Полицијски гласник

СТРАНА 70

110ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ЦРОЈ 9

них отарешина и виђенијих људи, на којој је, поред ооталог одлучено и то, да се у нобуњеним нахијама ноставе старешине и судови — магистрати, који ће се старати о одржању реда у земљи и прикупљању прихода. Јанићије Ђурић у Повсспици Карађорђевог времеиа (Гласник IV) изриком гврди да је оп по наређењу Карађорђевом писао сваком окружју а да пошље евога старешину у Остружницу на скуаштину и на договор, и да аоведу ао 2 и ао 3 главна човека за извор судија; јербо вознамери одма људе добре изабрати поради судија, јербо се није могло без еуда обдержавати, ц то сви да стигну 21. марта." Ив причања проте Ненадовића (Мемоари, стр. 87.) види се да је ова скупштина држана и пре и после познатог састанка у Земуну, а овај је састанак био 28. априла (Поменик Милићевића стр. 243), док Миленко Вукићевић тврди да је она одржана 24. априла 1804. год. (Дело за 1 904. год.1

За, старешине по нахијама и кнежииама остали су махом они, који су се ставили на чело устанка, а што се тиче чланова магистрата, који су у ово време обављали и судску и полицијоку власт, они оу изабрани на нахијоким скупштинама. Први од ових магистрата уотановљен је за ваљевску нахију, и то ночетком месеца маја (од 1.-—6.) 1804. год. Начин његовог постанка, а у неколико и делокруг његовог рада., најбоље се види и из ових редака проте НенадовиКа 1 ): шаотавиће ое) Д. Ђ. Алимпи+1

') Мемоари стр. 88.—89.

П0УЧН0 - ЗАБАВНИ ДЕ0 — ; КДЖЈ^ЕНа днкомост (сВРШЕТАк) Не знам шта ми је било, али као опијен неком чаролијом прихватим предлог овог свог незнаног пријатеља. покупим све што сам имао, те накрмим 9.000 динара, и са њиме сиђем право на Саву за Земун. * Кућа у којој је требао да се обави посао била је сасвим проота и на крају вароши. Ми смо, по предлогу његовом, журили да нас нико не би задржавао и ометао. У ооби, у коју се улази кроз једно предсобље, нађосмо у истини једног средовечног човека, који је седео на кревету и пушио. Човек се премешкољи, подиже, загледа ме у лице и рече: Само, молим вас, не желим да се зна да сам их ја вама продао. Кад толико на њима губим нисам рад, да после и са полицијом имам посла. — Немате шта да бринете, одговорим му ја. Знате, ја сам из Београда и собом у Београду носим целу тајну. — Врло добро, врло добро. Ви сте онда као поручени; причекајтеда донесем новчанице и да прегледамо рачуне. Ви сте јамачно собом донели новац за ову куповину. — Јесам. Требало би да се пожурите како би отвар што пре свршили. Време пролази, а ја с.ам рад да за времена будем у Београду. Сад и ја почех да журим. Све ме некако обузимаше језа од овог тајанственог посла, на који ме навуче овај мој незнани пријатељ. —- Стићи ћете ипак на време, а ја ћу сад омах новчанине донети. На иста врата, на која смо нас двоје ушли, изашао је такође и овај сада први пут виђени трговац земунски, а после једно деоет минута вратио се са једним пакетом увијеним у некакве разнолике крпе и дроњке. - Ево тих новчаница, прегледајте их, молим вас, и једновремено избројте. А за. то време дајте ми ваш новац да га пребројим. Зпате, «а тај начин ћемо лакше и брже посао свршити. Није трајало ни пет минута, како смо почели бројати новац, кад наједаред сва тројица чусмо јако лупање на вратима собе у којој смо пребројавали новац.

— Ко је? доотагласним тоном запитаће сам трговац, без икаквог зазора и и страха; међутим ја сам био премро од страха, ниоам знао шта да мислим!!.... — Полиција — чу се с поља глас. У име закона отварајте! И док сам ја тужно и са пуно плашње разгледао онај новац, који је лежао пред нама, мој незнани пријатељ скочи и отвори врата. Пред нама се указаше три човека — два у цивилу, а један у полицијској униФорми. — Полицији је достављено — отпоче онај у униФорми - да се у овој кући налазе, и да се пуштају у саобраћај лажне српске новчанице. Вероватно да су ове новчанице које су пред вама баш оне, које се означавају као лажне. У име закона позивам вао да се одмах уклоните 0Д њих. И после ових тако озбиљних речи почех са болом у души носматрати, како овај грозни човек без икаквог даљег коментара покупи сав новац и даде једном од оне двојица у цивилу, који су били са њим дошли, ваљада као његови помоћници, а затим, обраћајући се мени, продужи: — Ваше име, године старости, одакле сте, зашто сте дошли овде, и одкуд вам овај новацг' — Ја оам београдски трговац, до оада никада некажњен, у раду поштен, гласа доброг — једном речи потпуно исправан грађанин београдски. Можете се, ако хоћете одмах уверити депешом коју ћу ја платити. Новац у 9.000 дин. у српским правим новчаницама, који је сада покупљен заједно са оним другим новчаницама, мој је; а онај други новац у оним осталим новчаницама, како ви велите лажним — није мој. То је овог господара. Ја сам овде дошао по једном трговачком послу, немајући намере ни да правим ни да, протурам лажне српске банке. Ако су, дакле, банке овога трговца лажне, имајте уверења, да ја у том послу имам исто толико удела, колико и ви, пошто се тек на мене, мислим, не може сумњати, кад се зна да сам дошао из Београда пре једног часа. — Леио, леио, прекиде ме униФормисани. Ја сам запиоао ваше име. Знам да сте данас допутовали и за сада ми је доста. Полиција ће своје учинити и иотрагу повести, па ако нађе да сте невини ви ћете за 10—15 дана добити свој новац, кад вас полиција буде позвала. А за сада сте слободни и очекујте позив од нас или

да примите новац или да искусите законске последице. Затим ое окрете оном трговцу који је донео лажне банке и рече му: У име закона напред. Ви сте земунски грађанин и о вама добићу податке у самој полицији. Од овога тренутка ви сте притворени. Све је то свршено, мислим, у времену од 10 минута. Срећан што сам се извукао беде, која ме је могла снаћи у туђој земљи, у брзом размишљању о свему томе за час стигох до дунавског пристаништа, и одмах уђох у лађу, која се баш тог момента кретала за Београд. Сад сам већ ван сваке опасности, помислих у себи, кад видех како лађа поче нагло да граби све више Београду. * — Ви сте сада у грозничавом стању, бо.јите се, да не будете и ви окривљени као саучаоник у прављењу и протурању лажних банака, ако се нађе да су банке, оног земунског трговца, у истини лажне, — па сте јамачно дошли до мене ради савета ? Да, код вас сам дошао ради савета, али не да ме спасете од какве казне и кривице, јер ње сад већ више нема, већ да гледате ако можете да ми спасете опљачкаиих 9.000 динара. — Ви сте у заблуди прекидох га. Ако је новац, као што ми мало час рекосте, у рукама власти, онда ни у ком сдучају не можете бити опљачкани. И ви по мом дубоком уверењу грешите, ако мистите да се државна власт, у овом случају полиција, сме толико ниско спустити, да вас она опљачка. .— Ја сам заиста, драги господине, опљачкан, али од оне полиције, која је новац покупила. Само при том не заборавите и ово, да то у сгвари није ни била земунска полиција, већ су биле преобучене ординарне варалице, почев од оног мог незианог пријатеља и оног оанћим непиоменог трговца, који је имао да ми прода лажне банке, па све до оне тројице, који санћим престављаху земунску полицију. — Тако!! Сад ми је све јасно. Ви сте били лакоми на новац, па сте, занесени том овојом лакомошћу, поверовали оном свом незнаном пријатељу који вас је вешто обмануо, да са новцем пређете у Земун. - Да господине, тако је. — Али молим вас јесте ли ви уверени, да је то била лажна полиција; молим ис-