Полицијски гласник

СТРАНА 7

жеотвен државни живот. Знкони, који још те интересе ооигуравају долазе на нрво место у системи законодавства у свакој добро уређеној држави, као што се ове и труде да свим грдђанима с те стране највећу и могућу сигурносг даду, отуда је код свију народа у нословицу прегало да је боље да 99 зликоваца некажњени остану него један праведан да страда. ® Даље вели како чак ни у грађанским споровима, где здрав разум може лако да иресуди, шта је чије, не могу се људи ослонити на мишљење судијско, већ траже писане законе, а »колико већа потреба мора се ноказати у казненом законику, где није довољно да је ко крив, него и колико је крив, да се према томе и казни подвргне. с< »Да би се кривци једног рода преступленија или злочинства једнако казнити могли, овде није довољно само здрав разум човечији, него се захтевају положителни закони и то за преступленије сваког рода, дакле оишти казнителни законик, како би сви судови за једнака престуиленија и нодједнаке казне изрицати могли", и после овога Совет одма додаје неко »књажевство српско" стоји у том погледу жалосно тако, да и оно мало закона, што их има не ваља, јер су сувише строги и нецелисходни, те се у сваком скоро случају мора прибегавати помилован>у. На основу свега тога указује кнезу колика је потреба да се напише оингги казнени-законик, наводи рад на том иољу за.владе кнеза А. Карађорђевића, јавља да је комиоија посао, свршила, изпоси оадржину комисијског извештаја и моли кнеза да га уевоји и по њему иостуИи. Овоме је следовао акт кнежев упућен Совету 15 јула 1859 год. № 1908 у коме се каже, да је кнез »пројект заканика за злочинства и ирестуиленије® одобрио и да препоручује Совету да он нареди, да се верно тексту, који му се гааље, аотребан број наштампа и њему на потврђсње иоднеое. Оишти део казненог законика био је одобрен и обнародован. Одмах.за тим комисија је заиочела рад на сиецијалном делу и ио свршетку послала га кнезу са овојим извештајем. Кнез тај пројекат цошље најире Народној Скушитини на углед и ова је, пошто јој. је од ње нарочито за то изабрани одбор иоднео извештај 22 сентембра 1859 г. кнезу даје пројект прегледала и сгавила неке примедбе на њега. Томе је истог дана (24 септембра) следовало кнежево решење, којим се неке иримедбе усвајају, аливећи број одбацује. Представиичество књажевско но надогу кнежевом нослало је 30 октобра 1859 г. ј \» 4907 Совету иројект, који садржи другу и трећу част казнителног законика. Совет је 1 Фебруара 1860 .№ 223 извеетио 1снеза, да је иримио иослати иројект, да га је ирегледао и с неким малим измеиама и доиунама усвојио и да га подноси њему на »височајше® одобрење додавгаи у исто време, да је терминологију онштег 1 >аиије изданогделао појединим кривично иравиим иојмовима и делцма заменио терминологијом другог и т[»ећег дела казненог законика; да је решио да се сва три дела оад уједно штамиају и да иодноси »закон којим се уводе у живот крими-

нални (ка&нителни) законик за Књансевство Србију®, који има 9 §§-а. 3 Фебруара 1860 год. № 342 пише киез Совету: „Поднешене ми нисмом Совета од 1 т. мГ № 223 пројекта закона ја сам одобрио, па повраћајући исте ја, преиоручујем Совету да их печатати даде, а по том да и мени на потврђење донеое.« Совет је одмах 4 Фебруара. № 344 наредио инсиектору»правителствене књигопечатње" да штампа 100 комада оригинала и 2650 комада копија. Пројект казненог законика са уводиим законом је штампан и послат »представничевству књажевском", а ово је 29 марта 1860 № 986 упутило Совету по један примерак од иројекта казиеног законика и закоиа којим се исти у живот уводи. Совет је дуго оклевао да ирегледа послате књиге и да иоднесе кнезу своје мишљење. С тога је кнез 10 јула 1860 год. укорео Совет, и овај је одмах на гланој седници расмотрио поменуте пројекте и већ оутра дан 11 јула 1860 № 1:179 послао кнезу овакав извештај: Пројект криминалног законика комисиално ирерађен, Совет је, узевгаи га у главном заседању свом на расуђење, исги с неким у текоту учињеним изменама одобрио и чисто има га Вашој Светлоети по височајшој препоруки од јучерањег на виоочајше потврђење у нонизности подиети. к Из наведеног се види да је Совет пројект казненог законика послао киезу на потврђење 11 јула 1860 год., међутим из оригииалногказненогзакоиика, који с.е налази у Министаротву нравде као и изслужбених издања казненог законика види се да је исти нотиисан 29 марта 1860 г. Откуд је ово, како је ово могло бити нисам могао пронаћи, јер у Државној Архиви нисам могао наћи ниједан податак који би објаснио ову противуречност. Из изв.ештаја Држа.вног Савета од 11 јула. 1860 бр. 1179 види се да казн. законик није био потиисан 29 марта 1860. јер да је то било, кнез не би тражио од Савета да му шаље иројекте, а оем тог види се да Савет I 1 јула 1860 шаље кнезу пројекте на „виеочајше иотврђење.« Могло би се мислити да кнез није усвојио измене саветске, те је оотало онако, како је он одобрио још 3 Фебруара 1860 год. и свој потпис на оргиналу антидатирао. Но, ово је тешко замислити, кад § 1 уводног закона одређује, да ће казнени закоиик стуиити у живот »по истечењу шеот недеља од дана, кад га кнез потпише®, то значи 13 маја. Д-р Бож. В. МарковиЋ

О ИСЛЕДНИКУ .Најблагодарнији нозив за човека, који хоће свој живот да посвети добру своје земље, јесте без сваке сумње иолицијска служба. Такав је случај нарочито код нас, где је полицији дата иследна власт по свима кривичним делима, где је на полицији остављеиа сва брига о личној и имаовној безбедиости грађана. Иа кад је тако узвишен нозив нолиције, свакако да и људи,

који хоће да уђу у њен кадар , треба да буду одабрани, честити и спремни да жртвују све, иа и живот свој за љубав тога узвишенога задагка. Код нас ступају у полицијску службу већином људи, који нису довољно свесни о узвишености иовога позива, и о огромности моралне одговорности, која иада на њих од онога часа, од када су постали полицијским службеницима, те отуда и долази да чесго падају у грешке, које задиру и шкоде интересима појединаца; то су у главном и узроци, који изазивају код грађанства омразу према полицији и свима органима, која крше полицијску службу. Да би се све то избегло, Ђ Полици]ски Гласник" ће изнооити низ популарних чланака и расправа о свима гранама полицијске службе, и о свима дужностима полицијских службеника, надајући се, да ће читаоци поцристи из њих стварних користи. У томе ће само ^Полицијски Гласник (< наћи моралне награде. Ко хоће да се посвети полицијској служби, било то као чиновник или нижи службеник, мора пре свега бити начисто с тиме, да ова захтева потпуну нреданост и посвећеност послу, неуморно учење и гвоздену вољу. Ну и ире свега овога на прво место долази челично здравље. Ко свега тога нема и неће тако да се ода служби, нека се ода каквом другам послу, јер овде не само да му неће добро ићи' већ може постати несрећан човек. Од свакога се полицајца захтева много општих знања, као и то да уђе потпуно у посао свога позива, што ће постићи само неуморним радом. Полицајац треба да се разуме у свима нравцима човечјега живота, мора да се брине за добро свакога, да се за све интересује и да из свакога догађаја., свакога разговора и из свега другога извлачи за себе поуке. Што год човек научи у животу, може му у полицијској служби користити једаи пут, а врло лако и више пута. Пронусти ли пак што полицијски службеник да научи, он ће то ма када бар једанпут горко искусити у доцнијој пракси. Није тешко иолицијском службенику да стекне иотребна знања, нарочито за то, што се од њега не захтева нека виша научна спрема. Најнотребније му је, да из свакодневнога живота, из најобичнијих догађаја уме извући за себе неке користи и поуке. Треба увек добро да отвори очи, да му ништа не нромакне што се дешава иред њим и око њега, па о свему томе да промишља. Од људи, које најобичније среће у животу, може да добије корисна знања. Сваки човек но нешто добро зна, и најрадије говори о ономе што најбоље зна. Сама природа полицијске службе таква је, да се њен службеник свакодневно среће и састаје са људима из свију класа друштвених. То бива на улицама, на железницама, у каФанама и друштвима итд. Време је за свакога раденог човека окупо, а за полицијског службеника нарочито. Он га не сме граћити, већ ма у каквом свом одиосу, ма у ком друштву и у ма које доба, он га мора корисно унотребљивати, те ће тада бити од користи друштву, и на тај начин одговорити своме светоме задатку.