априла 18У9 год. № 3627. првостепено решење. * Ошпта седштца у другом једном спорпом случају усвојила је гледшпте, изнесепо у приметбама Касациовог суда од 3. марта 1899 год. № 1901 (I случај) т. ј. да

Формални закон — поступак — има повратну силу, * Видети одлуку № 1582 код §. 482 т. 2. по којој сам суд прибавл 3 а доказе парничару. * Да тужилац треба да иоднесе доказе о неуредности иродаје а не да му их набавља суд, види одлуку № 3810 код §. 504. * Види одлуку Л» 4919. код §. 502. да се за клетвом не лгоже доказивати незнчње дана иродаје. * И главна заклетва је доказ за основ наведен у тужби, да је иродаја неуредна ио одлуци Касац. суда од 3. III. 1819. № 696.

Основ, који би за иоништај јавне иродаје могао да уиотреби иоверилац, не може да уаотреби и дужник, ирема овој одлуци Касаиионог суда. »Тужилац Гат. тужио је Косту Р. писара полиц., као извршиоца продаје његовог негтокретнот имања и Љубисава, С., Тасу С. и Јевту П. као лицитанте при истој, наводећи, да је ова продаја била неуредна из ових разлога: а) Што на ту продају није позват и његов поверилац, који је интабулисан, а то је извршна власт по §. 473. грађ. суд. пост. била дужна учинити. Подноси акт г. Министра иностр. дела, из кога се види, да се саопштење није могло извршитп благовремено повериоцу Кости П. који живи у Румуиској; и б) Продаја је неуредна "и с тога, што су лицитанти Љубисав С. и Таса С. дошлтт на лицитацију пр наговору купца Јевте, за шта се и на сведоке позвао. в) Неуредна је и с тога, што саопштење '/родаје није учињено и повериоцу г-ђи Савки II. него њеном сину. Молио је, да Суд поништи ,'продају и и да му се накнади 50. динара трошкова. Тужитељица Савка. II. тужила је Косту Р. полиц. писара зато, што није правилно извргпио продају имања њеног дужника Гатковића. Неуредна је продаја с тога, што није саопштена њој, као интабулисаном повериоцу по §. 478. грађ. суд. пост. нити повериоцу Кости II, економу у Румунској и што је оглас о продаји имања у Српским Новинама неправилан; јер стоји прво, да је имање процењено 30.000 динара, а за тим, да имање вреди 140 дуката цесарских. И она је тражила, да се продаја, као неуредна поништи. Тужени Коста Р. одговорио је натужбу Гатковићеву, да је продаја уредна, да је свима саопштена и да је тужиоцу циљ, да продају одуговлачи и дугове не плати. А на тужбу поверитељице Савке Г1. одговорио је, да је тужба неоснована, да је продаја сходно прописима законским изврптена, као што се и из акта иродаје видн. Молио је, да се продаја за снажну огласи,

А на тужбу тужиоца Гат., одговорио је заступник туженога Јевте П.: Да није истина, да је продаја тужиочевог имања извршена договорно изме^у лицитаната и да с!у Љубисав С. и Таса С. дошли на продају по позиву Јевтином; и да су Љубисав и Таса лицитирали за свој рачун. На исту тужбу одговорио је и тужени Љубисав С. и то: да пије истина, да је продаја Гатковићевог имања учињена договорно између лицптаната, нити је истина, да је он дошао на продају по по^ зиву и наговору купца Јевте П. Тужени Таса С. одговарајући на исту тужбу навео је: да није истина, да је продаја тужиочевог имања учињена договорно измећу лицитаната, нити је оп на лицитацију дошао по наговору туженог Јевте, што ни сведоци, на које се тужплац иозвао, не могу потврдити. Судски разлози: I. По тужби Гатковићевој. а; да не стоји навод тужиоца, к&о да продаја имања његовог није саопштена интаб. повериоцу Кости П. јер се из огласа пттампаног у СрпсЛим Новинама под ј\г 4821. види, да је овоме преко новина иста продаја саопштена, јер се он није могао пронаћи у Румунској, као што тврди акт Министра иностр. дела Л» 4936 — §. 364. грађ. суд. пост —. б; тако исто не стоји навод жалиоца, да је било договора између лицитаната; јер не само што му то сведоци Аврамовић и Мијовић нису посведочили, иего на против, први сведок није ни био па продаји; а други вели, да договора никаквог није ни било; в; не стоји навод жалночев, да ова продаја није саошитена интаб. поверноцу Савки II., кад се из акта саопштења нанред поменутог види, да је иста споиштена њеном сину и нпследничу Богдалу. II. По тужби Савке П. а; да не стоји њен навод у тужби иод 1. и 2. као да њој иије саопштена ова продаја, као ни интабулисаном повериоцу Кости II. а из разлога папред наведених под а и в; и б; да нема никакве законске вредности то, што је у огласу о продаји у Српским Новинама погрешно штампано, као да је имање нроцењено 30.000 динара, а испод њега опет, да стоји, да нчање вреди 140 дуката, пошто се види, да је то штамиарска погрешка; а у концепту објаве под .V 4127. види сге јасно, да је имање процењено 30.000, и дпнара, као што и у објав. огласу стоји. Па како не стоји пи једап услов из §. 501. грађ. суд. поступ. да је ова иродаја пеуредна, то је суд на основу напред наведенога и §§. 504. и 505. грађ. суд. пост. пресудом одбио тужиоце од тражења. Апелациони суд по незадовољству тужиоца Гат. расмо грио је акта и пресуду првост. суда. Па је исту преиначио и пресудио: „Да се огласи, као неуредна, продаја имања тужиоца Гат., извршена на дан 20—V—4895. год. узев да продаја није саопштена тужитељци и Кости П. из Дудуљешта у Румунији, као што прописује §. 478. грађ. суд. пост.