Полицијски гласник

ОТРАНА 362

ПОЛИЦИЈСЖИ ГЛАСНИК

БРОЈ 47

претњом, подмићивањем или обећавањем од лицитирања одвраћа, а лицитације, које власти држе, јивне су. ма се како втршиле ; јер власти зато и држе лицитацију да буде надметање свакоме приступачно и по томе јавно. (Уредба од 30. октобра 1853.). После овога суд је осудио оптуженога новчаном казни од десет талира или да се иста замени са 10 дана затвора ако неби имао од куда да плати. Ову је пресуду одобрио и Анелациони суд 7. 1. 81. № "2748/80 која је постала извршном.

506. Јавна лродаја иокретних отвари не може се уништити пего се може само накнада штете тражити; осим ако би било здоуиотребљења и непоштеша од сгране извршитеља и купца ствари. А продаја непокрегности може се уништнти у случајима поменутим у §. 501., осим ако би добро у руке другог купца законим начином прешло; ади ако се докаже, да је овај купац дознавао неуредност јавне продаје, иди несавееност јавног кунца, опда се продаја уништити може. Накнада штете о којој говори први одељак, може се тражити и аосле рока из §. 502. а за време, ао грађ. законику и законику о чиновницима грађ. реда ароиисаном. арема овој одлуци оаште седнице Касациопог суда. Јован М. срески писар, продао је стоку Маринка С. месеца марта 9. год. 1879. за 729. динара за наплату дугова и таксе. Маринко подигне тужбу противу извршиоца и затражи, да суд осуди туженога да му накнади 135. Д; ћес. колико у ствари вреди продата стока, јер је тужени извршио продају без да је осуђен на плаћање. Сем тога тужепи је одредио продају за 5. децембар а извршио је после четири дана, и то не за време законом одређено већ ноћу. Првостепени суд осудио је тужеиога на плаћање са ових разлога: „Поднетим протоколом лицитације, као јавном исправом тужилац је доказао ио §. 188. грађ. суд. пост. да је тужени извршио продају стоке тужиоца на дан 9 дец. 1879. а поднетим уверењем начелпика среза П. доказано је опет да је продаја исте одређена била на дан 5. дец. исте године, дакле доказано је да је тужени иродају извршио оногадана, за кад она није одређена и оглашена, што је противно наређењу §. 475. грађ. суд пост. и 476. ист. поступка. Исиитаним пак сведоцима по §. 218. грађ. суд. пост. доказано је, да је тужени ову продају отпочео око четири сата по подпе а завршио око десет сати ноћи, када сем купаца никог другог било није, — што је опет противно пропису §. 480. грађ. суд. пост. јер се иродаје врше само дању, а не и ноКу и то у невреме. Оценом вештака, против које је тужени недоласком на рочиште по основу §. 140. тач. а., грађ. суд. пост. изгубио

право чинити изузећа, — по основу §. 246. грађ. суд. пост. доказано је, да је стока тужиоца у времену продаје вредила 1238 динара. Према наведеном а по основу §. 501. грађ. суд. пост. продаја ова неуредна је и с тога, што тужилац наводи, да је тужени извршио продају за наплату неких његових дугова нашта он судским путем није осуђиван против чега тужени, примив тужбу тужиоца на време, нигпта није приметио. — Ово је онет тужени урадио противно § 461. 462. и 465. грађ. суд. ноступка. По незадовољству туженога Апелациони суд преиначио је првостепену пресуду и пресудио 1 ?. IV. 1883. № 1630. да се тужилац одбије од тражења. Кво разлога Апелационог суда. „Продају стоке гужиоца одре!,ену 5. децембра 1879. г. као што извешће начел. среза п. од 2. V. 81. №2101. гласи, извршио је тужени, као што гласи списак држане лицитације у тужби поднети, 9. децембра 1879. год. Ио гласу тужбе, којом туншоц тражи накнаду за причињену штету неуредном продајом, внди се да је тужилац ову накпаду тражио 8. маја 1881. год. дакле млого доцпије него што му је закон дао право да се противу неуредне продаје за накнаду обрати суду. Ио §. 502. грађ. суд. пост. суд је дужан на овај рок пазити, и по званичној дужности одоцњену тужбу одбацити, и кад тужиоц није тражио накпаду у року од 15. дана после извршене неуредна продаје, него тек после године дана и впше, суд првостепени погрешио је што ову тужбу тужиоца одбацио није. Но кад је при свем томе тужбу примио и спор пресудио, Апелац. суд ирелазећи на оцену доказа, којима тужиоц хоће да докаже да је тужени продао му имање без пресуде иалази. Да тужилац поднетим списком продаје од 9. дец. 1879. год. који је оверно нач. среза п. 2. маја 1881. год. Лј 2101. нијо доказао да је тужени извршио иродају 1иегове иокретности без иресуде судски јер у уверењу о томе ништа нема, но на иротив из истог нзвешћа види се, да је нродаја извршена за дуг неког Милисава II. и такса судских што није могло бити без осуде ; и тако тражење је тужиоца ио §. 178. грађ. суд. пост. остало недоказано па се и по овоме има од тражења као недоказаног одбити." Но жалби тужиоца Касагд. суд поништио је 16. 1. 1884. № 2561. (III одељење) апелац. пресуду из ових разлога: »Наређења §. 502. грађ. суд. пост. да се тужба за уништај неуредне јавне иродаје г^ма иоднети у року од 15. дана, и да суд ио званичној дужности има одоцњену тужбу одбацити, односи се на уништај иеуредне ародаје неаокретности; па према томе погрешно тај суд иста наређења овде примењује. Јер кад се по §. 506. грађ. суд. пост. продаја покретности не може уништити, но се само накнада штете може тражити, онда за иодношај тужбе овде не може важити застарелост из §. 502. грађ. суд. пост., која се односи на тражење унишгаја продаје, но заста-

релост одређена у грађанском законику и §. 67. зак. о чиновницима грађ. реда, па ни наређење последњег става §. 502. грађ. суд. пост., да суд по званичној дужности одоцњену тужбу одбацује, већ наређење §. 849 гра!,. зак. У осталом апелациони суд је и у томо погрешио, што је по претпоставци узео да је тужени продају извршио услед пресуде судске, кад не наводи никакви доказ из кога би се то видело, а суд иије у праву да по предпоставкама суди но по доказима у §. 186. гра!,. суд. пост." Апелациони суд није примио ове примедбе, већ је 5. IX. 84. № 185. дао ове противразлоге. »Истина по §. 67. зак. о чиновницима грађ. реда право на тужбу против чиновника за накнаду штете застарева за 6. месеци, — али поред тога законског наређења стоји и наређење §. 502. грађ. суд. пост. по коме онај, који ја оштеКен неуредпом јавном продајом моше оног, којн је узрок те неуредноети за 15 дана тужити надлежном суду. Ио томе овај пропис §. 502. грађ. суд. пост као специјалан за неуредне јавне продаје. не може се потрти §. 67. зак. о чиновницима, који говори за оштећење по другим основима, него се има узети рок од 15. дана у толико пре, што се наређења §. 501. и 502. грађ. суд. иост. односс на све иродаје било иокретних, било неаокретних ствари. Ако би се по мишљењу Касац. суда нмала поднети тужба за накнаду штете проузрокована јавном продајом покретних ствари у року од 6. месеци, онда би свакн извршилац продаје за тако дуго време био неирестаио у зебњи, да ће бити повлачен на одговор због извршења продаје, који је иосао често у рукама изврпше власти, а поврх тога и сами иовериоци дужникови, са оваког дугог рока, излагали би се неприликама и гптети, јер се добивени новци од продаје покретности, не би могли пре него што овај рок од 6. месеци протече, распоредити међу повериоце, а на то по мишљешу Апелацпоног суда законодавац није мислио.« Општа седница Касационог суда нашла је 5. XII. 85. 3200. да су приметбе одељења закону саобразне јер §. 502. нп који се иозива ааелац. суд односи се само на жалбу због неуредне иродаје а не и за накнаду штете. * II за тужбу иротичу извршиоца иродаје иокрстних ствари, извршене од стране оиштинских часника, — надлежан је ирвостсиени суд, ирема овој одлуцл. * Милија Мил...., председник суда општине из Б. одговарајући на тужбу Филипа Ј. учитеља, коју је овај суду овом поднео због неуредне продаје његових покретних ствари за дуг Николе У... свештенпка из В. Д., тражио је, да суд исту тужбу одбаци, јер је учитељ Филип неумесно тужио њега, пошто је иродају ствари извршио Јанићије Р., писар општине Б... као одређеп од стране суда исте општине према поднетом акгу, као и зато, што је