Полицијски гласник

СТРАНА 11

Сви оу извршиоци ових дела похватани и суду предати. Ових је дела било : У 1896 6 „ 1897 12 „ 1898 4 „ 1899 7 »1900 >,1901 3 »1902 б Ра.збојништва. је било у овом времену 3, и то 2 у 1903. 1 у 1904. год. Од којих 2 имају више карактер наоилне изнуде но гтравог разбојништва. Једно је, међутим, од њих врло дроко и произвело је огромну пренережаност у престоници. Три зликовца: Вид Кнежевић, Јаков Крпани Сретен Микић, I 1 децембра 1903 год. у сред пола дана, за време самог ручка, дошли су у кућу нок. Живка Давидовића, држав. саветника у нензији, која ое налази у неиосредној близини кварта врачароког, дивизиоког штаба, министарства нар. нривреде, двора и наживље краљ Миланове улице, напали на укућане са опремљеним чекићима, у намери, да ове побију и кућу онљачкају, па четворо њих доста тешко иовредили. Ну у даљем извршењу овога. дела спречени су од једног верног Давидовићевог момка, који је се с једним од њих, Сретеном Микићем ухватио у коштац, савладао га и нанео му повреду по глави, пошто је и сам обрањен. на га тако држао док нису на вику за помоћ дошли полиц. органи и ухватили га. Оотала двојица за време гушања Сретеновог оа момком побегли су, па су тек пооле неколико дана ухваћени на Вршкој Чуци, када су хтели прећи у Бугарску. Један је од њих био раније слуга у истој кући, те се тиме једино и може објаснити овако дрзак напад, јер су добр.о познавали распоред и прилике у кући. Као и већина злочинаца, особито опасних, који по преотоници врше казнима дела, и ова тројица ниоу родом из Србије. Осуђени су по 18 годипа робије у тешком окову. Извршиоци она два друга дела разбојништва такође су ухваћени и осуђени. (свршиће се)

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО

ПАРИСКИ ДЕТЕКТИВИ Променути одела и изглед лица више пута за неколико часова, прерушити се час у младића, час у старца, поотајати једно за другим и дипломата и учитељ музике и раденик, умети се што нриродније претварати и прилагођивати приликама — једна је од најтежих глумачких вештина. И док глумац, радећи све ово, има драгоцену потпору у перспективи сцене, вештачкојсветлости на позорниции склоности иублике ка алузијама, дотле париски детективи ове исге улоге одигравају у сред бела дана и у средини људи, који имају пуно разлога да буду обазриви према овој вештини.

Колико је само вештипе и лукавства потребно једном полицајцу да би ушао у траг каквом вештом злочинцу, или да би се неонажен ириближио осумњиченом л>[цу!! Иосле јединствених примера, које ћемо издожити, човек иросто не зна чему нре да се диви : вештини или неустрашимости, постојаности или храбрости скромних нолицијских агената, који у вршењу својих дулсности не нрезају ни од највећих опасности. * * * Једна од ирвих тешкоћа, коју сваки добар детектив мора да савлада, састоји се у томе, да увек остане неопажен како на сумњивом месту где прибира податке о извршиоцу злочина, тако и од самог осумњиченог злочинца. За време чувеног Видока, који је постао краљ париских полицајаца пошто је претходно био краљ лопова, беше наређено да се ухапси неки Фосерд, чувени зликовац, о коме се знало само то, да станује на једном од булевара, у кући се жутим завесама на прозорима, у којој је становала и једна мала, грбава шваља, пријатељица љегове жене. И ако ова обавештења беху веома непотпуна, јер у Паризу има ваздан булевара и бе&број кућа са жутим завесама, ииагс су Видоку била довољна да се успешно преруши. Да би могао пронаћи грбаву шваљу, било је потребно разговарати са масом личности, а да би ови разговори били што успешнији, требало је импоновати спољашногцћу отменог и богатог старог господина. Иотпуно прерушен у отменог и доброћудног шесетогодишњег старца, са тророгим шеширом на глави и штапом златне дршке у рукама, Видок се крете у лов. Прво је требало наћи грбаву шваљу, али како и где ? — •— Било је јутро. Ту су иродавнице дневних намирница, у којима се у ово време стИче највише света. и говори о свему и свачему. Најбоље ће, дакле бити, да ое почне од њих. Колика моћ поихолошке -дедукције! Тек што је провео неколико минута у једној од најпосећенијих продавница, кад ево ти једне мале и грбаве девојке. Пошто је купила млеко, и изменила неколико речи са присутним гостима, мала похита једној кући у оближњој улици. Разуме се већ, да је Видок за тили час био у њеном стану, и да. му је прво питање било: — Станује ли у овој кући г. Фооорд? — Баш јуче Иселио се, и сада не знам где је, одговори ма,ла брзо и равнодушно. Сваки други сматрао би ствар за пропалу после оваквог одговора, али је Видок био краљ полицајаца и зато је могао, у тренут ока., створити нов план за даље тражње. - Је ли господин отпутовао потпуно сам? биле су још речи којима се обратио ма.лој најучтивијим тоном. —• Не, одговори одмах ово : С њим је отишла и његова жена, једна велика и

леиа дама, црномањаста, са лепим очима и кукастим носем. Али шта Вам је, за име Бога !... У овом тренутку Видок већ беше пао на колена. и јецаше као дете: — Његова жена! Ах, то је моја жена! Неверница., побегла је с њим. Мислио сам поуздано да ћу је овде затећи. Сад је све свршено. Не остаје ми ништа више, госпођице, до да умрем. Сцена ова/ тако вешто изведена, узбудила је грбаву шваљу у толикој мери, да је заборавила, на сваку предострожност и похитала у помоћ » наауштеном мужу .« Само после два дана, в шесетогодишњи старац с< метнуо је своју младу и снажну руку на раме „ заводника, сво]е жене толико жељеног Фосорда.

За време нрвих година рестаурација, требала је пошто иото ухватити једног шпанског гроФа, који се био умешао у извесну заверу. Постојала је сумња, да је завереник био прикривен у извесној кући, у улици Ђ Камартин,« али је недостајало законских услова за претрес иоте. Слуга грофов, међутим, тврдио је одлучно, да се његов господар налази у Дондону. Ствар је била веома озбиљна и није трпела одлагања. О извршењу њеном имао се старати инспектор сигурности Канлер. Требало је радити брзо и одлучно. Али како, на који начип? Одевен потпуно у дивреју собног слуге, Канлер у трку улази у осумњичену кућу, јури уз степенице и не осврћући се на вику врата.ра, долази пред стан гроФов и и звони на вратима. Тек што је слуга отворио, Канлер улеће у предсобље и, сав задихан, не допуштајући ономе да. се поврати од изненађења, трчи из салона у салон, из собе у собу. Најзад доспева и у библиотеку, и ту затиче једног госнодина, заваљеног у наслоњачи, са цигаром у устима и новинама у рукама. Претварајући се да га није опазио, Канлер се жури прозорима који гледају у башту, отвара их и виче гласно : » Фифи, Фифи, Фифи а по том скрушено пада на једну наслоњачу. Пошто, је, на овај начин, сазнао и видео све што му је требало, Канлер одговара узнемиреном служитељу да је упустио папагаја своје госпође, једне старе баронице из околине. Молећи по сто пута за извињење због свог незгодног, а у неколикб и непристојног упада у кућу, Који је само последица његове уобразиље као да је бегуица видео на једном дрвету у башти, инспектор сигурнооти повлачи се и не бацајући поглед на господина у наслоњачи. Још сутра дан гроФ је био одведен на границу. * * * Одело детектива зависи у главноме од природе злочина и преступа за којима трагају. За ноједина трагања неопходно су потребна одела Фина, по моди и кицошка. Ово нарочито вреди за детективе по .коцкарницама. На жалост, у Паризу има врло много и тајних и тавн их ко цкарница .