Полицијски гласник

БРОЈ 51 и 52

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 599

ДАН ШЕФА ПАРИСКЕ СИГУРНОСТГ) Тргнем се из.сна, јер неко лупа на вратима моје собе. — Шта је опет? Ко ме тражи? рекох прилично зловољан. — Бригадје Ширадо. У осталом он ће с врата говорити с госнодином. И ја чујем хармоничап глас Широдов: — Тиче се једног макибеја, који је нађен у улмци Рике; три ударца ножем у трбух, и без икаквих хартија! Државно заступништво извештено је. Пожурите се, господине! И ја се већ почех облачити на брзу руку при слабој светлости лампе, јер дан тск што почиње белети. Одлазим са Ширадом и Хербаном у једном Фијакеру. Тамо ћу наКи заступника Републике и истражног судију.... Један прост злочин... или боље смртопосна свађа. У седам часова леш је у Моргу ; у седам и по, жена умрлога познаде леш свога мужа. У очи тога дана провео је вече с друговима! Знају се њихова имена. Ширадо се стара о осталоме... Враћам се у канцеларију како осам часова избије на сату Ра1ајз сЈе Јиз1лсе. На столу, у кабинету чека ме пирамида од писама; то је лична пошта, коју треба свако јутро отворити, и коју морам сам да отворим, колико због открића, која се по кад што у њима врше, толико због нарочитпх поверљивости, које се у њима могу наћи. Испричао сам у почетку овог дела, како је г. Тејлор, једног јутра, примио неко писмо без нотписа, у коме му се јављало да ће у улици... у некој насељеној кући, наћи целу једиу лоповску дружину Г. Тејлор је ово држао за подвалу и није хтео тамо ићи, и на тај корак, који је он држао као узалудан, пристаде једино мени за љубав и ми тако пађосмо целу чувену Ниортову дружину, од које једно двадесетак њих бише осуђени на галију. Овај догађај довољан је, па да покаже сву важност једне доставе за шеФа сигурности; али коликаје рпа бескорисних и глуиих ствари, док се открије каква интересантнија реч и која ће можда бити корисна! Пре свега, ево анонимних писама, ниске клевете отпуштених чиновника, који се не устежу да измишљају против својих негдашњих другова, а нарочито противу својих негдашњих старешина у служби, сулудаста опадања. Друга, опет анонимна... претње на смрт. »Научиће тебе памети, гадни шпијуну!" Ја чак и не читам, но бацим све у кош.... Ах! ево једне луде, чији рукопис нознајем. Шаље ми иесму о последњем злочину, чији творци иису још никако затворени: „Господине шефу сигурности, ја сам нашао сигурно средство за нашу полиЦију. Д а јој ие умакме пи једап злочинац. *) Из Гороноиих мемоара.

Начините све ваше чиновнике играчима уз варварску оргуљу и певачима. Гомила се скупља, ваши агенти играју и певају, случајем ни кривци неће изостати, а да не завире кроз прозор и побледеће слушајући ову песму, која их показује, како извршују своја бедна дела. Њихов злочип појавиће се на лицима њиховим и тада само остаје да их ухапсите..." У кош овај производ наивног луде Сад, хоће ли се друго што? Анонимна опадања, између којих греба умети правити разлику. »Господине шефу сигурности, ви нисте још нашли човека који је убио жену исецкавши је на комадиће у улици Бочарис; тај злочинац, тај убица то је Г. Х.... к Од десет година на овамо, чим се какав злочин открије и кад творац његов остане непознат, у сигурности се примају нста писма, која терете исту личпост. Најпре се чинила истрага, па се видело да је то била само једна ужасна клевета. По том су измењени шеФови сигурности, па су опет иста писма долазила. Пре свега опет је предузета истрага, па се опет брзо опазило, као и први пут, да је то само гадна, подвала, тако, да ако би данас Г. X.... који је толико пута клеветан као убица, учинио какав злочин, никога у полицијској ПреФектури пе би било, који би веровао у његову кривицу! А! ево озбиљног писма! »Господине Гороне, човек кога сам волела, бедник је. Оп ме обмањује, у то сам сигурна; хоћу да се осветим и да га оптужим. Он је таЈ што је покрао касу свога господара! Већ три недеље како га тражите, ја вам га предајем!" Ово писмо није за бацање у кош, као пи ово: »Господине шефу сигурности, ако хоћеће кесароша, који се у брк смејао вашим агентима у недељу, при тркама отејским, заузмите вечерас заседу у улици ДоФемон. Само, ја ћу имати 50 Франака за услугу.« Од сто анонимних писама обично је једно добро, и, готово увек, добро је писмо преварене жене која се свети. Најзад, лична је пошта отворена, јер шефу сигурности не пада на терет баш сва брига да отвори три стотине завоја, које прими дневно од суда или преФектуре. 0 овоме се нарочито брине г. Домерг, шеФ канцеларија сигурности. Иначе, живот би шеФа сигурности прошао у отварању и читању писама. Домергу је доста да ми достави она, која му изгледају да су хитне природе. Једва сам имао времена све да прочитам. јер ми јављају, да су моји глефови службеника ту већ одавно. Час рапорта већ је прошао. Они пролазе сви један за другим. Шеф државног друма доставља ми званично број апшења; сваки редом у кратко доставља ми свој рапорт. Мисли се мењају брзо, то је нека врсга ратног савета, где треба имати доста присуства духа да се помишља на све и ако се нема никаквих података пред собом. Одлазе, али они, који имају какво поверљиво обавештење да ми даду, чекају, док њихови другови не оду.

„У шуми булоњској ухапшен је Ј .. . X . . ., витез почасне легије у сред једне гомиле блудница и скитница. Шта да се ради с њиме? Г-ђа Ћ ухваћена је на делу крађе у Лувру: она тврди да је сестра од стрица посланика Ћ .. Тражи да се за извесно време пусти у слободу... Треба ли чекати судско решење? Ах! Кад би се знало колико трновитих питања има шеф сигурности за једно јутро да реши! Избија десет часова! То је час кад шеФа сигурности очекује управник полиције. До мене, он је ишао, свако јутро, шефу општинске иолиције на рапорт, тако да је шеФ општпнске полиције, који је имао под својом влагпћу чуваре мира, заповедао још сигурношћу и другим четама грађанских чиновника. Он је у ствари био прави Управник полиције. Г. Масе отпочео је значајну борбу да докаже ту тако просту ствар; он се борио с енергијом, којој човек не бп умео одати довољно поште; али, као и увек, баш он није осетио благодетп победе. Чак и сам г. Тејлор ишао је на рапорт к гпефу опгитинске полиције. Ја сам први и једини ше* сигурности, који сам имао срећу да будем непосредно примљен од управника; јер од мога одласка г. Пијбаро, главни контролор апсапске службе, управник одељка за нстрагу у ПреФектури, старао се о примању г. КошФера. Зар није чудновато видети мога следбеника, који се, као и ја, бави само кривичним стварима. у непосредпој вези с једним чиновнпком, кога интересују највише политички послови? Дакле, у десет часова, ја сам у кабипету г. Буржоа, г. Лозеа или г. Лепинеа. Дуго разговарам са својим управником, који се, мало по мало, заинтересује дневним злочинима, као каквим драматичким подлиском, чији наставак он свако јутро очекује да му донесем. Треба да изнесем све поједпности, да испричам све мене драмске.... То је у неколико ионављање овпх мемоара, чак много раније. но што сам и помислио да их пишем. Најзад излазим од свог шефа, али не могу још да оставим ПреФектуру. У џепу ми је листа о корацима које имам да предузмем у канцеларијама: да тражим акта, да контролишем доставе, и т. д. Још четврт, г»а ће подне, кад се враћам у свој кабинет; и не дајући ми времепа да доручкујем, известиоци вечерњих листова ме ту вребају и хватају при пролазу; белешка која им је саоиштена о убиству прошле ноћи пе задовољава их. Они мисле да се нешто крије од њих. Треба да их умирим и ја их упућујем у... Морг да траже последња обавештења. Најпосле, могао сам да се испнем у свој стан п да седнем за сто са доручком нрилично охладнелим, који ме очекује већ скоро добар сат! Али могу ли свршити доручак, а да не будем прекинут? Зацело врло је нријатно за шеФа сигурносги да станује у самој Ра1а18 с1е ЈизИсе, више њених канцеларија; али је, нема сумње, у неколико и сувише близо својим чиновницима, који сваки час трчкарају уз стеиенице и јуре 1с љему, знајући да је ту. Могу да доручкујем на миру; то је један од дана обележених белим крстом' —