Полицијски гласник

СТРаНА 406

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 51 и 52

II. Један општински писар иита: «Пре неколико дана, царинарница н.-ска. спровела је овоме суду једно лице, са наредбом, да га суд држи у притвору до даље њене наредбе, јер је вели, ухваћено у кријумчарењу. Како је овај захтев дошао од старије власти, општински суд га је извршио и дотичног прнтворпо, али се боји да због овога не дође до какве одговорности, што овај лежи у притвору код њега као ненадлежно власти. На пптање учињено царинарници : докле ће овај остати у притвору, она је одговорила да ће он остати до даље њене наредбе, јер вели, и она сама не може да одреди рок, до кога бп лмогла бити готова са истрагом и одлуком. Да би суд биона чисто, да .ш он овим прптвором не врши какву пезаконитост, ставл.еио ми је у дужност да замолим уредништво, да оно изволи по овоме дати своје обавештеље, што ја ево овим и чиним." — На ово питање одговарамо: Не чини општински суд ннкакву незаконитост, што врши захтев царинарнице неке, јер она има права да ову. услугу тражи од њега. Да би суду било ово јасније, ми ћемо штампати овде чл. 156 царинског закона, из које га она црпе ово своје право, а који гласи : «Кад се учинилац (извршилац) кријумчарења ухвати на делу, а није у могућности да нрорачунату казну плати, или је довољно обезбедII, притвориће се и у притвору очекивати извршну одлуку. Овакво лице царинарница ће спровести најближој полицијској или опшгинској власти ради стављања у притвор најдаље за 24 сахата. Одлуке но оваким кривицама царинарница доноси одмах. Време издржаног иритвора рачунаће се у издржавање казне. 8 III. Један срески писар пита: «3а наплату извесног потраживања приватпог повериоца, ја сам пре 2 0 дана продао једну њиву Ранка Ислића, и пошто је продаја постала извршна и купац положио новац, треба сада да учиним расноред са новцима, пошто на продатом имању нема других интабулапата сем повериоца, за. чији је рачун продаја и извршена. Распоред ових новаца омета Пореско одељење, које тражи да му из новца, добивених продајом поменуте њиве, пошљем 150динара, на име пореза, колико Ранко дугује на целокупно своје имање за ову годинуАко бих одговорио захтеву одељења, онда за интабулнсаног повериоца, за чији је рачун продаја и вршена, не би остало више од 100 динара, јер је њива продата за 25 0 дин. На захтев среске власти, да одељење јави, колико Ранко дугује само на ову парцелу, оно је одговорило, да тражи целу суму пореза, који он дугује, пошто, вели, држава има права да се наплати из којег хоће дела његове имовине. Поверилац, опет, са свим разложнб тражи, да се порез наплати из покретности Ранхздве, коју овај има, јер се он, иначе, лишава залоге, пошто је Ранку остало од имања само још онолико, колнко му се по §. 471. грађ. суд пост. не може иродати као зелљоделцу.

Моли се уредништво, да изволи изнети своје мишљење: да ли је овај захтев одељења законит или не ?" — На ово питање одговарамо: По члану 108. закона о непосредном порезу, право државно на наплату пореза првепствено је, и искључује све остале повериоце, без обзира на њихова обезбеђења. Према овоме, а с обзиром на то, да држава не задужује грађане на сваку парцелу посебице, нсго извесне објекте узима само као помоћно средство, да изнађе укупну суму, коју извеспо лице греба да да држави, она нма ирава, да ову укуппу суму наплати из којега хоће дела дужникове имовине, ако нема покретнооти, која се првенствено продаје, гха, наравно, ако је и код Рапка такав случај, она може да наилати цео порез из продате њиве. По томе, среска власт мора да пошље целу суму, коју тражи одељење, а поверилац има права да тражи надлежпим путем, да држава води рачуна о обзирима целисходности, и да њега не лишава залоге, кад Ранко има друге пмовине, која се за порез може продати, а међутим, за приватне се' дугове не бн могла пордати, те би поверилац био лишец наплате. Ми верујемо, да бм држава у овом случају урадила онако како је право, и како се не ће оштетити приватни поверилац. IV. ((Опшгина п.-ска, која се састоји само из села П-а, има једну утрину, на коју су сељани одавно бацили око, и ради би оили да је међусобно поделе. Око тога се бакћу толико година, али иису пашли начина, пошто закони то бране. Међутим, ове године као да ће доскочити надзорној власти, јер ће за кратко време имати сви јавне исправе о својини. Ево како ће то бити: Они су се споразумели и поделили утрину по пореским главама. Да би сада дошли до каквнх исправа о својини, они су се договорилн, да сусед тужи суседа за заузеће , и то или онај признаје, или се утврђује сведоцпма. Општински суд, наравно, по признању или сведоџби сведока. досуђује дотичноме осиорено земљиште, и како се осуђепн не жали, то пресуда постаје извршном, н она је после доказ о својини, по коме се може доћи и до убагатињења. Ни једна од ових парцела пе процењује се више од 100 динара, да не би спор нремашао надлежност општинског суда. Може лп се и како стати на пут овој ујдурми ?» — На ово питање одговарамо : Н може се и мора се стати на пут овој ујдурми, која преги да разграби једну општинску имовину, која је њој самој потробна, али чији значај оиа сада не схвата. Све ово има да учини државна иолнцијска власт, која је позвана, да овакве појаве сузбија. Да би се она лакше кретала у овоме случају, ми ћемо овде штампати закон, који специјално ове случајеве регулисава, а упућујемо је и на г. распис Министра од 2 3. јупа 187 0

године А№ 4921, који ће јој такође помоћи, да овој ујдурми стане на пут. Сам закон, дакле , гласи: Свима аоаечитељствима (збор . 11. стр. 5 3.) Будући се поводом расматрања шумске уредбе од 26. јуна пр. год. ВН 955 Сј >& 825 приметило, да се чине злоупотребљења самовласним заузимањем и разграбљивањем општинских земаља, а нарочито шума тиме, што судови нотврђују преносе и опгерећивања такови земаља и шума без довољни доказа, да је оиа земља или шума сопственост онога, који је дугом оптеретити или на другог пренети жрли, као и тиме што судови, кад поједини код њих поведу парпицу о каквом комаду земље под шумом или без шуме, који ни једпом ни другом париичару не принадлежи, доказујући код ови своје право тиме, што су они вопросно место од дужег времена притјажаваш или што су на њему своје свмн.це, оборе и томе подобна имали, или на послетку позивајући се на свешчанство своих комшија, да су какав забраи од малена подигли и одгајили, — по таквим доказима досуђују такова самовласно заузета онарничена места једноЈ или другој сграни н гако их пресудом својом у њиховом притјажању утврђују, чиме се наравно уредбена правила противу самовласног заузимања општинских земаља и и шума осујећавају, то сам ја нашо за добро сагласно са закључењем савета од 25 пр. м. №220 издати следујућа правила, по којима ће се судови и остале власти имати управљати, те да се поменута злоупотребљења предупреде. 1. У свима случајима кад поједини поведу са општином парницу о каквом комаду чисте нли под шумом налазеће се земље, судови парницу да ие решавају пре, док се не саслуша и правитељствени правобранитељ. 2. Да судови у свима случајима кад поједини поведу код њих парницу о каквој шуми или забрану, или о чистој неузираћеној земљи, не пресуђују пре, докле тужитељ не донесе од среског пачалника потврђено уверење примирителног (општипског) оуда дотичне општине, да опарничено место никако општини неприпадлежи. 3. Да судови како пренос тако и оптерећивање дугом забрана не потврђују без принешени јавни документи, било тапија, или од надлежни власти издаги гшсмени одостоверења, која би право сопствености догичног лица које их на другога пренети или другом оптеретити жели, доказивала. Правила ова саопштавам попечптељству Н. ради његовог знања и надлежног употребленија. ВЛ« 25 4. — 6. марта 1 8 58. године у Београду. А. Карађорђевић

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ ТРАЖЕ СЕ Милан, син Ђорђа Тодоровића, свирача из Сремчице, 12. ов. мес. пре подне огншао је из БеоГрада својој кући у Сремчицу са колима и коњима, али он није до сада кући