Полицијски гласник

ВРОЈ 6 и 7

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 49

Лопов, који подлежи нагону, коме ое не може одупрети, не пита шта ти треба ово или оно; он узима шта види, шта стоји или лежи, не помињући »за што, на што то? к Свекрађе, којеје извјјшио Б., следовале су под реФлексијом : д шта би ти могао бити потребан тај предмет? к За то, што му је на ораћој машини покварен један раоник, он долази ковачу, краде од њега пет потпуно нових раоника и попуњава своју потребу. Види се дакле, да Б. није вршио крађе због болесних представа своје свести, већ из нечистих мотива, да се обогати. Као на пречац престадоше крађе, када је ухваћен Б., па и он сам каже: »Добро је што и томе дође једном крај, јер како једобро пролазио, онбиидаљето пробао!" Човек, који мотивише на тај начин своја рђава, дела, који их пропраћа оваквом критиком и престаје да их врши пошто је ухваћен на делу, тај није излечен на некакав нејасан начин, већ је прекинуо тај начин живота, што је у томе опречен. Душевни болесник не пита за то циљ и препреке, он следује импулсима својих болесних представа дотле, док траје болест. Из тих разлога изгледа да је потпуно оправдан закључак, да Јохан Б. није патио од насилних представа приликом извршења крађа. с< Добивено мишљење медицинскога Факултета завршује се овако: »Не може се узети, да многобројне крађе Б-ове треба приписати болесним импулсима, који су основани на насилним представама. С друге је стране опет јасно, да код њега нема толико етичког, колико интелектуалног деФекта, дакле постоји умерен степен психичког инФериоритета. Да ли је ово несумњиво слабоумље толико јако изражено у овом случају, да би могло бити разлог за извињење од казне, то се није могло закључити из материјала, који ;је био при руци, и мора се оставити одмерењу суда. с< Јохан Б. осуђен је због злочина крађе> пошто се 11 гласова сложило у томе, да овде није случај душевне болести. При одмерењу казне узето је у обзир слабоумље окривљенога 1 ).

ПОУКЕ И УПУТИ

Срески прирез не може бити предмет обезбеђењг кад потраживгње поверионево није ушло у буџет По тражењу извесног повериоца, првостепени суд Н... одобрио је забрану на прирез среза Н... аза обезбеду накнаде око експроприсаног земљишта за срески пут.

'Ј Ову смо расправу извадили из немачког стручног часописа: »Агсћт/пг Кптта1-Ап1горо1одге ипЛ КНттаНвНћ"-, који издаје чувени универзитетски проФесор Т)-г Напз Оговв уз сарадњу многих немачких, швајцарских и других стручњака. Стараћемо се, да што чешће износимо у листу на.јбоље саставе из тога гласника, а то ће бесумње бити од велике користи нашим читаоцима. Ур.

Противу овог решења дотични орески начелник изјавио је жалбу Касационом Суду, и у истој изнео, у главноме ово: Срески прирез ио своме циљу и оиредељењу долази у котегарију оних јавних добара, која су намењена за нодмирење јавних циљева и потреба јавне службе у смислу закона о окружним, среским и оиштинским буџетима, те с тога не може бити предмет обезбеђења - §§ 380 и 471 грађ, суд. поступка. По члану 9. закона о окружним и среским буџетима, расходи — издаци по буџету - имају се утрошити само и искључиво на оно зашто су одређени, јер противно поступање повлачи злоупотребу по чл. 3 истог закона,. Пошто тражење повериочево није ушло у срески буџет, као среско дуговање за текућу или коју ранију годину, то суд није ни могао, за обезбеду свог дуговања, одобрити забрану на прирез који се има утрошити за друге потребе. Срески прирез, као економно добро у шмрем смислу, има се по чл. 22. зак. о среоким буџетима употребити на оно и онако, како је решила ореска скупштина и надлежни министар Финансија одобрио. У делокруг рада ових управних органа суд се није смео мешати према чл. 146 земаљског устава, те с тога није могао ни наређивати пореском одељењу да срески прирез не издаје онима којима он припада по решењима управних органа. По овој жалби, Касациони Суд одлуком својом од 12. децембра прошле год. Бр. 11804. поништио је решење нижег суда зато : Ђ ш,то је иротивно гач. 6. § 4 7 1. грађ. суд. иостуика одобрио забрану на срески ирирез, кад је ио среском буџету тачно одређено, но што Ке се ирирез утрошити, да би среска. власт могла извршити иотребне дужности, које јој у делокруг сиада .Ју, и тиме да иостигне јавне циљеве.« М. Ђ.

Један случај погрешне лримене § 489. грађанског поступка, Ј. В., овдашњи, тражио је забрану на покретноот његовог дужника С. А:, овдашњег каФеџије. Ову забрану одобрио је првостепени трговачки суд, а надлежни кварт пописао је узабрањену покретност и исту, по описку попиоа, оставио дужнику на чување. Забрана ова оправдана је, и осудним решењем трговачког суда осуђен је дужник С. на плаћање дуга своме повериоцу Ј. у суми од 300 динара са осталим трошковима. После овога поверилац Ј. порввна се нред судом трговачким са својим дужником С. тако, да му, у исплату папред поменутог дуга, по осудном решењу, уступи у својину пописану покретност по забрани оудској. На основу овог поравнања, поверилац Ј. тражио је од надлежног кварта, да означену покретноот у поравнању, као његову својину, одузме од бившег му дужника С., и преда му на располагање. Кад је дотични кварт приступио одузимању ових отвари, пријавио је се соп-

ственик каФане Д. Ђ., трговац, и протоколарно изјавио : да њему закупац каФане С. дугује 440 динара од кирије, и да с тога не одобрава, да се ствари износе из његове каФане, јер му оне, као закона залога, служе за наплату дужне кирије, из којих се првенствено има наплатити. У исто време напоменуо је, да поднесено поравнање, којим закупац његове каФане уступа ствари, унете у закупно добро, другом у својину, нема према њему никакве важности, и да ће за наплату дужне кирије тражити продају ствари. Према оваком стању отвари, кварт је у смислу § 686. грађанског закона, донео решење своје : да кварт не може, по тра,жењу повериоца Ј., одузети ствари од за,куица каФане С., и предати му у сопственост, јер оне служе сопотвенику каФане, као залога за дужну кирију. Решење ово саопштено је повериоцу Ј. и он се противу истог није жалио. После овога, кварт је, према поднетој извришој осуди судској, од стране сопртвеника ка®ане Д. Ђ., по којој је дужник осуђен на плаћање дуга од кириЈе, узео у попио кафанску покретност дужника С., и путем јавне лицитације изложио продаји, па од добивеног новца наплатио папирну и добошну таксу, а ресто, у суми од 363 - 30 динара, предао Д. Ђ. у отплату дужне кирије. Продаја ове покретности саопштена је повериоцу Ј., који је на исту полагао право својине, и он противу тога није ништа приметио. Доцније, ио извршеној продаји, и иошто је новац кварт предао Д. Ђ., у отплату дужне кирије, тражио је: да се новац одузме од Д. Ђ. и пошаље суду на распоред, Решењем кварта, које је донето у смислу примедаба Министра унутрашњих дела од 31. јануара 1901. године № 28840, наложено је Д. Ђ., да примљени новац положи натраг кварту, те да се исти, у смислу § 489. грађанског поступка, пошаље оуду на распоред. Решење ово, по жалби Д. Ђ., одобрено је од стране Управе вароши Веограда и Министра унутрашњих дела. По изјављеној жалби на ово решење, Државни Савет нашао је: да решење Министрово не одговара закону, па га је одлуком од 18. априла 1903. године Бр. 2313 поништио са ових разлога: По одредби § 489. грађанског судског постуика, полицијокаје власт дужна послати новац суду на распоред од распродате покретности извесног дужника, на коју је забрана стављена, да би суд, с обзиром на §§ 381. и 382. истог поступка, мОгао претходно раеправити питање о пречем праву наплате, па потом учинити распоред. Примени ових законских прописа у овом случају није било места с тога, што је полициска власт узела у попис распродату покретност искључиво за наплату дужне кирије жалиоцу Д. Ђ. по осуди судокој, а не ио судској забрани, и то, пошто је претходно решењем својим, које је постало извршним, одбила, на основу § 686. грађанског закона, повериоца Ј. од тражења: да му се иста, као његова својина, преда на слободно раополагање. Сем тога, новериоцу Ј. оа-